Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Šta čeka Evropu u 2018. godini?
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 09.01.2018. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropljani još nisu odlučili šta žele zajedički da rade. Na okupu ih drži očigledno snažan narativ, koji, kao rat i mir '50-ih, još treba da bude potvrđen. Šta Evropu čeka u 2018, ograničenu kakva jeste, sa silama koje napuštaju svoju ulogu ili se ne slažu oko njenih fundamentalnih principa?
Autor: Antoan Ripol, direktor Kancelarije za vezu sa Kongresom SAD Evropskog palamenta u Vašingtonu.
Hoće li biti šanse da Evropljani "uzmu sudbinu u svoje ruke", što zagovara nemačka kancelarka Angela Merkel, priznajući da su se vremena promenila?
Transatlanski odnosi možda i ostanu stabilni na duži rok, i pitanja koja se postavljaju u vezi sa namerama nove administracije mogu biti samo prolazna faza. S druge strane, doktrina "Amerika na prvom mestu" bi mogla da oslabi EU-SAD odnose i poremeti posleratni međunarodni poredak.
Ruske vojne vežbe koje simuliraju agresiju na Zapad mogle bi biti baš to - vežbe. Aneksija Krima je možda dovoljna da umiri ruskog medveda, sigurnog u saznanje da mu je zaleđe garantovano. Ali verovatni izbor Vladimira Putina za nekoliko meseci moglo bi da najavi novi okidač rata između Moskve i zapadnog sveta oslabljenog unutrašnjim razlikama.
Vojni uspeh međunarodne koalicije protiv ISIS-a i napori da se iz Sahela i Libije zadrži talas izbeglica može usporiti priliv migranata. Ali koliko dugo će brana izdržati?
Konačno, pomirljiva retorka kineskog premijera može učiniti da zaboravimo da je stalni snažni rast uglavnom posledica činjenice da se ne toleriše nikakvo neslaganje i da je su standardi veoma niski.
U vreme kad čak ni neizvesnoti nisu izvesne, postoji sve veći osećaj i na dnevnom nivou da Eropu vidimo sve više izolovanom u njenoj odbrani međunarodnog svetskog poretka zasnovanog na saradnji, visokom standardu i poštovanju osnovnih ljudskih prava.
Njihovi tradicionalni saveznici sa druge strane Atlantika, čini se, više bi da se bave sobom nego da iskoriste moć kako bi uticali na svet na liniji zajedničkih principa.
U tom kontekstu, došlo je vreme za Evropu da odluči da li i kako želi da brani te iste principe.
Vreme je da Evropa u svoje ruke uzme veći deo svoje bezbednosti.
Vreme je i za Evropu da igradi robusniju ekonomiju, prevaziđe nezaposlenost i dovrši zajedničko tržište.
Ništa od ovoga neće biti postignuto dok građani ne preuzmu evropski projekat: dok ne budu duboko uvereni da biti evropski ima smisla kao i biti lokalan, regionalan i li globalan.
Neće biti odbrne viskokog životnog standarda i osnovnih principa sve dok nacije odlučno nedele svoj suverenitet. Posvećenosti bezbednosti neće biti dok ne bud postojalo ukorenjeno osećanje deljenja zajedničke sudbine. Neće biti značajnog ekonomskog i socijalnog napretka bez ekonomskog obima koji dozvoljava jedino stinski integrisan ekonomski model.
Evropljani još nisu zaista odlučili šta žele da rade zajednički. Na okupu ih drži očigledno snažan narativ, koji, kao rat i mir '50-ih, još treba da bude potvrđen.
A ipak ovaj "novi normalni" nesiguran svet nudi mogućnost i poziva nas da izaberemo. Možemo ili da se posvetimo političkom projektu na širokoj evroskoj osnovi i obezbedimo sebi način života i socijalni model, ili možemo da odustanemo i osudimo sebe na pasivnu patnju u političkim izborima naših suseda ili konkurenata.
Veliko pitanje za 2018, s obzirom na relativno povlačenje SAD sa svetske scene, je ko će zauzeti njeno mesto i sa kakvom politikom?
To će zavisiti od nacionalnih i evropskih političkih snaga, ali od civilnog društva u svim njegovim manifestacijama, koje treba da održe u životu i isteraju do kraja. Godinu dana uoči sledećih evropskih izbora, 2018. bi mogla da bude idealno vreme da se odradi taj posao.
Izvor: EURACTIV.com
Foto: Wiki
Povezani sadržaj
media |
|
|
EurActiv Srbija
