Kada 23. februara za sto sednu na samitu, lideri Evropske unije ukrstiće koplja u očekivano teškoj raspravi o novom budžetu bloka zbog izlaska Britanije kao trećeg najvećeg davaoca. Mnoge zemlje se protive povećanju doprinosa kojim bi manjak nastao Bregzitom bio nadoknađen.To će biti još jedan veliki problem s kojim se Unija suočava poslednjih godina. Pretnje novim izlascima iz bloka, narastajući desnica i populizam, migracijska politika zbog koje se pojavila neposlušnost novih članica, teški pregovori oko vlade u Nemačkoj, sve veći pritisci na medije u nekim zemljama, sigurno uzburkavaju duhove u Briselu pred sledeći samit.

U takvoj atmosferi, Evropska komisija je počela da sagledava uticaj koji će Bregzit imati na sledeći plan EU budžeta, a da istovremeno ukaže članicama bloka da je veliko kresanje loša ideja.

Smanjenje post-Bregzit budžeta za sumu otprilike jednaku sadašnjem doprinosu Britanije od 12,5%, ili 14% ako se ne računa ono što Britanija povlači iz budžeta, značilo bi zaustavljanje finansiranja za zapadnoevropske zemlje iz fonda EU za regionalne programe pomoći, kaže se u studiji koju je objavio Generalni direktorat Evropske komisije za regionalna pitanja (DG Regio).

U najgorem scenariju, radiklano kresanje budžeta bi značilo da više nema kohezionih fondova u većem delu Zapadne Evrope.

U tom slučaju, EU bi mogla da obezbedi “podršku samo za manje razvijene regione”,  kaže se u studiji. To znači da bi samo najsiromašnije zemlje unutar EU i regioni sa BDP-om po staniovniku manjim od 75% proseka u Uniji i dalje dobijali sredstva.

„Podrška Nemačkoj i francuskom kopnu bila bi prekinuta“, piše u dokumentu. Beneluks i skandinavske zemlje, Irska i Austrija ne bi više dobijali novac po EU rezimu glavnih subvencija. Izuzetak će biti francuska regija Gvajana.

Zemlje van istočnoevropskih koje će i dalje imati pristup kohezionim fondovima EU su Kipar, Grčka i Portugal, kao i južne regije Italije i Španije, što je negde oko trećine budžeta EU.

Zvaničnici kažu da je od najvećih sekretarijata Komisije zatraženo da pripreme studije o uticaju tri  različita post-Bregzit scenarija iz njihovog domena.

Moguće smanjenje sredstava ili čak ukidanje pristupa fondovima može da snađe istočnoevropske zemlje čije pravosudne reforme, odnos prema migracionoj politici i visok stepen korupcije odstupaju od EU pravila i vrednosti.

Takav mehanizam ne postoji u Lisabonskom ugovoru, ali Unija traži način da ipak poveže nepoštovanje vladavine prava sa pristupnim fondovima.

Promena EU zakonodavstva je gotovo nemoguća, mada su nemački i francuski lideri Angela Merkel i Emanuel Makron na nedavnom samitu hrabro izjavili da izmena EU ugovora nije tabu tema.

„Povezivanje fondova sa drugim elementima bilo bi veliko ugrožavanje fundamentalnih principa EU,“ rekao je ministar spoljnih poslova Rumunije Teodor Meleskanu. Dodao je da subvencije  „za cilj imaju solidarnost i usklađivanje sa ekonomijama zemalja članica“.

Izvor: EURACTIV.com /EURACTIV.rs

Foto: EK

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : EU usvaja direktive za prelazni period posle Bregzita
  
• 

  Analize i stavovi

  : Šta čeka Evropu u 2018. godini?
  
• 

  Vesti

  : Usvojen budžet EU: Podrška mladima, manje novca za Tursku