Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Moguća humanitarna vojna intervencija u Libiji
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 24.02.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropska unija razmatra "humanitarnu vojnu intervenciju" u Libiji s glavnim ciljem da omogući evakuaciju državljana EU iz sve žešćih oružanih sukoba u toj zemlji i pruži svu moguću pomoć civilima, rekli su 24. februara izvori zasedanja ministara unutrašnjih poslova EU u Briselu. O tome se, kako je rečeno, užurbano razmenjuju mišljenja između diplomatskih kancelarija članica EU, unutar Evropske diplomatske službe, a o upućivanju pre svega vojnih brodova nadomak libijskih obala razgovaraju i ministri odbrane EU u Budimpešti. EU priprema i sankcije protiv Libije, a u sredu je aktivirala zajednički Mehanizam civilne zaštite da bi pomogla evakuaciju građana iz Libije.
Evropska unija je oštro osudila nasilje i napade libijske vojske na civile, ali zasad još nema dogovora o sankcijama protiv vlasti u Tripoliju na čelu s Moamerom Gadafijem. Francuska je možda najoštrije osudila odmazdu libijskih vlasti nad civilima i pobunjenicima dela vojske i policije, naglasivši da to "može predstavljati zločin protiv čovečnosti".
Zvanični Pariz smatra da se zato može zatražiti "intervencija međunarodne pravde", kako je izjavila šefica francuske diplomatije Mišel Alio-Mari. Francuski ministar odbrane Alen Žipe je istakao da Evropska unija ne kreće u direktnu vojnu intervenciju u Libiji, za šta bi bilo potrebna odluka Saveta bezbednosti UN, kako su objasnili izvori EU u Briselu. Žipe je zatražio najoštrije moguće sankcije, uključujući moguće zatvaranje vazdušnog prostora iznad Libije.
O oštrim sankcijama Tripoliju najuzdržaniji stav ima Italija koja u Libiji ima velike ekonomske interese, pre svega u eksploataciji gasa i nafte. Šef italijanske diplomatije Franko Fratini je spomenuo i mogućnost upućivanja evropskih vojnih brodova u libijske vode, ali je pre svega ukazivao na to da se svakom akcijom omogući izvlačenje evropskih državljana iz unutrašnjih sukoba i velikog rasula u Libiji. Fratini je, štaviše, upozorio na veliku opasnost priliva talasa izbeglica iz Libije i sa severa Afrike, ocenivši da bi na južne obale zemalja EU moglo doći između 200.000 i 300.000 izbeglica samo iz Libije.
Iinteresi samih članica EU u odnosima sa Libijom su različiti. Libija je jedan od najvećih trgovinskih partnera Italije i glavni izvor nafte i gasa. Kipar i Malta se nalaze u blizini Libije.
Background Demonstracije protiv vlasti u Libiji počele su sredinom februara, nakon talasa protesta koji su doveli do smene vlasti u Egiptu i Tunisu. Libijski lider Moamer Gadafi vlada Libijom više od 40 godina, od kada je preuzeo vlast tokom vojnog puča 1. septembra 1969. godine. U nemirima je poginulo više stotina osoba.
Libija se u prošlosti suočila sa ekonomskim sankcijama i izolacijom nakon terorističkih napada 1980-tih godina, za koje se veruje da je odgovoran Tripoli. Tokom prethodnih godina, odnosi Libije, zemlje bogate naftom, i Zapada polako su se popravljali. Grupe za zaštitu ljudskih prava često kritikuju duple standarde koje Zapad primenjuje u odnosima sa tom zemljom bogatom naftom.
Mehanizam civilne zaštite je formiran 2001. godine i u njemu su, pored 27 članica EU, i Hrvatska, Island, Lihtenštajn i Norveška. Mehanizam pomaže tim zemljama u saradnji u kriznim situacijama i koordinira operacije spasavanja i pomoći.
Sankcije protiv Gadafijevog režima zatražile su Francuska i Nemačka na sastanku evropskih diplomata 23. februara. Sankcije bi uključivale zabrane putovanja, embargo na oružje i zamrzavanje imovine.
Jedan evropski diplomata je rekao da bi sankcije, ako budu odobrene, mogle da uključuju i suspendovanje ugovora o nafti i gasu. Najveći deo libijskog izvoza nafte (85%) odlazi u EU.
Članice EU su posebno zabrinute za bezbednost građana EU koji žive u Libiji, ako se suviše brzo pristupi sankcijama. U Libiji živi oko 10.000 građana EU koji bi trebalo da budu budu evakuisani brodovima i avionima iz te zemlje. Članice EU za sada su evakuisale deo svojih građana.
Nastavlja se evakuacija iz Libije
Predsedništvo Evropskog saveta, kojim u prvoj polovini 2011. predsedava Mađarska, i visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton (Catherine Ashton) aktivirali su zajednički Mehanizam civilne zaštite, koji bi trebalo da omogući članicama da lakše sarađuju i ubrzaju evakuaciju građana iz Libije.
Sve zemlje koje učestvuju u tom mehanizmu su obaveštene o mogućnosti da sarađuju u operacijama evakuacije na nivou EU, saopštila je Evropska komisija. Centar za nadzor i informisanje Evropske komisije (MIC) će pomoći u organizovanju evakuacije, uključujući putem mora, a operacije će biti usmerene na područje Bengazija i druge delove Libije.
Nakon aktiviranja mehanizma, evropska komesarka Kristalina Georgijeva koja je nadležna za reagovanje u krizama rekla je da hiljade građana EU pokušava da se evakuiše iz Libije u veoma teškim okolnostima. "Naša je dužnost da im omogućimo evakuaciju i da se pokažemo doraslim ovom izazovu", rekla je ona i dodala da članice EU sarađuju u duhu solidarnosti kako bi ubrzale povratak svojih građana iz Libije.
Saradnici Georgijeve saopštili su da se razmatra "pomorska podrška, uključujući vojne brodove u toj zoni" za podršku evakuaciji pet do šest hiljada državljana članica EU koji se i dalje nalaze u Libiji.
Veliki broj zemalja uključujući i Srbiju 24. februara nastavlja da u veoma teškim uslovima evakuiše svoje građane iz Libije gde traju antivladini protesti. Jedna državljanka Srbije koja živi Tripoliju, rekla je agenciji Beta da su veliki hoteli prepuni stranaca koji čekaju na evakuaciju.
Iz Tripolija je 23. februara evakuisano oko 360 državljana Srbije, a 24. februara će redovnim letom doputovati oko 60 ljudi. Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je 24. februara da je u Libiji ostalo još oko 300 državljana Srbije, uglavnom u gradu Raf Lanuf. Dačić je rekao da će u Libiju, ukoliko to bude potrebno, biti upućen još neki vanredan red za evakuaciju srpskih građana.
Povodom tvrdnji nekih domaćih medija, Dačić je novinarima u Palati Srbija rekao da zvaničnici Srbije proveravaju informacije o tome da li među stradalima u Libiji ima i državljana Srbije. "Za sada nismo imali informacije da je neko od državljana Srbije stradao. Teško je stupiti u kontakt jer su linije u prekidu. Tako da nastavljamo da proveramo te informacije", rekao je Dačić.
Trgovinska razmena Srbije i Libije poslednje tri godine je značajno porasla zbog uvoza nafte iz te zemlje, rečeno je 24. februara agenciji Beta u Privrednoj komori Srbije. Srbija je 2010. godine iz Libije uvozila uglavnom naftu, dok je najviše izvozila medicinske i farmaceutske proizvode.
Ukupni uvoz iz Libije prošle godine je bio u vrednosti oko 150 miliona dolara, a 2005. godine svega 137.000 dolara. Na libijsko trižšte srpska preduzeća su 2010. godine izvezla robu za oko 6,7 miliona dolara, a pre pet godina za četiri miliona dolara.
Trenutno su na libijskom tržištu angažovani Jugoimport SDPR i Kofis, koji se bave izvozom oružja, Jat ervejz, Geološki institut, Energoprojekt, Petrolkomet, Mobikom, kao i nekoliko projektanskih firmi.Nema preciznih podataka o broju radnika iz Srbije koji trenutno rade u Libiji jer je najveći broj zaposlen u inostranim firmama.
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo (Jose Barroso) je rekao 23. februara da Komisija ne može da bude "pasivni posmatrač" narodnih pobuna u severnoj Africi, koje je nazvao istorijskim događajima.
Barozo je to rekao nakon redovnog sastanka Evropske komisije koji je, prema rečima portparola Olivijea Bajia (Olivier Bailly), bio vrlo dinamičan. Komesari su se pokazali kao pravi političari, a Komisija kao političko telo, rekao je Baji. "Reč je o traganju ljudi za slobodom, pravdom, dostojanstvom, društvenim i ekonomskim prilikama i demokratiji. To su zaista univerzalne vrednosti. Budimo iskreni o tim pitanjima", rekao je predsednik Evropske komisije.
On je dodao da su neki u prošlosti pokazivali moralne predrasude u vezi sa arapskom kulturom postavljajući pitanje da li je Arapima zaista stalno do demokratije. "Mislim da mladi ljudi u ovim zemljama pokazuju da ne žele diktature. Tako da poruka koju moramo poslati ovim zemljama i mladima, jeste da smo sa njima u njihovoj borbi za dostojanstvo, ljudska prava i demokratiju", rekao je Barozo.
"Ovo je istorijski trenutak i mi moramo biti na pravoj strani istorije. Ovo je prilika koja se pruža jednom u životu da pomognemo onima koji tragaju za slobodom, pravdom, demokratijom i ljudskim pravima", rekao je on. Barozo je rekao da Komisija ima instrumente i sredstva da podrži tu borbu, uključujući Instrument za partnerstvo evropskog susedstva, Instrument za stabilnost, Evropski instrument za demokratiju i ljudska prava i programe obuke.
Predsednik EK je rekao da je upotreba sile protiv demonstranata u Libiji neprihvatljiva. "To je neprihvatljivo i smatram da moramo vrlo jasno tražiti od libijskih vlasti da prekinu nasilje, da im poručimo da represija nije rešenje i da ćemo podržati težnje libijskog naroda", rekao je on.
Izvor: EurActiv i Beta
Linkovi
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
