Svaka šesta osoba u EU živi u prenaseljenom stanu, oko 16% ima problem sa krovom koji curi, a po 3,5% nema WC sa tekućom vodom unutar kuće, pokazali su podaci Evropske komisije. Prema podacima za 2009. godinu, koji su objavljeni 23. februara, najlošije uslove u pogledu broja stanara u stanu je u Letoniji, gde 57,7% ljudi živi u prenaseljenim stanovima, što znači da nemaju najmanje jednu zajedničku prostoriju za domaćinstvo, jednu za par i po jednu za po dvoje dece ili za svako dete različitog pola od 12 do 17 godina. U Srbiji, prema podacima popisa iz 2002.godine, svaki četvrti građanin nema nužnik.

Prenaseljenost stanova u EU zastupljena je i u Rumuniji i Mađarskoj - oko 55%, Litvaniji i Poljskoj - 49% i Bugarskoj - 47%, a najmanje je prisutna na Kipru - 1% i u Holandiji - 1,7%. Po drugim pokazateljima, najlošiji uslovi stanovanja su u Rumuniji.

Kada je reč o tušu ili kadi, 3,1% stanovništva EU nema ih u kući. Taj procenat je najviši u Rumuniji - 41,2% a najniži u Španiji i Holandiji, gde gotovo sva domaćinstva imaju tuš ili kadu. Bez nužnika sa vodom unutar kuće u EU je 3,5% stanovništva. Rumunija je i po tom pokazatelju najlošija - 42,5%, a najbolje su Holandija i Malta sa po 0%.

Više od polovine stanovnika EU živi u kućama - 57%, a 41,7% u stanovima, dok oko 1,1% njih živi u prostorima koji nisu namenjeni za stanovanje, poput škola.

U Srbiji se, kako su srpske vlasti navele u Odgovorima na Upitnik Evropske komisije, još ne sprovodi Anketa o prihodima i uslovima života, već se podaci o uslovima stanovanja mogu dobiti iz statističkih podataka, Ankete o potrošnji domaćinstava, istraživanja i popisa iz 2002. godine.

Prema podacima iz popisa 2002. godine, od oko 7,5 miliona ljudi kupatilo nema 1,2 miliona ljudi, a nužnik 1,5 miliona, odnosno 25%, a struju 17.500 građana. Situacija je bolja u Beogradu, gde od 586.889 stanova njih 541.264 ima nužnik, a 550.000 kupatilo, a 585.000 struju.

Prema istraživanju o socijalnoj isključenosti, koje je sprovedeno 2009. godine u organizaciji Minsitarstva rada, 44% ispitanika kazalo je da ima vrlo dobre stambene uslove, što podrazumeva struju, vodu, kanalizaciju i etažno grejanje, dok je 43% reklo da ima dobre uslove, što znači da nema jedan od ta četiri elementa.

U Srbiji su, kako proističe iz zvaničnih podataka, više od 95% ljudi vlasnici stanova u kojima žive ili u stanovima žive bez plaćanja nadoknade. Treba imati u vidu, međutim, da se u Srbiji stanovi uglavnom iznajmljuju "na crno", bez prijavljivanja i plaćanja poreza.

Nedostatak preciznih podataka o beskućnicima

Kada je reč o beskućnicima, u EU ne postoje precizne statistike o broju beskućnika. Evropski parlament je u decembru 2010. pozvao EU da obezbedi stanovanje za sve građane, ali i evropski statistički zavod Eurostat da uvede podatke o beskućnicima.

Međunarodni tim eksperata je u februaru predstavio izveštaj o beskućnicima, čiji glavni zaključak je da je obezbeđivanje stanovanja za sve cilj koji se u EU može ostvariti. Na poboljšanje položaja beskućnika trebalo bi usmeriti najveće napore u okviru smanjenja siromaštva i isključenosti marginalizovanih slojeva društva, što je predviđeno Strategijom Evropa 2020.

"Gledano dugoročno, mislimo da zaista možemo da rešimo problem beskućnika", kazao je bivši belgijski ministar za socijalna pitanja Frank Vandenbruke koji je vodio grupu koja je napravila izveštaj. On je ocenio da je Evropska komisija napravila ambiciozne ali smislene ciljeve za borbu protiv siromaštva do 2020. godine.

Prema Vandenbrukovom mišljenju, u EU bi trebalo napraviti strategiju za rešavanje problema beskućnika, ali to ne bi trebalo da bude samo deo strategije za borbu protiv siromaštva. Kako je naveo, na to bi trebalo gledati kao na političku inicijativu, koja bi omogućila građanima da shvate da EU "ima dodatnu vrednost u socijalnom domenu i da ima suštinu".

U izveštaju se navodi da bi trebalo bolje istražiti situaciju beskućinika i stambenih problema i prikupiti uporedive podatke o toj pojavi u zemljama članicama. Potrebno je takođe postaviti jasne ciljeve za iskorenjivanje najekstremnijeg oblika sirimaštva, spavanja na ulicama i ograničiti vreme koje će ljudi provesti u hostelima i drugim vidovima privremenog smeštaja.

Evropski komesar za socijalnu politiku Laslo Andor pozdavio je objavljivanje izveštaja. "Moramo da rešimo problem beskućnika", kazao je on i dodao da je spavanje na ulici najekstremniji oblik siromaštva i "narušavanje osnovnih vrednosti EU".

U Srbiji takođe ne postoje podaci o beskućnicima. Predviđeno je da se beskućnici uključe u ovogodišnji popis, planiran za oktobar.

Izvor: EurActiv, EurActiv.com

Linkovi

Evropska unija

Evropska komisija: One person in six lives in an overcrowded dwelling

Evropski parlament: Declaration of the European Parliament of 16 December 2010 on an EU homelessness strategy

 

Srbija

Vlada Srbije: Praćenje socijalne uključenosti u Srbiji

 

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Nezaposlenost i siromaštvo izazovi i za EU