Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Neslaganja EU i Rusije oko energetike
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 25.02.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Na sastanku Evropske komisije i Rusije 24. februara izašla su na videlo neslaganja oko osetljivih pitanja u energetici. Moskva je stavila do znanja Briselu da se protivi uvođenju ograničenja energetskim kompanijama po pitanju posedovanja gasovoda u Evropi i promena sistema plaćanja gasa. Rusija je, takođe, saopštila da je dogovoreno da se u aprilu u Briselu organizuje promotivni skup na kome će biti predstavljen projekat za izgradnju gasovoda Južni tok.
U Briselu su 24. februara o energetici razgovarali ruski premijer Vladimir Putin i članovi njegove vlade sa predstavnicima Evropske komisije koje je predvodio predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo (Jose Barroso). U rusko-evropskim odnosima posebno je sporno pitanje uvođenja "trećeg energetskog paketa" u EU, koji predviđa da energetske kompanije koje posluju u EU moraju da razdvoje proizvodnju i transport.
Rusija, koja obezbeđuje 30% gasa u Evropi, smatra da je cilj tih propisa pre svega da spreče da se ruski gigant Gasprom širi u sektoru distribucije u Evropi.
"Danas smo ponovo pokrenuli pitanje 'trećeg energetskog paketa' EU i jasno izrazili zabrinutost zbog nekoliko parametara u toj inicijativi", rekao je Putin posle sastanka sa predstavnicima Evropske komisije. On je ocenio da će to voditi "konfiskovanju" ruske imovine i zatražio efikasna i pravična rešenja.
Litvanija i Gasprom se spore oko predloga litvanskih vlasti da ta ruska kompanija, koja jedini snabdevač gasa u toj zemlji, odustane od svog udela od 31,7% u nacionalnom distributeru gasa Lietuvoas Dujos. Litvanija, kako se čini, planira da podeli kompaniju Lietuvos Dujos na transportnu i trgovinsku komponentu, s tim što bi trgovinska kompanija ostala pod kontrolom vlade. Stav Gasproma je da Litvanija samo traži izgovor za nacionalizaciju kompanije.
Poljska je, takođe, prošle godine morala da revidira sporazum o gasu sa Moskvom kako bi ga uskladila sa novim evropskim propisima.
Putin je naveo da nemačke vlasti, u skladu sa novim energetskim propisima, sada ne dozvoljavaju da transport ruskog gasa obezbeđuju ruske kompanije.
Background Treći energetski paket koji treba da stupi na snagu 3. marta 2011, ostavlja zemljama članicama tri mogućnosti za regulisanje rada kompanija koje izvoze gas u EU, a imaju i gasovode. Najdrastičniju opciju do sada je odabrala samo Litvanija - da se proizvođač primora da proda transportnu mrežu. Druga mogućnost, za koju se opredelila većina zemalja, primorala bi proizvođača gasa da upravljanje transportom prepusti nezavisnom telu. Proizvođac bi pritom mogao da ostane vlasnik. Prema trećoj mogućnosti, proizvodač može da zadrži i transport, ali je dužan da drugim kompanijama odobri da infrastrukturu koriste u skladu sa smernicama.
Nove smernice za Transevropske energetske mreže (TEN-E) navode i rangiraju prema utvrđenim ciljevima i prioritetima projekte koji ispunjavaju kriterijume za pomoć Evropske komisije, i uvode koncept "projekta od evropskog interesa".
"Smatramo da će sprovođenje 'paketa' u celini dovesti do povećanja cena energenata na evropskom tržištu", rekao je Putin na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Barozom.
Barozo je rekao da evropski propisi nisu "diskriminatorni" i da nisu usmereni samo protiv ruskih preduzeća, već i na primer norveških. "Ono što tražimo od stranih kompanija jeste da prihvate ista pravila koja namećemo evropskim firmama", dodao je on. Predsednik Evropske komisije je rekao da paket sadrži instrumente za rešavanje spornih pitanja ali nije naveo koje.
Ruski ministar energetike Sergej Šmatko rekao je za EurActiv.com da mu je evropski komesar za energetiku Ginter Etinger (Gunther Oettinger) objasnio da postoji mogućnost za "interpretaciju 'trećeg energetskog paketa'".
"Ne bi bilo u potpunoj suprotnosti da se naprave neki izuzeci za transnacionalne gasovode. Oni se mogu sagledati kao deo transnacionlnog transportnog sistema", rekao je ruski ministar i dodao da je Rusija iznela takve predloge EU i da se nada da će do jula moći da se postigne dogovor.
Ruski premijer je u Briselu insistirao da je potrebno obezbediti dugoročne ugovore o snabdevanju ruskim gasom i potpisati detaljni plan sa EU o snabdevanju priodnim gasom do 2050.
Putin je rekao da nije u interesu EU da se sadašnji sistem naplate gasa, koji je predviđen dugoročnim ugovorima, zameni vezivanjem za cene na spot tržištima, na kojima se roba odmah isplaćuje i isporučuje, kao što je tražio nemački E.ON Rurgas AG.
"Sada su cene na spot tržištima čak i veće od cena u skladu sa dugoročnim ugovorima. Uveren sam da su stabilni dugoročni ugovori dugoročni suštinski interes evropskih ekonomija", rekao je on.
Predstavljanje Južnog toka u Briselu
Ruski ministar energetike je rekao da se dogovorio sa evropskim komesarom za energetiku da projekat o izgradnji gasovoda Južni tok bude predstavljen u aprilu u Briselu.
Šmatko je rekao da će Evropska komisija učestvovati u predstavljanju projekta i da bi skupu trebalo da prisustvuju ambasadori zemalja učesnica i predstavnici kompanija koje učestvuju u projektu, kao i predstavnici kompanija koje su zainteresovane da učestvuju u projektu.
Portparolka evropskog komesara energetike Marlene Holcner (Holzner) potvrdila je taj dogovor ali je dodala da nije dogovoreno da Komisija bude domaćin promotivnog skupa već da će mu Etinger prisustvovati.
Šmatko je izrazio žaljenje što Južni tok ne uživa isti status kao Severni tok, drugi projekat Gasproma, koji se već gradi i treba da obezbedi dopremanje gasa do Nemačke. Severni tok od 2006. godine ima status projekta u skladu sa smernicama za Transevropske energetske mreže.
Putin je rekao novinarima u Briselu da će rizici od prekida snabdevanja u Evropi biti smanjeni u velikoj meri kada Severni i Južni tok počnu da rade.
Izvor: AFP i EurActiv.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
