Članice EU spore se kako da reformišu "napuklu" politiku migracije i sistem azila pokušavajući da do samita lidera EU u junu postignu neki sporazum o tom veoma politizovanom pitanju. Spor je podelio blok i na jednoj strani su zemlje sa juga u koje preko Mediterana stiže većina izbeglica i migranata sa Bliskog istoka i iz Afrike a na drugoj bivše komunističke zemlje koje odbijaju da ih prime.

Bogate zemlje, poput Nemačke, zalažu se za sporazum prema kome niko ne može "potpuno da se izvuče" od prijema izbeglica i migranata.

Novi predlog omogućava zemljama da izbegnu četvrtinu "svog pravičnog udela" u prijemu onih koji traže azil u Evropi. Umesto toga bi plaćali 30.000 evra za svakog izbeglicu zemlji koja ih primi.

Međutim, Poljska i Mađarska istrajno se protive obaveznim kvotama za imigrante i jedan diplomata koji učestvuje u pregovorima kaže da je takva ideja potuno neprihvatljiva.

Odbijen je i zajednički predlog pet mediteranskih zemalja uključujući Italiju, ali iz potpuno suprotnog razloga. Navodi se da njihova opcija nema dovoljno "hitnih pozitivnih efekata" da olakša teret u zemljama ulaska.

Tonovi su i dalje disonantni i u poslednjih pola godine o pitanju reforme migrantske politike i sistema azila nije postigut gotovo nikakav napredak.

Predstavnici članica razgovaraće o tome sredinom maja u Briselu a zatim će to biti tema na sastanku ministara unutrašnjih poslova početkom juna i samitu lidera EU 28-29. juna.

Jedan diplomata EU ocenio je da "veoma delikatni i teški pregovori" još mogu da daju rezultate. Drugi diplomata iz jedne od članica najpoželjnijih za izbeglice i migrante rekao je da poslednji nacrt predstavlja dobru osnovu za kompromis jer su njime "svi gotovo pođednako nezadovoljni" dodajući da su Varšava i Budimpešta jedine i dalje odlučno protiv.

Mađarski premijer Viktor Orban rekao je da je glavni zadatak njegove nove vlade da zaštiti mađarsku bezbednost i hrišćansku kulturu. Tom retorikom Orban poručuje da Mađarska odbija da primi uglavnom muslimane sa Bliskog istoka i iz Severne Afrike.

EU nije spremna za novu krizu

Češka i Slovačka takođe ne žele izbeglice ali se oni koji se bore za sporazum nadaju da bi mogli da ih pridobiju na svoju stranu.

Problem predstavlja i politički vakum u Italiji koja još nema vladu. "Na tome dobijaš ili gubiš izbore", rekao je jedan diplomata misleći na bivšeg italijanskog premijera Matea Rencija. Renci je otišao sa funkcije delom i zbog toga što su birači imali utisak da Rim nedovoljno kontroliše migracije.

Istovremeno je Orban dobio izbore u Mađarskoj na oštroj anti-imigrantskoj platformi.

Mnogi u EU upozoravaju da blok nije spreman za još jedan veliki talas izbeglica. Iako je priliv od migrantske krize znatno smanjen, podaci iz Nemačke pokazuju da mnogi i dalje stižu bez odgovarajuće registracije o mestu ulaska u EU, uglavnom preko "pretrpanih" grčkih ostrva.

Nemačka, Francuska i još neke zemlje uvele su granične provere u zoni koja bi se u "normalnim" uslovima smatrala zonom slobodnih putovanja a kako bi bolje kontrolisale situaciju. Te provere biće na snazi do oktobra ali se očekuje da budu produžene.

Svesna važnosti pitanja migranata, Evropska komisija je za zaštitu spoljnih granica EU i upravljanje migracijom u novom višegodišnjem budžetu predložila 35 milijardi evra za period 2021-2027, što je gotovo tri puta više nego u tekućem budžetu.

Međutim, sporazuma i dalje nema. "Ne vidim konsenzus", rekao je jedan diplomata.

Izvor: EURACTIV.com i Reuters

Foto: Beta/AP

Povezani sadržaj

• 

  Intervju

  : Ne očekuje se veći priliv migranata, ali Srbija je spremna
  
• 

  Vesti

  : Orbanov trijumf, zebnja građanskog društva
  
• 

  Vesti

  : Nedovoljno poštovanje prava migranata i dalje zabrinjavajuće
  
• 

  Vesti

  : Imigracija i granice biće u fokusu austrijskog predsedavanja EU
  
• 

  Vesti

  : Sud: EU ima pravo da natera članice da prime izbeglice