Uslovi u prihvatnim centrima za migrante i decu bez pratnje neki su od najvećih izazova u rešavanju migrantske krize u Evropskoj uniji, ocenila je Agencija EU za osnovna prava (FRA). U izveštaju Agencije navodi se da uprkos poboljšanjima u pojedinim zemljama i dalje postoji nekoliko problema, od koji su se neki čak pogoršali.

FRA je u izveštaju o pravima migranata i tražilaca azila u članicama EU istakla pet stalnih izazova s kojima se Unija suočava i koji su izvor rastuće zabrinutosti za FRA: pristup teritoriji, uslovi prihvata, procedure za dobijanje azila, deca bez pratnje i pritvaranje imigranata.

U izveštaju, koji se odnosi na period od oktobra 2016. do decembra 2017, ukazuje se na sve teži ulazak u gotovo polovinu članica EU zbog novih ograda, kao što je slučaj na granici između Mađarske i Srbije, kao i zbog odbijanja prijema nekih migranata, što je u suprotnosti s pravom na azil.

Uprkos smanjenom broju tražilaca azila, pooštren je nadzor nad unutrašnjim i spoljnim granicama EU, a nekoliko zemalja i dalje  sprovodi vanredne granične kontrole.

U izveštaju se navodi i da policija navodno loše postupa prema migrantima, posebno na zapadnobalkanskoj ruti, kao i na određenim mestima u Španiji.

Iako je primećen određen napredak kada su u pitanju alternative pritvaranju migranata i organizovanje aktivnosti za decu, u nekoliko zemalja EU i dalje postoje izazovi kada su u pitanju pravna pomoć, uslovi u pritvorskim objektima i pritvaranje ranjivih osoba.

Veliki broj dece, ističe se u izveštaju, pritvoren je u Bugarskoj, Grčkoj, Mađarskoj, Poljskoj i Slovačkoj, prenosi EURACTIV.com.

Uslovi u prihvatnim centrima se nisu poboljšali u više zemalja EU, navodi se u izveštaju, ali se ukazuje na nekoliko pozitivnih primera, kao što je Bugarska. Međutim, to je uglavnom posledica smanjenog priliva migranata tokom godine.

Situacija je i dalje zabrinjavajuća u četiri države koje su se suočavale s većim brojem novih migranata. To su Francuska, Španija, Italija i Grčka, gde su prihvatni centri “i dalje prepuni”, što je dovelo do stvaranja neformalnih kampova u tri zemlje.

Problem nedovoljnog kapaciteta za prijem dece bez pratnje postoji u sve četiri države, navodi se u izveštaju. Dodaje se da je u Grčkoj tokom 2017. u neformalnim kampovima čekalo “između 900 i 3.300 dece” bez pratnje.

Deca bez pratnje koja su u proceduri za dobijanje azila u nekoliko zemalja EU nisu imali pristup obrazovnom sistemu ili je njihovo obrazovanje bilo ograničeno.

Kada su u pitanju procedure za azil, FRA ocenjuje da su sve ograničenije zbog poteškoća u identifikovanju i registrovanju podnosilaca zahteva, kao i zbog nedostatka pravne pomoći i dostupnih informacija o tim procedurama.

U izveštaju se navodi da su neke zemlje odlučivale o zahtevima za međunarodnu zaštitu u pograničnim ili tranzitnim zonama, zbog čega su migranti, uključujući ranjive osobe, dugo čekali u neadekvatnim uslovima.

Dugotrajne procedure za azil, premalo vremena za odlučivanje, kratki rokovi za žalbe i dalje predstavljaju probleme u nekim članicama EU.

Zbog velikog broja neobrađenih zahteva za azil, neke zemlje su ubrzale procedure, što bi moglo negativno da utiče na kvalitet intervjua i odlučivanja, ocenjuje FRA.

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: Beta

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Izbeglička ruta preko Balkana i dalje funkcioniše
  
• 

  Vesti

  : Očajni migranti idu rumunskom rutom
  
• 

  Vesti

  : Sud: EU ima pravo da natera članice da prime izbeglice
  
• 

  Vesti

  : Evropski sud odlučio da je vraćanje azilanata u Hrvatsku legitimno
  
• 

  Vesti

  : Švedska najbolja zemlja za imigrante, Srbija na 68. mestu
  
• 

  Analize i stavovi

  : U Srbiji nije odobren nijedan azil od početka 2017.