Konzervativna, anti-imigrantska Slovenačka demokratska stranka (SDS) bivšeg premijera Janeza Janše dobila je najveći broj glasova na parlamentarnim izborima u Sloveniji, ali nedovoljno da sama formira vladu. Janša je izjavio da je otvoren za saradnju i razgovore, ali gotovo sve druge partije su tokom kampanje isključivale mogućnost saranje s njim.

Izborna komisija Slovenije saopštila je posle prebrojavanja 90% glasačkih listića da je SDS na izborima 3. juna dobila podršku oko 25% birača. Agencija STA prenosi da je na drugom mestu antiinstitucionalna partija "Lista Marjana Šarca" (LMŠ) sa oko 12% glasova.

Socijal-demokrate su na trećem mestu sa oko 10% glasova, dok je Stranka modernog centra, dosadašnjeg premijera Mire Cerara, dobila podršku oko 9% birača.

Parlamentarni izbori u Sloveniji održani su nekoliko nedelja pre redovnog roka jer je odlazeći premijer Miro Cerar u martu iznenada podneo ostavku zbog neuspelog železničkog projekta.

Janša (59), premijer Slovenije od 2004. do 2008. i od 2012. do 2013. godine, izjavio je posle objavljivanja prvih rezultata da se nada da će SDS moći da formira vladu i da će je voditi "na fer način u korist svih građana".

SDS je, rekao je Janša, otvorena za saradnju i spremna za pregovore s drugim parlamentarnim strankama, ali analitičari ocenjuju da će imati poteškoće u pronalaženju koalicionih partnera.

Drugoplasirani na izborima, Šarec je kazao da koalicija s Janšom nije opcija, i rekao da se nada da će njegova stranka predvoditi buduću koalicionu vladu. Šarec je bivši satirični komičar koji se odrekao glume da bi ušao u politiku i postao gradonačelnik severozapadnog grada Kamnika.

Disident, ministar, premijer, zatvorenik

Agencija Frans pres piše da će Janša morati da mobiliše svo svoje iskustvo da bi se ponadao da će okupiti većinu da formira svoju treću vladu za manje od 15 godina, jer je njegova ličnost postala tačka raskida na domaćoj političkoj sceni.

Ni zatvor, ni afere, ni izborni porazi nisu zaustavili lidera SDS-a, komentariše AFP.

Na prethodnim izborima 2014. godine, borio se iz zatvorske ćelije gde je izdržavao dvogodišnju kaznu zbog korupcije. Osuđen je zbog primanja mita po vojnom ugovoru sa finskom kompanijom "Patria" tokom prvog premijerskog mandata, ali je Ustavni sud poništio tu kaznu krajem 2014. godine.

Janez Janša nije imao ni 30 godina kada je postao ime u bivšoj jugoslovenskoj republici: sa još tri mlada disidenta, on je 1988. godine bio predmet spektakularnog suđenja zbog kritike vojske u kojoj dominiraju Srbi, beleži AFP. "Četvorka" je na kraju oslobođena pod pritiskom masovnih demonstracija.

Imenovan je 1990. godine za ministra odbrane prve demokratski izabrane slovenačke vlade, angažovao je gerilsku taktiku, što je dovelo do povlačenja jugoslovenskih trupa posle kratkog rata po proglašenju nezavisnosti 1991. godine, podseća francuska agencija.

Prisiljen da podnese ostavku 1994. godine, pažljivo je pripremio svoj povratak i pobedio na izborima 2004. godine, kada se Slovenija pridružila Evropskoj uniji. Uveo je svoju zemlju u zonu evra 2007. godine.

Poražen 2008. godine zbog "afere Patria" i početka ekonomske krize, vratio se 2012. godine, uspevši da formira koaliciju iako je zaostao na parlamentarnim izborima. Međutim, nakon godinu dana, pod pritiskom ulice, morao je da "baci peškir".

Jačanje populizma

Tokom svog novog "prolaska kroz pustinju", piše AFP, Janez Janša se približio mađarskom nacional-konzervativnom lideru Viktoru Orbanu, takođe bivšem disidentu.

Po njegovom modelu, odlučno je zaoštrio diskurs svoje partije, nekada svrstane na desni centar, i mahao duhom "invazije" migranata u zemlji kojom je gotovo 500.000 izbeglica prošlo tokom krize 2015-16, ali gde ih danas živi samo 1.000.

Orban mu je pružio snažnu, ali kontroverznu podršku tokom kampanje, prisustvujući jednom od njegovih mitinga, i ne oklevajući da ga nazove "garantom opstanka slovenačkog naroda".

Agencija Asošiejtid pres navodi da pobeda partije desnog centra predstavlja potvrdu jačanja srednje-evropskog populizma i u Sloveniji.

Janša je saveznik mađarskog anti-imigracionog premijera Viktora Orbana, piše AP i tumači da uspeh Janše na izborima u kojima je učestvovao 1,7 milion birača, "odražava rast desničarskog populizma u srednjoj i istočnoj Evropi, posle velikog priliva migranata s Bliskog istoka i iz Afrike".

Vlada koju bi predvodio Janša odvela bi Sloveniju udesno i dodala bi anti-imigrantski glas Evropskoj uniji, smatra AP.

Izvor: Beta

Foto: Beta/AP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Zemlje EU još nisu našle rešenje za spor oko migracije
  
• 

  Vesti

  : Premijer Slovenije podneo ostavku