Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Mađarski opozicionar: EU ne treba da finansira Orbana
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 02.07.2018. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Mađarski opozicioni političar Đerđeli Karačonj pozvao je EU da prestane da finansira evroskeptične i populističke politike premijera Viktora Orbana evropskim novcem. Karačonj za Orbanov režim kaže da je hibrid, ni demokratija ni diktatura, u kome opozicija i vladajuća partija nemaju jednake mogućnosti za nadmetanje na političkoj sceni.
"Orban kleveta EU novcem koji dolazi iz EU... to je frustrirajuće za proevropsku opoziciju", rekao je ko-lider partije Dijalog za Mađarsku (Párbeszéd) za špansku novinsku agenciju Efe, partnera portala EURACTIV.com.
Đerđeli Karačonj (Gergely Karácsony) je bio kandidat na izborima u aprilu na koje je njegova partija izašla u koaliciji sa socijalistima. Koalicija je osvojila 12% i bili su treći po broju osvojenih glasova posle Orbana (49%) i lidera desničarske nacionalističke partije Jobik Gabora Vone (19%).
Karačonj je gradonačelnik jednog distrikta u Budimpešti i opisuju ga kao "gradonačelnika koji je najveći levičar u Mađarskoj".
"Potreban nam je sistem u kome sama EU odlučuje o korišćenju EU fondova a ne nacionalne vlade", rekao je Karačonj.
On veruje da Orbanova vlada koristi evropske fondove u vlastitom interesu i da podrži premijerove populističke poruke.
Mađarski političar smatra da evropskim fondovima treba da se podstiče razvoj a ne da se pomaže "režim Viktora Orbana".
"Nadamo se da će EU u svom interesu reagovati na situaciju u kojoj zemlje koriste činjenicu da se u Uniji uvek traži konsenzus", dodao je Karačonj.
Od kako je postao premijer 2010, Orbana i njegovu konzervativnu partiju Fides kritikuju i u i van zemlje. Mađarsku vladu optužuju da podriva sistem podele vlasti i ograničava demokratiju.
Istovremeno evropska Agencija za borbu protiv prevara (OLAF) konstantno poziva mađarsko tužilaštvo da ispita slučajeve zloupotrebe evropskih fondova.
Ni demokratija, ni diktatura
"Orbanov režim je hibrid, nije ni demokratija ni diktatura", rekao je Karačonj i pojasnio da čak i u sistemima koji pružaju uslove za političko nadmetanje, opozicija i vladajuća partija nemaju jednake mogućnosti.
Naime, opozicija je izgubila vidljivost od kako su "mediji ili pod jarmom Fidesa ili apolitični".
Fragmentisana opozicija sa leve strane političkog spektra sada čeka lokalne izbore na jesen 2019. kao novu mogućnost da izazove Orbana.
Za te izbore bi partije levice trebalo "da krenu od nule", kazao je Karačonj i ukazao na modernizciju partija levice u Španiji i Portugaliji kao dobar primer.
"U Mađarskoj levica mora da izgradi novi politički identitet, to je neophodno ali nije dovoljno za promenu vlade", istakao je mađarski opozicioni političar dodajući da će promene zahtevati podršku i saradnju drugih partija.
"Na demagoški populizam desnice mora da se odgovori populizmom levice u najpozitivnijem značenju tog termina", rekao je Karačonj.
Strategija straha
Poslednjih godina Orbanove političke poruke vrte se oko odbijanja imigracije i stvaranja straha u društvu da su izbeglice povezane sa terorizmom.
"Mađarsko društvo je mnogo konzervativnije po pitanju identiteta, straha od imigracije, nacionalizma", rekao je Karačonj koji takođe smatra da Mađari "veoma podržavaju socijalnu jednakost i solidarnost".
S obzirom na socijalni diskurs, "treba da bude jasno da bi vlada levice bila u interesu većinskog dela društva", istakao je mađarski opozicioni političar.
Karačonj je uveren da bi 2022. napredni front ujedinjen sa partijama desnog centra mogao da sruši Orbana.
On veruje da "mađarski narod mora da ostvari svoju slobodu vlastitim sredstvma", što se odnosi na peticije kojim se EU poziva da deluje protiv Orbanove vlade.
Uprkos svom proevropskom stavu, mađarski gradonačelnik je protiv "Evrope u dve brzine" jer smatra da bi to bila "tragedija za Mađarsku" koja bi ostala na marginama evropskog projekta.
Izvor: EURACTIV.com
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
