Rusija pokušava da pridobije podršku Evrope za projekat izgradnje gasovoda Južni tok koji je, prema ocenama nekih ruskih analitičara, zapao u ćorskokak. Ruski Gasprom je pronašao novog partnera u Evropi - nemački Vintershal (Wintershall Holding) koji će, prema memorandumu potpisanom 21. marta u Moskvi, dobiti udeo od 15% u projektu.

Memorandum o razumevanju su 21. marta u Moskvi potpisali šef Gasproma Aleksej Miler i šef grupe BASF, u čijem sastavu je Vintershal, Jirgen Hambreht (Jurgen Hambrecht). Prema memorandumu, Vintershal će dobiti 15% u preduzeću Južni tok AG, a Gasprom će zadržati 50% vlasništva. Južni tog AG će biti zadužen za razvoj, izgradnju i upravljanje podvodnog dela gasovoda koji treba da prođe kroz Crno more, navodi se u saopštenju objavljenom na sajtu Vintershala (www.wintershall.com).

Memorandum predviđa i zaključivanje novih dugoročnih sporazuma o snabdevanju gasom zajedničke trgovinske kompanije Vintershal erdgashandelshaus cug (Wintershall Erdgashandelshays Zug - WIEE) za potrebe prodaje gasa na jugoistoku Evrope, odnosno u Bugarskoj i Rumuniji.

"Interesovanje vodećih evropskih energetskih kompanija za partnerstvo u okviru projekta Južni tok pokazuje značaj projekta za Evropu", rekao je Miler, navodi se u saopštenju.

"Sa Gaspromom i drugim evropskim partnerima već smo pokazali kako možemo osigurati snabdevanje pripodnim gasom u Evropi putem gasovoda Severni tok preko Baltičkog mora. Sada zajedno osiguravamo snabdevanje u jugoističnim članicama EU, u kojima su Gasprom i Vintershal uspešno uključeni u trgovinu gasom već godinama", rekao je Hambreht.

On je ocenio da taj region doživljava ekonomski rast zbog čega je veća i potražnja za gasom. "U budućnosti, možemo ove klijente direktno snabdevati putem gasovoda Južni tok", istakao je Hambreht.

Moskovski dnevnika Komersant piše da se investicije nemačke kompanije procenjuju na dve milijarde evra i da je ta kompanija dobila udeo od 15% na račun italijanskog Enija u projektu Južni tok.

List navodi ocene analitičara da je za Gasprom od investicija važnija politička podrška Nemačke za taj projekat.

Analitičar Valerij Nesterov iz Trojke dijalog rekao je Komersantu da povećanje broja partnera u projektu povećava šanse za bolji odnos EU prema projektu.

Šef grupe za analize u sektoru gasa u istočnoj Evropi Mihail Korčemkin navodi da je Gaspromu politički važno da izgradi gasovod, a da podrška još jedne evropske kompanije predstavlja korak ka realizaciji projekta.

U isto vreme, dodao je on, nemački partneri ulaze u projekat računajući na niže cene pri daljim isporukama gasa. "Iskustvo pokazuje da za potpisivanje protokola o namerama Gasprom daje povlastice vredne stotine miliona dolara", tvrdi Korčemkin.

On je ocenio da se ostala dva partnera u projektu, italijanski Eni i francuski EDF, neće protiviti ulasku Vintershala i nije isključio da bi do kanačnog investicionog rešenja neko mogao da izađe iz projekta.

Ruski analitičar za investicije u oblasti gasa i nafte Mihail Krutihin je rekao 22. marta za Betu povodom ulaska Vintershala u projektu Južni tok da Gasprom ima "dobre političke pozicije" u toj kompaniji, ali da njen ulazak "neće uticati na podršku EU".

Komersant podseća da su sa četvrtim učesnikom projekta, francuskom kompanijom EDF već potpisana dva memoranduma, ali da kompanija tako nije dobila svoj deo u gasovodu. U aprilu 2010. premijer Vladimir Putin je saopštio da će komapnija dobiti 20% Južnog toka, paritetno, od Gasproma i od Enija. Ali, saglasno trostranom memorandumu, potpisanom u junu prošle godine, EDF će postati vlasnik samo deset odsto u projektu, i to na račun Enija, piše Komersant.

Dnevnik dodaje da se tada predviđalo da će kompanija dobiti deo do kraja 2010, ali da su ti rokovi pomereni na kraj 2011. Listu su u EDF potvrdili da računaju da će ući u Južni tok do tog roka, a time će, kako piše, deo Enija biti smanjen do 25%.

Analitičar: Južni tok u ćorsokaku

Ruski analitičar Mihail Krutihin je ocenio 22. marta da je projekat izgradnje gasovoda Južno tok "upao u ćorsokak" zbog niza problema koju su se pojavili. Krutihin je agenciji Beta kazao da premijer Rusije Vladimir Putin pokušava da u Evropi nađe podršku za Južni tok, ali da Rusija trpi poraze u oba projekta gasovoda.

"Svi međuvladini sporazmi koji su do sada potpisani o izgradnji Južnog toka su prazne reči. Može se potpisati cela biblioteka međuvladinih i međukorporacijskih sporazuma, ali projekt neće biti prihvaćen sve dok ne bude doneto investiciono rešenje", ocenio je on, komentarišući najavu da će tokom Putinove posete Sloveniji 22. marta biti potpisan sporazum o zajedničkom preduzeću na izgradnju Južnog toka.

Komentarišući najave ruskih zvaničnika da bi na obali Crnog mora mogao biti izgrađen pogon za preradu tečnog gasa, kao alternativa ili dopuna Južnom toku, on je rekao da je ta ideja "čisti blef sa strane Rusije". "Reč je o čistoj trgovini između Rusije i Turske. Situacija je ušla u ćorsokak. Bez Turske se ne može izgraditi gasovod po dnu Crnog mora, jer Ukrajina neće dati svoj prostor. Turska može da dozvoli gradnju jer joj je to isplativo, ali trguje tražeći što nižu cenu za ruski gas", ocenio je Krutihin.

On je kazao i da ideja o izgradnji pogona za tečni gas nije dobra jer nema prijemnih terminala koji će gas transformisati, veliki tankeri ne mogu da prođu kroz Bosforki moreuz, a tranzit gasa od Jamala, na severu Rusije, udaljen je 3.200 kilometara. "Ta ideja je potpuno nerentabilna i predstavlja blef ne bi li se ubedila Turska", ocenio je on.

Nakon razgovora predsednika Rusije Dmitrija Medvedeva i premijera Turske Redžepa Erdogana 16. marta u Moskvi, saopšteno je da nije postignut dogovor o izgradnji Južnog toka po dnu Crnog mora na ekonomskoj turskoj teritoriji i da Moskva ne razume razloge Ankare.

Krutihin je rekao da prepreke za izgradnju Južnog toka postoje i na kopnu.

Naveo je da je Gaspromu važno da ima kontrolu nad svima delovima gasovoda, bilo kroz zajednička preduzeća ili na drugi način.

Za Gasprom sporni novi energetski propisi EU

Krutihin je rekao da Gasprom neće moći da ostvari te svoje namere, ukoliko EU bude realizovala Treći energetski paket. "Taj dokument oštro deli proizvođače sirovina od distrubutera, odnosno zabranjuje isporučiocima da budu vlasnici transportne infrastrukture", dodao je Krutihin.

Kako je kazao, Rumunija je već saopštila da u skladu sa tim dokumentom Gasprom ne može da kontroliše gasovod na njenoj teritoriji, već samo nacionalna korporacija, pod kontrolom EU.

Ruski analitičar je podsetio da je Bugarska 2008. godine najavila da će dati ekskluzivno pravo Rusiji da koristi njen gasovod, ali da je zbog toga već kritikovana iz zemalja EU.

"Vladimir Putin se ponaša nervozno i posetama u Evropi pokušava da dobije podršku za projekat. U februaru u Briselu, kada je pokušao da rukovodstvu EU nametne svoju energetsku politiku, doživeo je neuspeh", kazao je Krutihin.

Krutihin je ocenio i da ako Srbije bude poštovala Treći energetski paket EU biće potrebno da skladište gasa "Banatski dvor" i gasovod Južni tok kroz Srbiju imaju nezavisne operatere, odnosno da snabdevač gasom ne bude vlasnik tih objekata.

Izvor: Beta i EurActiv.rs

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Komersant: Moskva razmišlja da odustane od Južnog toka
  
• 

  Vesti

  : Novi koraci u stvaranju jedinstvenog energetskog tržišta u EU
  
• 

  Vesti

  : Neslaganja EU i Rusije oko energetike