Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Imigranti seju razdor u EU
|
|
|
|
|
Objavljeno : 12.04.2011. |
|
|
|
|
|
|
Italija smatra da ne dobija dovoljnu podršku ostalih članica EU u borbi protiv talasa imigranata iz Tunisa i razočarana je ishodom sastanka ministara unutrašnjih poslova održanog 11. aprila. Ministar unutrašnjih poslova te zemlje čak je doveo u pitanje smisao EU ukoliko nema dovoljno solidarnosti za rešavanje konkretnih problema. Među novopristiglim imigrantima iz Tunisa, koji bi trebalo da budu vraćeni u tu zemlju, raste napetost.
Na malo italijansko ostrvo Lampeduza, koje broji 5.000 stanovnika, 11. aprila je pristiglo više od 230 novih imigranata u dva čamca, tako da je broj imigranata koji su trenutno na tom ostrvu dostigao 1.500.
Među njima je dve trećine iz Tunisa i oni bi, prema sporazumu koji su prošle sedmice postigli Italija i Tunis, trebalo da budu vraćeni u tu severnoafričku zemlju. Tridesetak Tunižana je u skladu s tim sporazumom već vraćeno u zemlju. To je u prihvatnim kampovima na Lampeduzi izazvalo talas protesta - imigranti su se kačili za rešetke kampa i peli se po krovovima, uzvikujući reči "sloboda". U popodnevnim satima 11. aprila su izazvali i mali požar u prihvatnom centru, ali je vatra brzo ugašena.
Za to vreme, u Luksemburgu je trajao sastanak ministara unutrašnjih poslova EU, koji nisu uspeli da zauzmu isti stav i usaglase se o načinu rešavanja tog problema.
Najava Italije da će imigrantima koji su do sada došli u tu zemlju dati privremene šestomesečne dozvole za kretanje u šengenskoj zoni izazvala je oštre reakcije u EU. Italija je 10. aprila zaista i počela da izdaje privremene dozvole, za koje je Evropska komisija ranije kazala da nisu protivpravne i da EU takve odluke ne može da spreči jer se donose na nivou pojedinačnih zemalja.
"Ne možemo dozvoliti priliv velikog broja ljudi koji iz ekonomskih razloga preko Italije dolaze u Evropu", kazao je pre sastanka nemački ministar Hans Peter Fridrih (Friedrich). Stav Nemačke je da izdavanje privremenih dozvola nije u duhu Šengenskog sporazuma o slobodnom kretanju.
Ministar unutrašnjih poslova Francuske Klod Gean (Claude Gueant) upozorio je da će Francuska vratiti u Italiju sve tuniske imigrante koji nemaju regulisane dozvole. Kontrole je najavila i Belgija.
Italija optužuje EU, a pre svega Francusku, za manjak solidarnosti u rešavanju tog problema. Priliv imigranata u EU povećan je od kada je dugogodišnji predsednik Tunisa Ben Ali zbačen s vlasti. Italija je najugroženija takvim razvojem situacije, budući da najveći broj imigranata dolazi preko italijanskog ostrva Lampeduza. Međutim, ukoliko bi imigranti, kojih je došlo oko 25.000 od početka godine, dobili dozvole za kretanje u EU, većina njih bi otišla u Francusku i druge frankofone zemlje, gde imaju rodbinu i prijatelje da im pomognu u pronalaženju smeštaja i posla na crnom tržištu.
Predsednik Vlade Italije Silvio Berluskoni (Berlusconi) kazao je 9. aprila da bi se, racionalno, moglo očekivati da se brzo postigne sporazum posebno sa Francuskom u koju želi, kako je naveo, da ode 80% imigranata iz Tunisa.
"Sastanak je bio razočaravajući", kazao je italijanski ministar unutrašnjih poslova Roberto Maroni. "Italija je ostavljena da sama radi ono što mora i što će nastaviti da čini. Pitam se da li, u takvoj situaciji, zaista ima smisla biti deo EU", kazao je on.
"Evropska unija se angažuje kada treba spasiti banke ili objaviti rat, ali kad treba konkretno izraziti solidarnost sa jedom zemljom koja se suočava sa problemima, kao što je to danas slučaj sa Italijom, EU se skriva", kazao je on.
Ministar Mađarske, koja predsedava EU, kazao je da je začuđen takvim stavom. "Maroni nam nije kazao da je razočaran", kazao je mađarski ministar Šandor Pinter. On je kazao da je Maroni "prihvatio" tekst o imigraciji koji su usvojili evopski ministri. Pinter je ipak kazao da je Maroni izrazio nezadovoljstvo.
Nezadovoljstvo je izrazio i ministar unutrašnjih poslova Francuske koji je nakon ministarskog sastanka kazao da "odgovor Evrope na krizu sa imigrantima u Mediteranu do sada nije bio zadovoljavajući". "Odlučili smo zato da se zajedno angažujemo, na inicijativu Italije, i tražimo od tunskih vlasti da uzmu u obzir naše brige, posebno u domenu zauzdavanja priiva migranata ka EU i readmisije Tunižana koji su došli u Evropu.
U okviru rešavanja tog problema, u Tunisu 12. aprila boravi predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo (Barroso), koji će pokušati da postavi osnove za saradnju saTunisom.
Kako su AFP-u preneli evropski diplomatski izvori, Barozo je u Tunis otišao sa uputstvima koje mu je u pismu dao predsednik Francuske Nikola Sarkozi (Nicolas Sarkozy). Predsednik Francuske je tražio "protivusluge" i pominjao je "uslove" saradnje. Gean, mejdutim, nije otišao toliko daleko u objašnjavanju.
Francuska je bivša kolonijalna sila u severnoj Africi i njenii lideri bili su bliski zbačenom predsedniku Ben Aliju. Francuska zato ne želi da bude u prvom planu u pregovorima sa Tunisom. Međutim, prema nezvaničnim informacijama, ministar instranih poslova Alen Žipe (Alain Juppe) planira da uskoro poseti Tunis.
Mađarsko predsedništvo 11. aprila je zakazalo vanredni sastanak ministara unutrašnjih poslova za 12. maj. Sastanak će biti održan u Briselu.
Tunis se, za to vreme, priprema za nove izbore, zakazane za 23. jul. Telo za pripremu izbora utvrdilo je da će biti primenjen proporcionalni sistem glasanja, da će morati da se poštuje jednakost muškaraca i žena. Predviđeno je, takođe, da funkcioneri u bivšoj vladi ili u stranci RDC koja je, pod vođstvom Ben Alija 23 godine bila na vlasti, ne mogu da se kandiduju.
Izvor: AFP
Povezani sadržaj
|
|
|