Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Sporno mesto muslimana u Evropi
|
|
|
|
|
Objavljeno : 14.04.2011. |
|
|
|
|
|
|
Na ekstremnim islamističkim internet forumima upućeni su pozivi na objavu rata Francuskoj zbog zabrane nošenja vela preko celog lica na javnim mestima. Na zabranu je negativno reagovao i predsednik Turske, koji je ocenio da zabrana predstavlja kršenje ljudskih prava. Integracija muslimana u Evropi sve je značajnija tema, a u Nemačkoj, koja ima višemilionsku muslimansku zajednicu, iznet je predlog da se omogući i islamska verska nastava u školama.
Prema podacima američkog centra za nadzor islamističkih sajtova (SITE), na nekim arapskim sajtovima upućeni su pozivi da se Francuska kazni, a pojedini su pozvali i Al Kaidu na napade u toj zemlji. Među predlozima na forumu Šumuk al-Islam nalazi se napad Ajfelove kule.
Na stranici za diskusije pod nazivom "objava rata protiv krstaške francuske" članovi predlažu da se "seje strah" kampanjom elektronske pošte koja bi se slala pre svega pariskim hotelima.
Na jednom forumu se članovi pozivaju na prikupljanje novca, s tim što jedni predlažu da se novac da ženama kojima bude izrečena novčana kazna zbog nošenja vela preko lica, dok je jedan član predložio da se novac usmeri na druge svrhe - sprovođenje "mučeničke" akcije u Francuskoj.
Prema procenama, u Francuskoj oko 2000 žena nosi veo. Zabrana nošenja vela preko lica stupila je na snagu 11. aprila, a već sutradan je objavljeno da je više žena opomenuto, kažnjeno ili pozvano na suđenje. Kako je objavljeno, četiri žene su kažnjene na području Pariza.
Kako je preneo AFP, podaci o primeni zakona ne slažu se u potpunosti sa onim što se može videti na terenu i sa prvim informacijama iz policijskih izvora. Prema izvoru AFP-a, prvog dana primene privedene su dve žene a jedna od njih je Kenza Drider (32), koja je u Pariz došla iz Avinjona na jugoistoku zemlje da "brani svoja evropska prava", i koja je novinarima kazala da će ukoliko bude kažnjena platiti kaznu, ali se i žaliti Evropskom sudu za ljudska prava. Prema policijskim izvorima, međutim, ona je privedena zbog učešća na neprijavljenom skupu koji je povodom zabrane nošenja vela. Druga privedena žena je u stanici skinula veo i nije kažnjena.
Policajci su, prema AFP-u, veoma oprezni u primeni zakona i ističu da je njihov posao da štite javni red, a da bi striktnom primenom ovog zakona mogli da izazovu nemire.
"Kolege znaju koje osobe se u njihovoj zoni mogu kazniti, ali odbijaju da odlučno tamo odu, konstatuju kršenje propisa i stvore eventualne incidente", kazao je Tijeri Depui (Thierry Depuyt) iz jednog od policijskih sindikata na severu zemlje. "Ukoliko intervenišemo bez razmišljanja, mogli bismo da dovedmo do krize u naseljima, dok žene koje nose nikab ili burku ne stvaraju takve probleme u domenu javnog reda kakve predstavljaju uobičajeni problemi kojima se bave policajci, kao što su nasilje ili trgovina drogom", rekao je on.
To je potvrdio i jedan komesar iz Tuluza na jugoistoku zemlje, koji ie odsečno kazao da je "delinkvencija proporitet policije".
Zakonu se protive brojni muslimani, a reakcije su stigle i iz drugih zemalja, poput Turske.
Premijer Turske Redžep Tajip Erdogan je optužio Francusku za kršenje verskih prava. Erdogan je 13. aprila u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope kazao da je Turska jedina muslimanska zemlja koja je preuzela francuski zkaon o razdvajanju crkve od države i ocenio da je "ironičcno videti da se o sekularizmu danas raspravlja u Evropi i da on ugrožava neke slobode".
"Danas se u Francuskoj uopšte ne poštuju prava pojedinaca na verske slobode" kazao je Erdogan, kojeg smatraju "blago islamištičkim" U Turskoj, se, kako je preneo EurActiv.com, hrišćanska manjina žali na birokratska ograničenja koja se odnose na njihove zajednice, a više hiršćanskih lidera je tokom prethodnih godina ubijeno.
Erdogan se osvrnuo i na odnos Evrope prema arapskom i muslimanskom svetu uopšte uzev. On je pozvao Evropu da odgovori na pozive na slobodu koje dobija iz arapskog sveta ne rukovodeći se pritom sopstvenim interesima.
"Moramo da se fokusiramo na ljudsku tragediju n Bliskom istoku i u Severnoj Africi, a da nam pritom oči ne budu neprekidno uperene ka izvorima nafte", kazao je Edrogan, koji je dodao da je neophodno sprečiti da se iskustva Iraka i Afganistana ponove i na Bliskom istoku i u Severnoj Africi.
Mesto Islama u Evropi je sve značajnija tema, budući da je muslimanska zajednica relativno brojna, a odnosi EU sa muslimanskim svetom neretko složeni.
To je bila i tema sastnanka poslanika Saveta Evrope, na kojem je 12. aprila predstavljen izveštaj o religioznoj dimenziji međukulturnog dijaloga. U tom dokumentu je ocenjeno da problem muslimanskih zajednica u Evropi delom proističe iz toga što institucije te religije nisu stvorene u evropskoj kulturi i teško se uklapaju u okvir koji utvrđuju evropske zemlje.
Prema tom izveštaju muslimani su predstavljeni mnoštvom udruženja i organizacija, dok su hrišćanske i jeversjske zajednice organizovane na veoma centralizovan način, zbog čega musikmanske zajednice teško ispunjavaju kriterijume za saradnju koje postavljaju javne vlasti u Evropi. "Njihov autoritet je najčešće ograničen budući da se odnosi na udruženja koja oličavaju različita viđenja islama", kazala je autorka izveštaja, luksemburška poslanica An Braser (Anne Brasseur).
Nakon debate, poslanici su predložili da se vodi računa da sve verske zajednice koje prihvate osnovne zajedničke vrednosti mogu da dobiju odgovarajući pravni status. Ne treba dozvoliti da privilegovana podrška koju dobijaju neke religije postane neproporcionalno velika i da ostale zajednice budu time diskriminisane, poručili su oni.
Nemačka je jedna od zemalja koja se suočava sa pitanjem kako da integriše muslimansku zajednicu od između 3,8 i 4,3 miliona ljudi, od kojih 2,5 miliona Turaka.
Ministarka obrazovanja te zemlje Aneta Šavan (Annette Schavan) kazala je za nedeljnik Cajt (Zeit) od 14. aprila da bi trebalo zaposliti imame u nastavi muslimanske religije u školama. U Nemačkoj se u školama organizuj verska nastava katolička i protestantska.
Prema zamisli Šavanove, islam bi mogli predavati imami koji su školovanje završili na nemačkim univeerzitetima, u kojima se trenutno osniva četiri instituta za izučavanje muslimanske teologije - na univerzitetima u Tubingenu na jugouzapadu, Erlangenu na Jugu, Osnabriku na zapadu i Frakfurtu.
Izvor: AFP, EurActiv.com i EurActiv.rs
Povezani sadržaj
|
|
|