Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Zabrinutost zbog kršenja slobode medija u Turskoj
|
|
|
|
|
Objavljeno : 15.04.2011. |
|
|
|
|
|
|
Turski premijer Redžep Tajip Erdogan pozvao je Evropsku uniju da prestane da blokira prijem Turske u svoje redove, ukazavši da Turska može da bude od velike koristi EU na spoljnopolitičkom i ekonomskom planu. Pregovori o članstvu Turske teku sporo i od 2005. zatvoreno je samo jedno od 35 poglavlja. Jedno od pitanja koje posebno izaziva zabrinutost proteklih nedelja je kršenje slobode medija, na šta su ukazali i Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) i Savet Evrope.
Erdogan je 13. aprila u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope rekao da Turska može biti korisna EU kao zemlja koja "može da ima komunikaciju" sa svim zemljama Bliskog istoka i drugih regiona, poput Balkana. "Mi ne zauzimamo strane. Cilj naših spoljnopolitičkih aktivnosti je da omogućimo pronalaženje rešenja koja će doprineti uspostavljanju mira i stabilnosti u regionu (Bliskog istoka)", rekao je Erdogan i naveo da je to posebno važno u Severnoj Africi i na Bliskom istoku.
On je istakao da je "Turskoj potrebna EU", ali i da je "EU, takođe, potrebna Turska", koja je, kako je naveo, 17. ekonomija sveta i 6. ekonomija Evrope. Glavne prepreke Turske u pristupanju EU su odnosi sa Kiprom i protivljenje nekih zemalja članica, ali i reforme koje zemlja mora da sprovede kako bi se uskladila sa evropskim standardima i vrednostima.
Poslanike Parlamentarne skupštine Saveta Evrope je, međutim, više interesovalo kršenje slobode medija i drugih demokratskih prava i sloboda u Turskoj, koja, kao zemlja koja želi da pristupi EU, mora da štiti i primenjuje.
Erdogan je rekao da se u Turskoj ne ograničava sloboda medija i ponudio Savetu Evrope pošalje specijalnog izaslanika u Tursku da bi proverio navode o kršenju medijskih sloboda u toj zemlji. O tome je prethodno razgovarao sa generalnim sekretarom Saveta Evrope Torbjorn Jagland (Thorbjorn).
"Priče o ograničenju medijskih sloboda u Turskoj nisu istinite. U turskim zatvorima se nalazi 26 novinara, ali niko od njih nije pritvoren zbog svog novinarskog rada, već zbog povezanosti sa onima koji su kovali zaveru protiv države i zbog saradnje sa organizovanim kriminalom. O tome postoje dokumenta", rekao je turski premijer.
Na primedbe nekih poslanika o primerima kršenja demokratije u Turskoj, Erdogan je odgovorio pitanjem: "Da li je demokratski to što je Francuska proterala Rome ili to što u toj zemlji nema poštovanja individualnog praktikovanja religije?". "Oni koji osuđuju Tursku, treba prvo da pogledaju u svoje dvorište", poručio je turski premijer dodavši da u Evropi bujaju rasizam, netolerancija i ekstremizam, i da se to "više tiče ljudi koji žive u susedstvu Evrope, nego samih Evropljana".
"U današnjem, globalizovanom svetu, moramo da shvatamo da je nemoguće stvaranje izolovanih ostrva stabilnosti i mira. Kapital ne poznaje granice, kao ni problemi", ukazao je Erdogan.
Background Turska je kandidat za članstvo u EU od 1999. godine. Pristupni pregovori su počeli 2005. u oktobru godine, ali je do sada zaključeno samo jedno poglavlje - o nauci i istraživanju, a otvoreno je još 12 od ukupno 35 pregovaračkih poglavlja.
Glavne prepreke Turske u pristupanju EU su odnosi sa Kiprom i protivljenje nekih zemalja članica. Osam pregovaračkih poglavlja je blokirano od 2006. godine zbog toga što Turska nije otvorila luke i aerodrome za Kipar.
Problem je i stav lidera dela zemalja članica da Turska ne treba da uđe u EU. Predsednik Francuske Nikola Sarkozi i neki drugi političari smatraju da Turskoj treba ponuditi sporazum o partnerstvu umesto punopravnog članstva. U osnovi protivljenja je strah zbog veličine zemlje, koja je pretežno muslimanska. Pristalice pristupanja Turske ukazuju da su među prednostima Turske i činjenica da bi Turska mogla da bude izvor mlade radne snage za EU, čije stanovništvo je sve starije. Među zemljama koje su za prijem Turske je Velika Britanija.
Ostali problemi na koje ukazuje EU su zabrinutost za slobodu govora i demokratiju, odnos prema verskim manjinama, pravima žena i dece i kontrol u vojske. Turska je od dobijanja statusa kandidata pokrenula brojne reforme. Između ostalog, ukinuta je smrtna kazna, usvojene su striktnije mere za sprečavanje torture, a izmenjen je i krivični zakonik. Preduzete su i mere u domenu ženskih prava i kurdske kulture, jezika, obrazovanja i medija.
Na pitanje francuske poslanice o ugroženosti verskih manjina u Turskoj, Erdogan je uzvratio da ta poslanica "očigledno ne poznaje prilike u Turskoj", navodeći da njegova zemlja poštuje verske manjine i da je iz državnog budžeta finansirala popravku jedne pravoslavne crkve.
Generalni sekretar Saveta Evrope je 13. marta, posle sastanka sa Erdoganom, rekao da će ta međunarodna organizacija uputiti specijalnog izaslanika u Tursku što je pre moguće kako bi razmotrio slučajeve novinara koji su optuženi u okviru istrage o navodnoj zaveri protiv režima koja se vodi od 2007. U okviru istrage u martu je uhapšeno sedam novinara. Jagland je rekao da je Erdogan pristao na tu posetu uz ocenu da je stručnost Saveta Evrope dobrodošla, rekli su izvori bliski generalnom sekretaru te međunarodne organizacije.
Jagland je polovinom marta zatražio od Erdogana da se optužbe protiv novinara što pre razjasne. "Opšti utisak u Evropi je da su novinari pritvoreni pošto su kritikovali vlasti", rekao je tada za AFP generalni sekretar Saveta Evrope.
OEBS: U turskim zatvorima 57 novinara
Na kršenje slobode medija u Turskoj je početkom aprila ukazala i Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju čije je istraživanje pokazalo da se u zatvorima u Turskoj nalazi 57 novinara.
Tim povodom, predstavnica OEBS-a za slobodu medija Dunja Mijatović zatražila je 4. aprila od turskih vlasti da medijske zakone usklade sa obavezama o slobodi medija koje proističu iz članstva u toj organizaciji, navodi se u saopštenju te organizacije.
"U Turskoj se u zatvoru trenutno nalazi 57 novinara a u toku je između 700 i 1.000 suđenja koja bi mogla da se završe zatvaranjem novinara", rekla je ona. U saopštenju se navodi da je istraživanje o stanju u oblasti medija u Turskoj pokrenuto pošto je stiglo više izveštaja o zatvaranju novinara.
U pismu turskom ministru spoljnih poslova Ahmetu Davutogluu predstavnica OEBS-a je navela da je cilj izveštaja da ukaže na potrebu reforme zakona o medijima u Turskoj i ponudila pomoć OEBS-a u tome. Ona je ukazala da broj pritvorenih novinara pokreće pitanje zakon koji uređuju oblast medija, kao i da postoji zabirnutost da bi taj broj mogao da se poveća.
U pismu se podesća da su članice OEBS-a, uključujući Tursku, u više navrata potvrdile značaj slobode izražavanja i potrebu da se ona zaštiti, kao i da prema obavezama koje proističu iz članstva u toj organizaciji svako ima pravo na slobodu izražavanja. Ta prava uključuju slobodu mišljenja i nepristrasno informisanje bez mešanja vlasti.
Ona je navela da vlasti moraju da se bore protiv pretnje koju predstavlja terorizam za nacionalnu bezbednost, ali da ne smeju koristiti takve bezbednosne izazove da bi ograničile slobodu medija.
Prema njenim rečima, govor se može formulisati kao krivično delo isključivo u slučaju namernog podstrekivanja na terorizam ili druge oblike nasilja.
"Vrlo je važno da vlasti štite objektivno izveštavanje čak i o osetljivim temama poput terorizma ili nacionalne bezbednosti", rekla je Dunja Mijatović i istakla da javnost ima pravo da bude informisana i o tim pitanjima.
Ona je navela i da neki detalji u izveštaju nisu mogli biti precizno utvrđeni, pošto obrazloženja presuda protiv novinara nisu uvek dostupna javnosti.
Izvor: Beta, AFP i EurActiv.rs
Linkovi
Povezani sadržaj
|
|
|