Zemlje Zapadnog Balkana trebalo bi da odbace predrasude i promene stav prema angažovanju Turske u tom regionu, poručili su učesnici konferencije o Turskoj koja je održana u Beogradu. Na spoljnu politiku Turske i dalje se, kao i pre četiri i više decenija, gleda u svetlu otomanske prošlosti i religije, iako je Turska sekularna država, koja spoljnu politiku zasniva na praktičnim interesima, rečeno je na konferenciji u organizaciji Isak fonda.

U prošlosti se na stvaranje država na Zapadnom Balkanu gledalo i kao na okretanje od orijentalnog ka Evropi. Zbog toga se teško napušta koncept "neootomanizma" prilikom razmatranja uloge Turske i ta zemlja se ne prihvata dovoljno na ovim prostorima, ocenio je jedan od učesnika skupa koji je pod nazivom "Nova turska spoljna politika na Zapadnom Balkanu" održan 8. aprila.

Neophodno je osloboditi se predubeđenja da je Turska prilikom ekonomskog i drugog angažovanja u inostranstvu zainteresovana pretežno za područja u kojima živi islamsko stanovništvo, budući da se i u praksi pokazuje da to nije tačno. Turska je, naime, veliki partner Rumunije, ali i Bugarske, a njeni odnosi sa Grčkom su u usponu, ukazano je na skupu.

Kada je reč o razlici u nivou investicija Turske u Federaciji Bosne i Hercegovine i Republici Srpskoj, to je posledica uslova ulaganja i stava prema Turskoj, a ne želje turskih investitora da ekonomske partnere biraju prema veri, ocenio je jedan od učesnika. Ukazao je u tom smislu da u Republici Srpskoj postoji veliki otpor prema turskim investicijama i da je to razlog za manje ulaganja u toj zemlji.

Turska će 2023. godine proslaviti 100. godišnjicu Republike i želi da bide primer napretka i bezbednosti. U tom smislu njena spoljna politika je pragmatična, jedno je od viđenja iznetih na skupu. Istorija se ne briše, ali je društvo u velikoj meri promenjeno i Turska se više ne plaši multikulturalizma.

Na konferenciji na kojoj su učestvovali analitičari, bivše diplomate i poznavaoci prilika na Balkanu i Turskoj, iznet je i stav da takva moderna Turska može da odigra pozitivnu ulogu na Zapadnom Balkanu i spreči "ponavljanje scenarija 90-ih godina".

Ona, kako je istaknuto, može biti i veza sa Bliskim istokom, a nije u dovoljnoj meri iskorišćen ni njen privredni potencijal, budući da je 17. svetska privreda.

Osvrnuvši se na manje ozbiljne, ali veoma praktične aspekte odnosa prema Turskoj, iznet je stav da velika gledanost turskih serija u Srbiji i interesovanje za turističke destinacije u toj zemlji budi nadu da su se stvari promenile.

Deo učesnika se zapitao zašto takozvana "neootomanska pretnja rađa atavistički strah, ali da se nikada ne govori o neohabzburškoj pretnji kada Austrija, na primer, pojačava prisustvo na Balkanu, i kada njene banke dominiraju u svim zemljama regiona".

Govorilo se i o odnosima EU i Turske, koji imaju veliki potencijal ali su obeleženi i nesuglasicama i problemima zbog nerešenog problema Kipra i stava pojedinih zemalja članica da Turskoj nije mesto u EU.

Izneto je viđenje da Evropska unija nije zadovoljna aktivnostima Turske na Balkanu, kao i da Turska želi da ojača svoju ulogu u tom regionu i time, na neki način, oslabi poziciju EU na tom prostoru.

Njihovi interesi nisu suprotstavljeni, ali bi EU želela da se Turska više uskladi sa aktivnostima EU. Međutim, kako je kazao jedan od učesnika, za takvo usklađivanje nema mnogo prostora, budući da je Turska zatražila da učestvuje u bezbednosnoj i spoljnoj politici EU, ali da nije dobila zadovoljavajući odgovor. EU, kako je ocenjeno, mora da pronađe neko resenje za pitanje tih odnosa.

Neki od učesnika su, čak, zastupali stav da se u Turskoj, iako teži priključenju EU, oseća razdvajanje od Zapada. Kako je navedeno, u javnom diskursu, uključujući i izjave turskog ministra inostranih poslova, mogu se čuti navodi o samodovoljnosti muslimanskog sveta, potrebi za obnovom privrede islamskog društva, reference na krstaške ratove, kao i tumačenja da mladi žele stvaranje novog kulturnog identiteta, koji se tumači kao nešto što je u suprotnosti sa Zapadom.

Odnos Turske i EU je, prema jednoj oceni iznetoj na skupu, jedan od neuspeha Turske nakon "Hladnog rata", budući da se u nekim zemljama, pre svega Francuskoj, beleži otpor prema mogućnosti da Turska postane punopravna članica.

Nasuprot uvreženom stavu da na to utiče pre svega religija, iznet je stav da je otpor posledica veličine te zemlje.

Turska ima 80 miliona stanovnika, što znači da bi se svrstala među najveće zemlje u EU, i to bi joj dalo i odgovarajuću ulogu u odlučivanju. Zbog toga, moglo se čuti na skupu, i Rusija teško da će nekada ući u evropsku zajednicu, čak i ukoliko to bude htela.

Turska je pregovore za pristupanje EU počela 2005. godine. Uskoro bi, međutim, pregovori mogli biti iscrpljeni, budući da je veliki deo poglavlja blokiran, a time i mogućnosti za dalji napredak. Zbog problema sa Kiprom je blokiran deo pregovaračkih poglavlja, a Francuska ne želi da se razgovara o pitanju budžeta i institucijama EU, jer bi time nagovestila da ozbilno shvata mogućnost da Turska uđe u EU, kazao je jedan od učesnika.

Zemlje EU su podeljene po pitanju Turske - Velika Britanija, Španija i Italija, na primer žele da otvore mogućnost za pristupanje Turske EU, dok se Francuska i Nemačka tome protive.

Autor: Smiljana Vukojičić Obradović

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Zabrinutost zbog kršenja slobode medija u Turskoj