Partije desnog centra u zemljama EU pomeraju se ka centru, odbacujući deo standardne konzervativne ideologije, kako bi dobile izbore i učvrstile političke uspehe, preneo je magazin I šarp (E!Sharp) u internet izdanju. Njihovi konkurenti levog centra još se nisu navikli na novonastalu situaciju, ocenjuje se u članku. Ono od čega konzervativci ne odustaju već zauzimaju sve "tvrđi stav" je protivljenje imigraciji.

Takozvani progresivni konzervativizam omogućio je strankama desnog centra u Velikoj Britaniji, Nemačkoj i Švedskoj da ostvare uspeh. Sledeći taj "progresivni konzervativizam", konzervativne partije odstupaju od skepticizma o ulozi države i efikasnosti javnog sektora, navodi I šarp.

Oni se i dalju zalažu za ekonomiju štednje nakon krize, po čemu pripadaju neoliberalnoj orijentaciji. Kako upozoravaju vodeći ekonomisti, velike mere štednje u ime budžetske konsolidacije su veoma rizičan potez u trenutku smanjenja tražnje u svetu, naveo je u tekstu za I šarp Patrik Dajamond, nekadašnji specijalni savetnik britanskog premijera.

Međutim, socijaldemokrate ne bi trebalo da olako odbace novu politiku desnog centra kao nastavak ili kopiju "tačerizma", navodi se u I šarpu. Cilj tačerizma je mali državni aparat i slobodno tržiste.

Švedski premijer Frederik Rajnfeld (Reinfeld) je prvi krenuo umerenim putem. Nakon poraza na izborima 2002. godine, Rajnfeld je transformisao stranku Umerenih u Švedskoj – odbacio neke elementi liberalne politike poput sniženja poreza i propisa u korist poslovnih krugova i usvojio program koji je u obzir uzeo model švedske države blagostanja. Stavljajući u prvi plan rad i zapošljavanje, snizio je poreze za radnike srednjih i niskih primanja, ali i nadoknade za nezaposlene i bolovanja. Skretanjem ka centru omogućio je svojoj stranci dve uzastopne pobede 2006. i 2010.

Nemačka hrišćansko-demokratska unija (CDU) takođe je pomalo skrenula ka levici, a učestvovnje u koalicionoj vladi sa Socijaldemokratskom partijom samo je deo tog trenda. Finansijska kriza je bila dodatni podsticaj svim strujama na nemačkoj političkoj sceni da naprave jasnu granicu između nemačkog političkog modela i nekih preterivanja angloameričkog kapitalizma i neoliberalne globalizacije, navodi se u I šarpu.

Zahvaljujući promenama, konzervativne stranke desnog centra u Evropi mnogo laskše dobijaju izbore nego ranije, a nova politika "naprednih" konzervativaca predstavlja, kako je ocenjeno u tekstu, veliki izazov za partije i ideologije desnog centra.

"Koncepcija progresivnog konzervativizma uspostavlja novi balans između politike podrške i politike moći. Ona doseže i do grupa sa nižim i srednjim prihodima kako bi omogućila održive izborne koalicije", navodi Dajamond u tekstu za I sarp.

Kako je naveo, konzervativci, iako različiti u raznim zemljama, uprkos svim promenama, imaju jedan zajednički element – tvrd stav po pitanju imigracije.

Oštriji stav prema pitajnu ilegalnih imigranata

Na snažnu antiimigrantsku atmosferu u EU ukazao je nedavno i časopis Tajm u tekstu povodom spora Francuske i Italije oko imigranata iz Tunisa.

To je, kako se navodi, bio odraz zabrinutosti zbog priliva imigranata širom Evrope. Dok su konzervativci ranije posmatrali negativan stav prema imigraciji kao jedan od negativnih znakova prepoznavanja ekstremne desnice, to je danas postao uobičajeni element njihove politike.

"Tvrd stav" je prvi usvojila italijanska vlada Silvija Berluskonija (Berlusconi), ali je nakon toga otpor prema imigraciji u EU naveo konzervativce i u drugim zemljama EU da krenu tim putem.

To je, kako navodi novinar Tajma, najizraženije u Francuskoj, u kojoj predsednika Nikolu Sarkozija (Nicolas Sarkozy) i njegovu vladu optužuju da stigmatizuje pre svega strance i muslimane u okviru strategije protiv imigracije, kako bi sprečio jačanje ekstremno desnog Nacionalnog fronta. Ministar inostranih poslova Francuske Klod Gean (Claude Gueant) nedavno je čak otišao i korak dalje od uobičajenom suprotstavljanju ilegalnoj imigraciji i založio se da se smanji broj zanimanja na osnovu kojih se može postati legalni imigrant. Tome se kasnije usprotivio i sam njegov kabinet, a i levičari i konzervativci su se složili da bi označavanje imigranata kao večitih krivaca za sve samo pomoglo ekstremnoj desnici.

U Tajmu se ukazuje i na otpor britanskih konzervativaca na čelu sa Dejvidom Kameronom (David Cameron) prema imigraciji, na slične tendencije u Belgiji, Švedskoj, Mađarskoj i Holandiji, i na nedavni proboj antiimigracione i nacionalističke partije Pravih Finaca u Finskoj, koji su dobili 19% mesta u parlamentu.

Izvor: EurActiv.rs

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Postepen uspon ekstremne desnice u Evropi