Tržište rada Evropske unije će od 1. maja biti potpuno otvoreno za radnike iz osam novih članica u istočnoj Evropi, a Evropska komisija ne očekuje veliki priliv radne snage u stare članice, uglavnom na zapadu Unije. To u praksi znači da će radnici iz istočnoevropskih zemalja moći da potraže posao i u Nemačkoj i Austriji koje su jedine zadržale ograničenja do kraja sedmogodišnjeg prelaznog perioda za zapošljavanje radnika iz novih članica.

Od 1. maja biće ukinuta sva ograničenja na pravo na rad u bilo kojoj članici za građane Češke, Estonije, Letonije, Litvanije, Mađarske, Poljske, Slovenije i Slovačke, koje su zajedno sa Kiprom i Maltom pristupile Uniji 2004. godine.

U vreme prijema novih članica u EU postojala je bojazan da će se to negativno odraziti na tržište rada i socijalne prilike u 15 starih članica zbog čega je uveden sedmogodišnji prelazni period tokom koga je zemljama omogućeno da postepeno otvore svoja tržišta rada za radnike iz novih članica.

Neke članice EU su, međutim, odmah ili postepeno otvorile tržišta rada za radnike iz osam novih članica a samo Nemačka i Austrija, i u izvesnoj meri i Velika Britanija, nisu primenjivale zakone EU o slobodi kretanja radne snage do kraja sedmogodišnjeg prelaznog perioda koji ističe 30. aprila 2011. Ova ograničenja će se u EU primenjivati do 2014. godine za radnike iz Bugarske i Rumunije koje su pristupile Uniji 2007. godine.

Evropska komisija je saopštila 28. aprila da ne očekuje veliki priliv radne snage iz osam novih članica, pošto su oni koji su želeli da se zaposle u nekoj od starih članica već to učnili. Iskustvo i istraživanja pokazuju da će se buduća kretanja radne snage pozitivno odraziti i doprineti ekonomskom rastu i popunjavanju slobodnih radnih mesta za koja nema dovoljno kvalifikovanih radnika.

Evropski komesar za zapošljavanje i socijalna pitanja Laslo Andor (Laszlo) pozdravio je otvaranje tržište rada EU za radnike iz novih članica.

"Uklanjanje poslednjih prepreka za radnike iz osam članica je velika prilika za svakoga ali i za EU u celini. Mobilnost je ključna za podsticanje ekonomskog rasta i zemljama, poput Nemačke i Austrije, pomoći će da nadomeste ozbiljan nedostatak radnika kvalifikovanih za određene veštine i popune slobodna radna mesta", rekao je Andor na konferenciji o tržištu rada u Budimpešti.

Komisija je zaključila da su prvobitna strahovanja da će radnici iz istočne Evrope masovno doći preterana. U dva izveštaja iz 2006. i 2008. godine o posledicama slobode kretanja radnika u kontekstu proširenja, utvrđeno je da je uticaj priliva radnika na ekonomije članica EU bio prevashodno pozitivan i da nije izazvao veće poremećaje na tržištu rada.

Ti radnici su dali znatan doprinos održivom ekonomskog rastu, zapošljavanje nije bilo otežano niti je njihov dolazak izazvao smanjenje plata, a otvoreno radno tržište je pomoglo i da se suzbije rad na crno, navela je Komisija.

Prema podacima Evropske komisije, priliv radnika iz novih članica je bio relativno ograničen. Njihov broj je porasatao posebno u nekim članicama poput Irske i Britanije, sa oko milion u 2004, što je 0,3% ukupnog stanovništva, na nešto više od 2,3 miliona u 2010. ili 0,6% stanovništva. Taj broj je i dalje mali u odnosu na 19 miliona radnika ili 5% stanovništa koji nisu građani EU a žive u Uniji.

Komisija ne očekuje masovan dolazak radnika iz novih članica u ostale članice nakon 1. maja. Prema procenama, ukupan broj građana iz osam novih članica koji žive u 15 starih članica povećaće se na 3,3 miliona u 2015. godini i na 3,9 miliona u 2010. i njihov udeo u stanovništvu će porasti sa sadašnjih 0,6% na 0,8% u 2015. godini i na nešto manje od 1% u 2020.

U Nemačkoj i Austriji ne očekuju masovan dolazak radnika

Ni u Nemačkoj i Austriji se ne očekuje masovan dolazak radnika iz novih članica. Obe zemlje imaju najnižu stopu nezaposlenosti i veliki broj slobodnih radnih mesta tako da priliv radne snage ne bi negativno uticao na tržište rada u tim zemljama.

Vodeći ekonomisti se slažu da će Nemačka imati koristi od otvaranja tržišta rada za radnike iz novih članica, preneo je nemački EurAktiv.

Direktor Instituta za istraživanja o radu u Bonu Klaus Cimerman (Zimmermann) je kritikovao to što je Nemačka do kraja prelaznog perioda zadržala ograničenja, navodeći da su kvalifikovani radnici od uvek doprinosili većoj produktivnosti. Ukazao je da je, za razliku od Britanije, Irske i Švedske, Nemačka propustila priliku da primi stručne radnike po prijemu novih članica u Uniju.

Direktor kelnskog Instituta za ekonomska istraživanja Mihael Hiter (Michael Huther) rekao je da otvaranje nemačkog tržišta rada dolazi u pravom trenutku. On je ocenio da će Nemačka od toga imati koristi na dva načina - imigranti mogu da pomognu u rešavanju sadašnjeg nedostatka u stručnoj radnoj snazi i smanjenju uticaja starenja stnaovnsistva na tržište rada.

U tom isntitutu očekuju da najviše 800.000 radnika dođe u Nemačku u naredne dve godine i još 400.000 do 2020. Taj broj nije tako veliki, ako se ima u vidu da je više od tri miliona doseljenika došlo u Nemačku između 1991. i 2000.

Prema istraživanju koji je sproveo stručni savet nemačke Fondacije za imigraciju i migraciju (SVR), gotovo 60% Nemaca podržava doalzak visokokvalifikovanih radnika, ali je većina protiv dolaska niskokvalifikovanih radnika.

Austrijski stručnjaci i poslodavci, takođe, očekuju koristi od otvaranja austrijskog tržišta rada. Niko ne treba da se brine ili strahuje, rekao je predsednik austrijske Savezne privredne komore (WKO) Kristof Lajtl (Christoph Leitl) i dodao da će strani radnici pomoći da se nedoknadi nedostatak kvalifikovanih radnika.

Austrijska služba za zapošljavanje (AMS) očekuje da radnici iz novih članica pronađu posao u Beču, Donjoj Austriji, Burgenlandu (Gradišče) i Štajerskoj, na jugoistoku Austrije. Očekuje se i da nastave da žive u svojim domovinama i da svakodnevno putuju na posao u Austriju.

U Poljskoj se ne očekuje masovni odlazak radnika u Nemačku posle 1. maja, navode stručnjaci Instituta za javna pitanja.

Prema podacima poljske ambasade u Berlinu, očekuju se da oko 300.000 do 400.000 poljskih građana potraži posao u Nemačkoj narednih godina. Najveći talas se očkeuje u mesecima nakon otvaranja tržišta, ali ne i masovni dolazak jer je nemačko tržište već bilo u određenoj meri otvoreno i mnogi Poljaci su već pronašli posao tamo proteklih godina.

Mađarska i Češka su istočnoevropske zemlje sa najmanjim brojem radnika koji su otišli u druge članice da rade. Prema ocenama češkog Ministarstva rada i socijalnih pitanja, potpuno otvaranje nemačkog i austrijskog tržišta za češke radnike ne predstavlja prekretnicu. "Ne očekujemo da veliki broj ljudi ode", rekao je češki ministar rada Jaromir Drabek i dodao da je većina ljudi koja je želela da radi u Nemačkoj to već učinila.

Mobilnost radne stranke u Češkoj je vrlo niska u odnosu na druge evropske zemlje. Oko 14.000 Čeka bilo je zaposleno u Nemačkoj krajem 2009. i to uglavnom u građevinarstvu, mašinskom inženjerstvu, turizmu, zdravstvu, poljoprivredi i administraciji.

U Slovačkoj stručnjaci, međutim, smatraju da će otvaranje tržišta u Nemačkoj i Austriji uticati u izvesnoj meri na tržište rada u toj zemlji. Slovačke vlasti očekuju da slovački građani budu više zainteresovani za rad u tim zemljama, ali da broj onih koji će otići neće biti veliki.

Procenjuje se da oko 130.000 slovačkih građana sada radi u inostranstvu. Oko 18.000 je legalno zaposleno u Nemačkoj a oko 8.500 u Austriji. Proteklih godina Austrija je postala popularno odredište za srednjovečne Slovakinje koje često tamo rade kao negovateljice.

Mađarske vlasti najviše brine nedostatak radne snage u nekim ključnim oblastima, koje su pogođene recesijom. Poslodavci i posebno javne zdravstvene institucije imaće veću konkurenciju sa otvaranjem tržista rada u Nemačkoj i Austriji.

Prema istraživanjima austrijskog Instituta za ekonomska istraživanja (WIFO), oko 0,4% radno sposobnih Čeha, Slovaka i Mađara će biti spremno da emigrira u Austriju. Stručnjaci očekuju da u naredne dve godine između 21.000 i 26.000 stranca godišnje dođe u Austriju.

Izvor: EurActiv.rs i EurActiv.com

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Slovačka: Austrija stvara prepreke na tržištu rada
  
• 

  Vesti

  : Moguć masovan odlazak Poljaka u Nemačku i Austriju