Evropljani se ne protive upotrebi sile ali se njihova shvatanja o tome kada je ona opravdana i šta treba da postigne vrlo razlikuju od američkih. Evropljani smatraju da se sila može upotrebiti samo da bi se ostvarila određena politika a ne interesi i malo njih veruje da se njome može ostvariti pravda, ukazuje danski stručnjak za evropsku bezbednost Mikel Vedbi Rasmusen (Mikkel Vedby Rasmussen).

U autorskom članku objavljenom na internet portalu Išarp (www.esharp.eu) Rasmusen, koji je profesor političkih nauka na Univerzitetu u Kopenhagenu, navodi da u prilog tvrdnji da se Evropljani ne protiv upotrebi sile govori činjenica da evropski avioni nadleću Libiju, ali da reakcije na ubistvo lidera terorističke mreže Al Kaida Osame bin Ladena pokazuju da različito shvataju svrhu upotrebe sile.

Evropljani smatraju da vlast ne treba da koristi oružane snage kada su u pitanju njihovi interesi ili vrednosti već samo kao sredstvo za ostvarivanje određene politike. Možda je upravo ovakav tehnokratski pristup oružanim snagama razlog zbog koga se uspostavljanje zajedničke bezbednosne i odbrambene politike suočava sa stalnim preprekama, ocenjuje Rasmusen koji je i direktor Centra za vojne studije i redovni predavač na koledžu NATO za odbranu u Rimu.

Većina Evropljana jednostavno ne veruje da je takva politika poželjna i smatra da se sila može upotrebiti samo da bi se zaštitili i promovisali razvoj i ljudska prava.

Prema istraživanju Nemačkog Maršalovog fonda, 41% Evropljana je izjavilo da bi vojna akcija protiv Irana bila opravdana pod pretpostavkom da su iscrpljeni svi drugi načini da Iran obustavi svoj nukelarni program, dok 61% Amerikanaca smatra da bi to bilo pravo rešenje.

Ovakav obazriv stav Evropljanja prema upotrebi oružanih snaga nije samo plod njihovog uverenja da upotreba sile u konkretnom slučaju neće dati rezultat već je više neprihvatanje upotrebe sile kao legitimnog sredstva politike.

Takođe, prema istraživanju Maršalovog fonda, 49% Amerikanaca smatra da sila može poslužiti kao sredstvo da se ostvari pravda, dok se s time složilo samo 9% Evropljana.

Ishitrena reakcija Angele Merkel

Prva reakcija nemačke kancelarke Angele Merkel na ubistvo Bin Ladena u akciji američkih snaga 1. maja u Pakistanu bila je da joj je "drago da su teroristu, koji izazvao toliko patnje", Amerikanci pronašli, uhvatili i ubili. Ubrzo se o reagovanju nemačke kancelarke više raspravljalo nego o akciji protiv Bin Ladena. Čak su i članovi iz Hriscansko-demokratske unije (CDU) čiji je lider, kritikovale njen izbor reči. Predsedavajući zakonodavnog odbora Bundestaga Zigfrid Kauder (Siegfried) rekao je za Pasauer Noje Prese (Pašauer Neue Preše) da on to ne bi formulisao na takav nacin. On je rekao da niko ne bi trebalo da neguje takve "misli osvete" koje, kako je ocenio, izgledaju kao da su iz Srednjeg veka.

Rasmusen dodaje da sa te tačke gledišta ne iznenađuje da je sudija u Hamburgu podneo žalbu protiv kancelarke zbog podstrekivanja na zločin jer je javno podržala akciju specijalnih snaga američke mornarice u kojoj je ubijen Bin Laden.

Oko 64% građana Nemačke ne smatra da je ubistvo Bin Ladena povod za slavlje, pa je Merkelova ubrzo pronašla prikladniji odgovor na ono što se desilo u Pakistanu. Kancelarkine kolege u drugim evropskim prestonicama su takođe bili oprezni. Britanski premijer Dejvid Kameron (David Cameron) opisao je prepad kao uspešan ali je radije podsetio na nastradale u terorističkim napadima u SAD 11. septembra 2001. i zahvalio zvaničnicima bezbednosnih snaga na svakodnevnoj budnosti i oprezu.

Rasmusen navodi da, ukoliko američki predsednik Barak Obama želi pohvalu, mora je potražiti van Evrope. Danski stručnjak je ocenio da reagovanje Merkelove deluje blago u odnosu na izjavu izraelskog premijera Benjamina Netanjahua koji je rekao da se "Izrael priključuje slavlju američkog naroda na istorijski dana kada je Osama bin Laden ubijen".

Takođe, predsednik Turske Abdulah Gul je rekao da je akcija američkih snaga pokazala da teroristi i lideri teroristickih grupa na kraju bivaju uhvaceni, zivi ili mrtvi" i da je pronalaženje i hvatanje lidera najopasnije terorističke mreže na svetu dobra pouka za sve, podseća Rasmusen.

Izvor: EurActiv.rs

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Ubijen bin Laden, Interpol upozorava na opasnost od napada
  
• 

  Vesti

  : Europol: Loša ekonomska situacija utiče na bezbednost
  
• 

  Vesti

  : Dan sećanja na žrtve terorističkih napada