Na Malti, jedinoj članici EU u kojoj razvod nije dozvoljen, trebalo bi da uskoro bude uvedeno to pravo, pošto se većina Maltežana na referendumu izjasnila za to. U Evropskoj uniji je pitanje razvoda u nadležnosti članica dok se napori institucija EU na tom planu uglavnom sastoje od razjašnjenja i pojednostavljenja procedura u slučaju da su supružnici iz različitih članica.

Malta je i jedna od retkih zemalja u svetu u kojoj nije moguće da se bračni parovi razvedu a ishod referenduma bi to trebalo da preokrene. Nakon izjašnjavanja građana jednodomni malteški parlament bi trebalo da usvoji zakon koji uvodi mogućnosti razvoda.

Na referendumu, održanom 28. maja, 53,3% od 304.000 birača podržalo je predlog da se parovima koji su četiri godine rastavljeni omogući i da se razvedu u zemlji u kojoj je katolička vera zvanična i dominantna religija.

Iako je referendum imao samo savetodavni značaj, premijer Malte Lorens Gonci (Lawrence Gonzi) koji je vodio kampanju protiv uvođenja razvoda priznao je odmah po objavljivanju rezultata poraz opcije "ne". "To nije odluka kojoj sam se nadao ali volja naroda mora se poštovati", rekao je on i dodao sada parlament treba da donese zakon koji će omogućiti razvod braka.

To je sve izvesnije, smatraju analitičari, pošto vladajuća konzervativna Nacionalistička partija ima tesnu većinu u parlamentu a dva poslanika iz redova te stranke su podržali uvođenje razvoda.

Do sada je na Malti bilo moguće da se parovi legalno rastave ali ne i da se razvedu. Da bi se ponovo venčali potrebno je da dobiju odluku o poništenju braka. Procedura za donošenje takve odluke bila je veoma komplikovana i trajala najmanje osam godina. Čak i posle takve procedure sud bi retko donosio odluku o poništenju. Jedini izuzetak od strogih pravila bili su Maltežani koji su se razveli u inostranstvu u slučajevima kada je jedan od supružnika stranac.

Katolička crkva koja ima veliki uticaj među stanovništvom, nije zvanično učestvovala u kampanji uoči referenduma ali je nadbiskup La Valete Pol Kremona (Paul Cremona) rekao da stanovnici treba da biraju između "građenja i rušenja porodice". U atmosferi podele pred glasanje bilo je i svedočenja da su neki sveštenici pretili da neće pričestiti one koji budu glasali za razvod. Zbog toga je nadbiskupija 29. maja izdala pismo u kome se izvinila vernicima koji su osetili da im je sveštenstvo narušilo uverenja.

Opozicija na Mlati je bila dosta uzdržana u kampanji, svesna značaja katoličke vere u zemlji. Oko 95% Maltežana je katoličke veroispovesti. Vođa levice DŽozef Muskat (Joseph Muscat) pozdravio je ishod izjašnjavanja građana kao "novotariju".

Pitanje na referendumu je glasilo: "Da li se slažete da se bračnim parovima dozvoli mogućnost razvoda kada su rastavljeni četiri godine i ne postoji razumna šansa da se pomire a obezbeđena je dobrobit dece?".

Od 2001. godine u EU je omogućeno brže priznavanje odluka o razvodu donetih u nekoj članici.

Zbog slobode kretanja u EU je sve više međunarodnih brakova, uključujući i one među građanima iz različitih članica. Procenjuje se da u EU živi oko 16 miliona međunarodnih parova.

Prema podacima objavljenim na sajtu Evropske komisije, među skopljenim brakovima u 2007. 13% ili 310.000 su bili međunarodni. U EU je 2007. godine sklopljeno 2,4 miliona brakova. Razvedeno je 140.000 brakova sa međunarodnim predznakom. Pored toga, oko 41.000 od ukupno 211.000 registrovanih partnerstava su bili međunarodni parovi.

Time se povećao i broj međunarodnih parova koji rešavaju imovinska pitanja nakon rastanka ili smrti jednog od njih. Evropska komisija je zato u martu predložila izmenu propisa o rešavanju imovinskih pitanja u slučaju razvoda ili smrti supruznika u brakovima ljudi koji nisu iz iste zemlje, ne žive u svojoj zemlji ili imaju imovinu u drugoj državi. Novi propisi trebalo bi da omoguće godišnju ustedu od 400 miliona evra.

Izvor: AFP i EurActiv.rs

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Novi propisi o međunarodnim brakovima u EU