Pojava enterohemoragične bakterije ešerihija koli (EHEC) u Evropi izazvala je zdravstvenu krizu, pošto raste broj obolelih i umrlih od bolesti prouzrokovanih tom bakterijom, a njeno poreklo još nije utvrđeno. Zdravstvena kriza se odrazila i na tržište voća i povrća u EU jer je potražnja znatno opala nakon prvih informacija da je bakterija preneta krastavcem iz Španije. Madrid traži odštetu zbog štete koju su španskim proizvođačima nanele nepotvrđene informacije. Rusija je 2. juna saopštila da obustavlja uvoz voća i povrća iz EU.

U Nemačkoj, u kojoj je registrovana epidemija, broj umrlih povećao se na 17 osoba, od toga je 15 žena. Broj obolelih u toj zemlji je naglo 1. juna porastao sa 1.500 na 2.000 slučajeva, javljaju nemački mediji. U Švedskoj je umrla jedna osoba, a u Češkoj je za sada zabeležen samo jedan slučaj zaraze EHEC.

Iz više bolnica u kojima se leče zaraženi EHEC-bakterijom, pre svega oni kod kojih je bolest nastupila u teškoj formi praćena hemolitičko-uremijskim sindromom, mediji prenose navode lekara koji su zabrinuti zbog velikog porasta broja pacijenata sa neurološkim komplikacijama, čak i epileptičnim napadima.

Nemačke zdravstvene vlasti i dalje tragaju za izvorom zaraze, od kada je saopšteno da to nisu krastavci uvezeni iz Španije. Potraga se sve više usredsređuje na sistem prevoza i lagerovanja povrća, a ne na same proizvode i proizvođeče.

Bakterija koja se najčešće unosi preko svežeg povrća može izazvati različite posledice - od dijareje, preko krvave stolice do teških pa čak i fatalnih posledica izazvanih hemolitičko uremijskim sindromom odnosno teškom anemijom i otkazivanjem funkcije bubrega.

Svi koji su zaraženi van Nemačke su ili državljani te zemlje ili su skoro boravili u njoj. Ranije je saopšteno da čak 68% zaraženih su žene, a stručnjaci navode kao razlog njihov češći kontakt sa povrćem tokom pripremanja hrane.

Evropska komisija je saopštila 1. juna da je povukla upozorenje u EU da su moguć izvor zaraze bakterijom ešerikija koli krastavci proizvedeni u Španiji. Komisija je navela da prilikom najnovijih testova španskih krastavaca, sprovedenih u Španiji i Nemačkoj, nije utvrđeno prisustvo ešerihije koli vrste 0104.

Evropski komesar za zadravstvo DŽon Dali (John Dalli) pozvao je Nemačku da udvostruči napore kako bi utvrdila izvor zaraze i naveoo da je žartište epidemije ograničneo na područje Hamburga.

Španski premijer Hoze Luis Rodriges Sapatero (Jose Rodriguez Zapatero) najavio je da će njegova zemlja zatražiti odštetu za štetu koju je pretrpela španska poljoprivreda, od trenutka kada su španski krastavci "optuženi" za tešku zarazu. "U tom smislu, voleo bih da čujem jasniju reakciju Evropske komisije", rekao je on.

Više evropskih zemalja obustavilo je uvoz voća i povrća iz Španije sumnjajući da zaraza vodi poreklo od španskih proizvoda.  Gotovo cela Španija je prestala da prodaje voće i povreće, rekao je Horhe Brotons (Jorge), predsednik Španske federacije proizvođača-izvoznika voća i povrća. On je ocenio da su nedeljni gubici oko 200 miliona evra.

Opada potražnja za voćem i povrćem iz EU

Ruska agencija za zaštitu potrošača zabranila je 2. juna uvoz svežeg povrća "iz svih zemalja EU" i pozvala stanovništvo da "zaboravi na uvezeno povrće u korist domaćih proizvoda". Povrće koje je već uvezeno u Rusiju biće zaplenjeno. Evropska komisija ocenila je da je ta mera nesrazmerna i najavila da će zatražiti od Rusije objašnjenje u vezi sa odlukom da uvede embargo na uvoz svežeg povrća iz zemalja EU zbog epidemije ešerihije koli.

Nisu samo španski porizvođači voća i povrća u teškoj situaciji. Širenje zaraze uticalo je na smanjenje prodaje voća i povrća u EU uopšte što je dovelo u težak položaj poljoprivrednike u celoj Evropi.

Udruženje nemačkih poljoprivrednika Bauernferband saopštilo je da proizvođači voća i povrća dnevno gube četiri miliona evra zbog smanjene prodaje. Portparol tog udruženja Joahim Funke (Joachim) je rekao da je obrt nekih poljoprivrednika, pre svega proizvođača krastavca, opao za 80% do 90%.

Obustavljen je i izvoz povrća iz Holandije u Nemačku, koji se procenjuje na 10 miliona evra nedeljno, dok belgijski proizvođači govore o gubicima od tri do 3,5 miliona evra nedeljno. U Italiji, poljoprivredni sindikat Koldireti (Coldiretti) ocenjuje da se dnevno gui tri miliona evra.

Posvuda u Evropi smanjeno je konzumiranje voća i povrća i to ne samo krastavaca, rekao je za AFP portparol Evropske komisije.

U Francuskoj definitivno postoji panika zbog krastavaca, rekao je Pjer Dio (Pierre Diot) koji predstavlja proizvođače paradajza i krastavaca. Prodaja povrća je pala za 80% tokom nekoliko dana, a paradajza 20%. Dio je rekao da će zbog toga mnoga preduzeća dospeti u velike teškoće.

U Belgiji je takođe opala prodaja. "Samo jedna četvrtina krastavaca je danas prodata po četvrtini normalne cene", rekao je generalni sekretar Federacije belgijskih proizvođača Filip Apeltans (Philippe Appeltans). To se odnosi i na paradajz, patlidžan i paprika.

Tržište voća i povrća je već pogođeno ranijim tesksoćama. U Nemačkoj je bilo problema zbog mraza u martu i aprilu, dok je Francusku pogodila suša.

Kako je rečeno AFP-u u Evropskoj komisiji, gubici su "enormni" i razmatraju se načini kako da im se pomogne proizvođačima.

Izvor: AFP i Beta

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Skandal sa dioksinom nanosi štetu nemačkoj privredi