U Mađarskoj koja presedava EU sprovedena je medijska kampanja protiv abortusa i ispostavilo se da je ona u velikoj meri finansirana sredstvima EU. Zbog toga su reagovale institucije EU, a evropska komesarka za pravdu i osnovna prava Vivian Reding  (Viviane) oštro je kritikovala mađarske vlasti i najavila da će EU od Mađarske verovatno tražiti da vrati novac. U Evropskoj uniji žene uglavnom mogu odlučiti da prekinu trudnoću do 12. sedmice trudnoće, ali ima i zemalja sa znatno striktnijim propisima, poput Poljske i Irske.

Kampanja mađarskih vlasti protiv abortusa, vredna 416.000 evra, velikim delom je finansirana iz programa Napredak, preko kojeg se koristi novac EU za ostvarivanje socijalnih obaveza i ciljeva. U okviru kampanje na autobuskim i metro stanicama u Budimpešti postavljeni su plakati na kojima fetus u majčinoj utrobi traži od nje da mu dozvoli da živi.

"Razumem da nisi spremna za mene ali razmisli još jednom i daj me na usvajanje. Dozvoli mi da živim!" pisalo je na plakatu na kome se nalazio i logo programa EU za zapošljavanje i socijalnu solidarnost.

Oštre reakcije usledile su i iz Strazbura sa zasedanja Evropskog parlamenta. Poslanica Socijalista i demokrata Silvi Gijom (Sylvie Guillaume) pozvala je Redingovu da se izjasni o tome.

"Mi ćemo pokrenuti postupak za raskidanje ugovora i donečemo zaključke, uključujući i finansijske", rekla je Redingova.

Novi Ustav Mađarske, koji je izazvao polemiku i van granica Mađarske, predviđa da se prema plodu treba od začeća odnositi kao prema živom biću, što je definicija koju mnogi vide kao uvod u zabranu abortusa.

Mađarski državni sekretar za porodicu i omladinu Mikloš Soltes demantovao je da je sporna odredba Ustava samo prvi korak ka zabrani abortusa i naveo da mađarsko društvo još nije spremno za takav potez. "Ne želimo da zabranimo abortus, kao što je to slučaj u Poljskoj. Želimo da istaknemo vrednost života", rekao je on.

Na kritike je reagovao i premijer Mađarske Viktor Orban koji je istakao da je cilj kampanje da ohrabri rađanje dece i usvajanje.

Ipak, takvi argumenti nisu prihvaćeni u Briselu, a nadležna komesarka Vivijan Reding je ocenila da kampanja nije u skladu sa predloženim ciljevima za koje je dobila sredstva iz programa Napredak. Ona je rekla da će Evropska komisija tražiti da se uklone svi posteri i drugi delovi kampanje i da će EU verovatno zahtevati od Mađarske da vrati novac.

Posteri su u međuvremenu već uklonjeni sa ulica jer je kampanja trajala samo tokom maja, pa se iz tog razloga postavlja pitanje da li Evropska komisija pravovremeno proverava kuda odlaze fondovi EU, kao što je slučaj sa mađarskom kampanjom.

Prema najnovijm istraživanju evropske statističke službe Eurostat, 60% građana Mađarske podržava pravo žena na dobrovoljni prekid trudnoće.

Abortus u EU u nadležnosti država članica

Pitanje prekida trudnoće nij regulisano na nivou EU, vech ga uređuju same države članice svojim zakonima. Razlog za to su velike razlike u shvatanju prekida trudnoće medju evropskim državama, a protiv regulacije tog pitanja na nivou EU najviše se zalagala Irska, pa joj je taj ustupak i odobren tokom pregovora o Lisabonskom sporazumu. EU je rezolucijom iz 2002. ipak preporučila zemljama članicama da legalizuju namerni prekid trudnoće.

U zemljama EU abortus u većini slučajeva i jeste dozvoljen. U velikom broju zemalja on se može sprovesti bez dodatnih uslova na osnovu slobodne odluke žene do 12 nedelje trudnoće, ali i nakon toga ukoliko su ispunjeni određeni uslovi propisani zakonom, poput rizika za zdravlje ploda ili majke ili silovanje. Pored dobrovoljne odluke žene, u nekim zemljama zahteva se i konsultacija sa lekarom ili pristanak roditelja ukoliko je osoba maloletna.

Osim slobodne volje  određeni ekonomski i socijalni razlozi su potrebni da bi se prekinula trudnoća u Velikoj Britaniji i Finskoj, dok je u Portugaliji i Poljskoj potrebno da bude fizički ili mentalno ugrožen život žene. Situacija je još oštrija u Irskoj gde se trudnoća može prekinuti samo ako je direktno ugrožen život majke, a na Malti, gde do ove godine nije bio dozvoljen ni razvod, uopšte ne postoji mogućnost abortusa.Uslovi su veoma strogi i na Kipru.

U državama gde postoje ekonomski i socijalni preduslovi za abortus, poštovanje tih zakonskih pravila u mnogome zavisi od ustaljene prakse i opšteg uverenja javnosti pa je tako abortus normalna pojava u Velikoj Britanij i Finskoj, dok je u Poljskoj to pitanje velikih društvenih potresa i nesuglasica. Prema nedavnim istraživanjima većina Poljaka izjasnila se da ne bi menjala sadašnji zakon koji propisuje rigorozna pravila da bi se prekinula trudnoća. Zbog takvih društvenih okolnosti u Irskoj i Poljskoj žene u velikom broju odlaze u inostranstvo da bi prekinule neželjenu trudnoću.

U poljskoj javnosti abortusi su tema koja često dospe u žižu javnosti, a u prethodnim godinama to se događalo zbog plakata sa pozivom na abortus u Velikoj Britaniji, što je istraživalo Tužilaštvo, zbog kampanje protiv abortusa u kojoj su prikazivani mrtvi fetusi i abortus upoređivan sa ubistvima, ali i zbog slučajeva u kojima doktori odbijaju da urade abortus i u retkim slučajevima kada je odobren, pozivajući se na verska moralna načela.

U Španiji je zakon bio dosta restriktivan do prošle godine i omogućavao je abortus samo u slučajevima ugroženosti života ili zdravlja, kao i silovanja, a situacija je promenjena u julu 2010. godine. Uprkos tome, deo lokalnih samouprava nije ćželeo da sprovodi nove liberalnije propise.

Abortus u Srbiji dozvoljen, godišnje i do 200.000 prekida trudnoće

Namerni prekid trudnoće u Srbiji je dozvoljen do 10 nedelje bez dodatnih uslova, dok se u načelu može sprovesti i kasnije uz odobrenje komisije. Podaci o broju spovedenih abortusa nisu pouzdani zbog toga što se veliki deo njih izvrši na privatnim ordinacijama koje ili nemaju dozvolu za taj zahvat ili, uprkos propisanoj obavezi, ne dostavljaju podatke nadležnim institucijama.

U Srbiji se abortus može izvršiti na državnim i 50 privatnih ordinacija. Procenjuje se da se u Srbiji godišnje obavi i do 200.000 abortusa, a uzrok tako velikog broja delimično leži u neinformisanosti građana o kontracepciji. Naime, stručnjaci kažu da se u Srbiji na namerni prekid trudnoće najviše odlučuju žene koje imaju željeni broj dece i kiretažu koriste kao - kontracepciju.

Rukovodilac Centra za informatiku i biostatistiku u zdravstvu Gradskog zavoda za javno zdravlje Jasna Ristić kazala je agenciji Beta početkom godine da se zbog loša statistike o namernim prekidima trudnoće stvara lažna slika da se iz godine u godinu smanjuje broj pobačaja. "Od 1980-ih godina se, prema statistici, konstantno godišnje za deset odsto smanjuje broj namerno prekinutih trudnoća i sa oko 30.000 obavljenih kiretaža godišnje u Beogradu pre tridesetak godina, došli smo na oko 8.000", navela je Ristić.

To, prema njenim rečima, ne znači da se manje radi taj zahvat, već da se obavlja u privatnim zdravstvenim ustanovama koje često nemaju dozvolu za to ili ukoliko je imaju, ne dostavljaju podatke. Prema njenom mišljenju, problem sa lošom statistikom je i u neadekvatnoj inspekcijskoj službi.

Ona se osvrnula i na razloge za abortus i navela da se u Srbiji na prekid trudnoće najčešće odlučuje starije žene, udate ili razvedene, koje imaju željeni broj dece i kojima je to - vid kontracepcije. Ona je kazala da se u tim slučajevima događa da žena uradi i po 15 i više abortusa, dok u razvijenim zemljama trudnoću češće prekidaju mlađe osobe.

Izvor: EurActiv.rs, EurActiv.fr, Beta i AFP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : U Mađarskoj usvojen novi Ustav uprkos kritikama
  
• 

  Vesti

  : Mađarska pristala da izmeni zakon o medijima