Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 U Mađarskoj usvojen novi Ustav uprkos kritikama
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 19.04.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Mađarski parlament usvojio je 18. aprila novi Ustav i pored bojkota opozicije zbog izostanka konsenzusa o najvišem pravnom aktu zemlje i tvrdnji da će omogućiti vladajućoj partiji Fides premijera Viktora Orbana da odlučuje i po isteku mandata. Grupe za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda upozorile su da je ustav diskriminatorski i nedemokratski, a opozicija da je reč o "ustavnom puču".
Pored pominjanja Boga, hrišćanstva i tradicionalne porodice, novi Ustav sadrži odredbe kojima se ograničavaju određene nadležnosti Ustavnog suda i omogućuje šefu države da raspusti parlament ako Fiskalni savet blokira budžet. Utvrđuje se i da život fetusa mora biti zaštićen od trenutka začeća, što bi moglo da otvori put za zabranu abortusa u Mađarskoj.
Fides, stranka desnog centra, koja je ubedljivo pobedila na izborima 2010, predstavila je ustav kao nešto što će dovršiti proces demokratizacije koji je počeo 1989. godine sa kolapsom komunističkog režima.
Ustav je usvojen zahvaljujući dvotrećinskoj većini vladajuće koalicije, koju čine Fides i njena sestrinska partija, demohrišćanska KDNP, u parlamentu. Za ustav je glasalo 262 poslanika vladajuće koalicije, dok je 44 poslanika glasalo protiv a jedan je bio uzdržan. Mađarski parlament ima 386 poslanika. Opozicioni socijalisti i stranka liberala i Zelenih (LMP) nisu učestvovali u glasanju dok je stranka krajnje desnice Jobik glasala protiv.
Da bi ustav stupio na snagu, mora da ga potpiše predsednik Mađarske Pal Šmit (Schmitt) a to se očekuje 25. aprila. Ustav će stupiti na snagu 1. januara 2012.
U mađarskoj štampi je najvišem pravnom aktu već dat naziv "Orbanov ustav".
Tekst je pripremilo nekoliko izabranih političara iz Fidesa i KDNP. Čak ni poslanicima Fidesa nije bilo dozvoljeno da predlože izmene, a o predlogu ustava je raspravljao samo deo poslanika u parlamentu. Svih 99 amandmana koje je Fides predložio su usvojeni, dok su svi amandmani osim jednog koje su predložili Jobik i nezavisni poslanici odbačeni.
U preambuli ustava, punoj formulacija u istorijskom, hrišćanskom i nacionalističkom duhu, pozdravlja se "duhovno i intelektualno" jedinstvo mađarske nacije "rasejane na nekoliko strana tokom istorijskih oluja".
Učvršćivanje Fidesovog i Orbanovog uticaja
Organizacije za prava žena, ljudska prava i slobodu seksualnog opredeljenja ocenile su da je nacrt ustava diskriminatorski i nedemokratski i obeležen "desničarsko-hrišćanskom ideologijom". Te organizacije su izrazile zabrinutost zbog sudbine onih koji se ne uklapaju u željeni model - ateiste, homoseksualce ili porodice sa jednim roditeljom.
Upozorili su da je otvorena mogućnost za eventualnu zabranu abortusa pošto je Ustavom definisano da "život fetusa mora biti zaštićen od trenutka začeća".
Amandmani koje je Fides predložio u poslednjem trenutku predviđaju da se promeni sastav Ustavnog suda, odnosno da se izaberu novi članovi koje predloži sadašnja većina u parlamentu. Prema novom Ustavu, nadležnosti Ustavnog suda se ograničavaju u oblasti budžeta i poreskih pitanja do trenutka kada se javni dug smanji sa sadašnjih 80% na 50% bruto domaćeg proizvoda (BDP). Ustav uvodi stroge propise za smanjenje javnog duga, što su investitori pozdravili.
Analitičari kažu da je ključni problem sa novim ustavom u tome što će Fides moći da kontroliše ključne javne insittucije, poput Fiskalnog saveta koji nadzire budžet, i to čak i po završetku mandata vlade 2014. godine.
Fiskalni savet, čiji su članovi bliski Orbanu, moći će da stavi veto na budžet i, ako to učini, predsednik Mađarske bi mogao da raspusti parlament. To znači da će Orban i ako bude u opoziciji nakon izbora 2014. moći da preko tog saveta i predsednika države raspusti parlament. Opozicija je tu odredbu nazvali ustavnim pučem.
Sledeći sastav parlamenta, i u slučaju da Fides u njemu nema većinu, neće moći da bira državnog tužioca ili kontrolora javnih fondova do 2022. godine. Naredna vlada neće moći da pristupi monternoj uniji u EU, i pored pristupnog sporazuma, bez odobrenja Fidesa i izmene Ustava, preneo je EurAktiv Mađarska.
Protesti protivnika novog Ustava
Pominjanje tradicionalnih vrednosti i religije u novom Ustavu izazvali su talas negodovanja u Mađarskoj. U toj zemlji su proteklih dana održani protesti opozicije, nevladinih organizacija i građanskih pokreta.
Više hiljada građana demonstriralo je 15. aprila protiv novog ustava, a 18. aprila građani koji su se ranije okupili na društvenoj mreži Fejsbuk (Facebook) zbog kontroverznog medijskog zakona, koji je u međuvremenu na pritisak EU izmenjen, organizovali su protest zbog novog Ustava ispred parlamenta, ocenivši da je u Mađarskoj pravna država dovedena u pitanje.
Analitičari smatraju da će se ovaj potez Fidesa odraziti na popularnost te stranke. Prema istraživanju objavljenom prošle nedelje, 57% Mađara je smatralo da novi ustav treba da bude potvrđen na referendumu, a samo 29% da je dovoljna dvotrećinska podrška u parlamentu za to.
Prema najnovijim istraživanjima javnog mnjenja, podrška Fidesu je znatno opala, ali je i dalje veća nego podrška opozicionim socijalistima, Jobiku i LMP-u.
Opšta je ocena da su vladajuće partije morale da se više konsultuju kada su pisale novi ustav. Venecijanska komisija je dovela u sumnju transparentnost procesa, dok je Fides istakao da sa ubedljivom većinom u parlamentu može da odlučuje o prioritetima, pošto su mu birači poverili mandat za promene.
Generalni sekretar UN Ban Ki Mun je 18. aprila tokom posete Budimpešti ukazao na zabrinutosti u međunarodnoj zajednici i predložio Orbanu da zatraži savet od organizacija poput UN ili Saveta Evrope.
Novi mađarski ustav je u Evropskom parlamentu posebno kritikovao lider grupe liberala Gi Verhofstad (Guy Verhofstadt) koji je 15. aprila ocenio da je taj pravni akt "trojanski konj za autoritarniji politički sistem u Mađarskoj zasnovan na vladavini jedne partije".
Grupa socijalista i demokrata u Evropskom parlamentu se nije izjašnjavala o pitanju mađarskoj ustava, a izvori u toj grupi su rekli za EurAktiv da njen lider Martin Šulc (Schulz) nije želeo spor sa najvećom grupom u parlamentu, Evropskom narodnom partijom (EPP), čije je član Fides. Šulc se nada podršci EPP prilikom izbora novog predsednika Evropskog parlamenta 2012. godine.
Izvor: AFP i EurActiv.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
