Evropska komisija je saopštila da želi da nastavi sa programom pomoći u hrani za najsiromašnije, čiji fond je smanjen pet puta. Komisija je pozvala zemlje koje mu se suprotstavljaju, među kojima su Nemačka i Velika Britanija, da preuzmu svoj deo odgovornosti. U Srbiji je prošle godine skoro svaki 10. stanovnik bio siromašan, za pomoć se izdvaja manje nego u zemljama EU i ne dobijaju je svi kojima je neophodna.

Evropski komesar za poljoprivredu Dačijan Čološ (Dacian Ciolos) kazao je nakon sastanaka ministara poljoprivrede EU da je taj program efikasan i da daje rezultate.

Kako je objasnio, Komisija je fondove smanjila sa 500 na 113 miliona evra jer je na to bila prinuđena pravnim putem. Do toga su, kako je naveo, dovele zemlje koje su u manjini i koje ne prihvataju da se deo budžeta zajedničke poljoprivrende politike koristi za finansiranja programa za hranu.

"Komisija je predložila rešenje za zadržavanje nivoa programa za najsiromašnije, ali u 27 glavnih gradova članica EU o tome ne postoji konsenzus", kazao je Čološ. "Novca ima, ali Evropska komisija ne može da ga koristi ukoliko evropske vlade ne daju zeleno svetlo", rekao je on i pozvao zemlje članice da preuzmu odgovornost do kraja godine i javno kažu da li žele da nastave sa tim programom.

"Ukoliko ne žele, neka to kažu najsiromašnijima, neka to kažu dobrotvornim organizacijama", rekao je on i upozorio da bi program hrane za najsiromašnije mogao da ostane bez novca 2013. ukoliko se ništa ne učini.

Evropski komesar je takođe izneo i opravdanje što se novac poljoprivredne politike koristi za donacije hrane. Program namirnica za najsiromašnije "je mnogo više od obične socijalne pomoći. On je u skladu sa ciljem evropske poljoprivredne politike da se svim građanima EU obezbedi hrana", dodao je on.

Prema navodima dobrotvornih organizacija, drastično smanjenje novca za pomoć najsiromašnijima mogla bi bez pomoći u namirnicama da ostavi najmanje dva miliona Evropljana kojima je pomoć potrebna.

Novac programa se koristi u zavisnosti od broja ljudi izloženih riziku od siromaštva. Prag je 60% prosečne zarade (medijana) u određenoj zemlji.

Najveći korisnici su Italija (100,65 miliona evra), Poljska (75), Španija (74,7), Francuska (72,7 miliona) i Rumunija (49,6). Slede Portugalija (20,5), Grčka (20 miliona), Mađarska (14 miliona), Bugarska (11 miliona), Belgija (10,9), Litvanija (7,78), Letonija (6,7), Finska (5,7), Slovačka (4,8 miliona) i Slovenija (2,4 miliona).

Najmanji korisnici su Irska (1,2) i četiri zemlje koje dobijaju ispod milion evra - Estonija (782,938), Malta (649.243), Češka (120.462) i Luksemburg (107.483).

Nema pomoći za sve siromašne u Srbiji

U Srbiji se rizik od siromaštva računa po istom principu kao u EU - 60% prosečne zarade (medijane).

Način merenja apsolutnog siromaštva je linija siromaštva, koja iznosi 8.544 dinara po članu domaćinstva, pri čemu se uzimaju u obzir razlike u potrošnji dece i odraslih. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, 9,2% građana je u 2010. bilo siromašno, To je povećanje u odnosu na 2009, kada je bilo 6,9% siromašnih.

U Srbiji pravo na socijalnu pomoć - materijalno obezbeđenje pojedinca i porodica - imaju ljudi čiji su prihodi još niži od linije siromaštva i u 2010. tu pomoć je, prema podacima Izveštaja o inkluziji, koristilo 167.914 ljudi. U Izveštaju se navodi da su prema rezultatima različitih istraživanja u Srbiji manji i obuhvat i iznosi za tu namenu nego u EU, uključujući i nove članice.

Pomoć se odobrava na osnovu "minimalnog nivoa socijalne sigurnosti", koji zavisi i od broja članova domaćinstva. Taj nivo je izuzetno nizak, tako da je čak i Svetska banka, koja se obično zalaže za ograničavanje nekih socijalnih prava i uvođenje striktnih pravila u taj domen, u predlogu reformi iz 2009. predložila povećanje izdvajanja za taj oblik pomoći. Prema oceni Svetske banke, iznos pomoći je nizak, a kriterijumi za njeno dobijanje su jako strogi, tako da se ne mogu postići pravi rezultati u borbi protiv siromaštva.

Pomoć u hrani u Srbiji se sprovodi kroz narodne kuhinje, kojih nema dovoljno. Prema podacima koje je u martu iznela predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić, 650.000 ljudi je ispod granice siromaštva, među kojima je 120.000 dece. Ona je kazala da se u narodnim kuhinjama hrani 30.000 građana, od čega 6.250 dece.

U javnosti se često pominju problemi narodnih kuhinja - zbog nedostatka novca one ne mogu da pokriju potrebe svih korisnika, u nekim gradovima su i gašene.

Tokom prethodnih meseci, na videlo je izbio veliki problem siromašnih ljudi koji nisu u stanju da plaćaju račune gradskim stambenim i komunalnim preduzećima. U nekim gradovima, poput Čačka i Niša, najavljivani su i postupci za oduzimanje stanova dužnicima. Prema informacijama agencije Beta, građani Čačka javnim komunalnim preduzećima za grejanje, vodu, iznošenje smeća, gradsko zemljište i usluge sahranjivanja i održavanja grobnog mesta duguju 500 miliona dinara.

Dug građana Beograda Infostanu iznosi 1,5 milijardi dinara, a podneto je 46.500 tužbi protiv građana. Zbog velikih dugova, Infostan je dužnicima ponudio i mogućnost refinansiranja duga uz pomoć jedne komercijalne banke, a rok za prijavljivanje bio je januar ove godine. Beograđani za struju duguju šest milijardi dinara, a najveći deo duga snosi 2% ukupnog broja domaćinstava.

Dug Novosađana službi objedinjene naplate je oko jednu milijardu dinara, što je u visini jednog mesečnog zaduženja korisnika.

U Nišu je dug za struju 5,6 milijardi dinara, a za grejanje 770 miliona dinara, od čega 500 miliona dinara domaćinstva.

Izvor: AFP i EurActiv.rs

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : EK: Smanjenje pomoći u hrani za najsiromašnije
  
• 

  Vesti

  : Nezaposlenost i siromaštvo izazovi i za EU