Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Nevidljivi zid i dalje razdvaja Nemce
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 03.08.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Uoči pedesete godišnjice izgradnje Berlinskog zida, 13. avgusta, velika većina stanovnika bivše Istočne Nemačke, čak 83%, smatra da i dalje postoje razlike, odnosno "nevidljivi zid", između istoka i zapada Nemačke. Zid je srušen u novembru 1989. ali samo 15% građana smatra da su zajedno sa zidom nestale sve razlike, pokazuje najnovije istraživanje.
Osvrnuvši se na istoriju, svaki peti ispitanik je rekao da razume razloge zbog kojih je podignut zid a 20% smatra da je bivša Demokratska Republika Nemačka (Istočna Nemačka) imala pravo da na taj način štiti svoj suverenitet, rezultati su istraživanja koji su objavljeni 2. avgusta. Istraživanje je za nedeljnik Super Ilu (SUPER illu), koji izlazi na teritoriji bivše Istočne Nemačke, sproveo Institut za tržišna istaživanja iz Lajpciga.
Nasuprot tome, 72% kazalo je da ne razume razloge zbog kojih je zid podignut i da je on samo prouzrokovao ogromnu patnju, kao i da nijedna država nema pravo da zatvara svoje građane, pokazuje istraživanje u kome je učestvovalo više od 1.000 građana iz delova bivše Istočne Nemačke, uključujući i istočni deo Berlina.
Background Berlinski zid bio je jedan od glavnih simbola "gvozdene zavese" tokom Hladnog rata. Posle zatvarnja granica između Istočne i Zapadne Nemačke Berlin je postao jedino mesto gde su građani iz Istočne Nemačke mogli da prebegnu, pa je rukovodstvo te zemlje odlučilo uz dozvolu Sovjetskog Saveza da 13. avgusta 1961. godine podigne ogradu radi lakše kontrole. Ograda je ojačana bodljikavom žicom 1962. a betonski zid je podignut već 1965. godine. Postojalo je devet prelaza u drugi deo grada.
Procenjuje se da je tokom godina oko 5.000 ljudi na različite načine uspelo da preko ili ispod zida prebegne u zapadni Berlin. Tačan broj onih koji u tome nisu uspeli nije utvrđen a smatra se da ih je bilo oko više od dve stotine.
Delovi zida koji i danas stoje u Berlinu biće obnovljeni povodom 50. godišnjice izgradnje. Veliki deo ostataka je u lošem stanju i može da se sruši pa će biti uložena sredstva da se oni restauriraju. Ostataci koji se nalaze u ulici Bernauer, gde je od 1961. do 1989. najveći broj ljudi pokušao da prebegne preko granice, "sigurni" su, rekao je Frans presu nadzornik Ginter Šluše (Günter Schlusche).
Najviše štete izazvali su "detlići" odnosno turisti koji su došli da posete zid i onda za uspomenu uzeli deo zida koji je srušen 9. novembra 1989. godine. Naravno, tu je i prirodno propadanje, objašnjava nadzornik.
Novim merama će biti osigurano 175 metara zida, 250 metara sekundarnog zida kao i 140 metara ograde. Procenjuje se da će ti radovi koštati oko 105.000 evra a biće završeni do obeležavanja 13. avgusta. Sredstva za radove biće obezbeđena iz fondova SED, bivše vladajuće partije Istočne Nemačke koji su zaplenjeni posle ujedinjenja 1990. godine.
Zid je tokom 28 godina razdvajao Berlin na dva dela a od 155 kilometara koliko je imao ostala su samo tri kilometra na različitim lokacijama u gradu. Veći deo zida je srušen u opštoj euforiji ujedinjenja a vlada je 2006. godine odlučila da se preduzmu radovi na konzervaciji ostataka kako bi bili sačuvani u znak sećanja na žrtve. Više od 600. ljudi poginulo je pokušavajući da pobegne iz Istočne Nemačke.
Izvor: AFP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
