Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Svaki drugi Nemac žali za markom
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 27.12.2010. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Javno mnenje u Nemačkoj je podeljeno po pitanju zajedničke valute, pokazalo je istraživanje nemačkog instituta Jugov (Yougov). Kako je u nedelju (26. decembra) preneo Dojče vele, povratak nemačke marke priželjkuje 49% ispitanika, dok 41% ne želi da napusti evro.
Da se danas odlučuje o ulasku u evro zonu, samo 30% ispitanika bi se izjasnilo za zajedničku valutu, a 60% bi bilo protiv, pokazalo je istraživanje koje je Jugov po narudžbi nemačkog lista Bild sproveo na uzorku od 1.068 ljudi.
Nemci su zabrinuti za stabilnost evra i moguću inflaciju, ali 55% njih veruje da će i za 20 godina evro biti u opticaju.
Većina ispitanika - 77% - ocenila je da lično nije imala nikakve koristi od uvođenja evra. Nemci su nezadovoljni zbog toga što se novcem od poreza finansira i pomoć zemljama koje su u krizi, poput Grčke i Irske.
Nemački ministar finansija Volfgang Šojble (Wolfgang Scheuble) izjavio je nedavno da je evro dobar za sve Evropljane i da oni koji tvrde suprotno nisu u pravu. "Svi zvaničnici u Evropi se slažu da je evro dobar za sve nas i zbog toga ćemo braniti evro sa uspehom", rekao je Šojble i dodao da oni koji misle suprotno nisu u pravu. Šojble je odbacio sve kritike evropske valute u Nemačkoj navodeći da je od uvođenja evra inflacija u Nemačkoj manja nego u doba marke kao valute.
Background Evro zona trenutno ima 16 članica, a od 1. januara će im se priključiti i Estonija. Da bi zemlja ušla u evro zonu, potrebno je da ostvari stabilnost cena, održive javne finansije i stabilni kurs. Inflacija zemalja članica ne sme biti više od 1,5 procentnih poena viša od članice evro zone sa najnižom inflacijom, budžetski deficit sme da iznosi najviše 3% bruto domaćeg proizvoda, javni dug najviše 60% bruto domaćeg proizvoda, a stabilnost kursa se dokazuje primenom mehanizma deviznog kursa ERM II tokom najmanje dve godine bez većih problema. Taj mehanizam podrazumeva veoma male oscilacije krusa.
Letonija planira da u evro zonu uđe 1. januara 2014, a Rumunija 1. januara 2015. godine, dok ostale zemlje za sada nemaju jasno definisan cilj. Predviđeno je da sve zemlje Unije izuzev Danske i Velike Britanije prihvate evro kada se za to steknu uslovi.
Evro zona će 1. januara dobiti novu članicu. Estonija će tada napustiti svoju krunu i usvojiti evro. Estonija je sredinom 2004. primljena u mehanizam deviznog kursa ERM II, odnosno u "čekaonicu za evro". Kurs je zamrznut na 1 evro za 15,6466 kruna, što je približno kao i kada je Estonija ušla u ERM II.
Poljska bi 2015. mogla u evro zonu, datum neizvestan zbog krize
Poljska bi mogla da ispuni uslove za prelazak na evro 2013. godine, ali zbog krize u evro zoni ne može da odredi konkretan rok za usvajanje zajedničke evropske valute, kazao je ministar finansija te zemlje Jacek Rostovski.
Oni je kazao da bi Poljska 2013. mogla da uđe u takozvanu čekaonicu za evro, odnosno da ispuni uslove za usvajanje zajedničke valute i da uđe u sistem deviznog kursa ERM II, koji zemlje primenjuju najmanje dve godine pre nego što se oproste od svojih nacionalnih valuta.
"Danas je teško odrediti datum (prelaska na evro) kada su tako velike turbulencije u evrozoni", odgovorio je Rostovski na pitanje da li će Poljska za pet godina napustiti zlotu i uvesti evro kao sredstvo plaćanja.
Rostovski je procenio da će Poljska tokom naredne godine uspeti u prvom od tri konsolidacijska budžeta da smanji deficit javnih finansija za 5,75 milijardi evra. Kako je naveo, konsolidacija budžeta će se nastaviti, čime će se sprečiti da javni dug premaši 55% bruto domaćeg proizvoda, što je najviši prag zaduženosti predviđen ustavom te zemlje.
"U 2013. godini će javni dug početi da se smanjuje u odnosu na BDP", kazao je Rostovski. On je istakao da se protivi radikalnim merama štednje. "Samo veoma duboka kriza u Evropi bi me naterala na šok terapiju", rekao je Rostovski.
Vlada Poljske je ove godine uspela da podstakne privatizaciju koja je zamrznuta u vreme poljskih konzervativaca 2006. i 2007, pa je prihod od prodaje preduzeća primakao rekordu od 6,75 milijardi evra koliko je postignuto 2000. godine. Ako antimonopolsko telo odobri ugovorenu prodaju proizvođača struje Energa taj rekord može biti oboren, dok će u suprotnom iznositi 4,75 milijardi evra. U Poljskoj je ove godine bilo 200 privatizacija, od čega je 20 krupnih preduzeća, a ostalo su uglavnom manjinski paketi u srednjim i malim preduzećima.
Izvor: Beta i EurActiv
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
