Više od dve decenije nakon rušenja Berlinskog zida, zainteresovani posetioci mogu da obiđu tri kilometra tog bedema, koje vlasti žele da održavaju za turiste i nove generacije. U toku je i obnova 175 metara zida, koja bi trebalo da bude završena do obeležavanja pola veka izgradnje, 13. avgusta. Međutim, građani nisu uvek bili naklonjeni očuvanju delova zida kao suvenira, jer je to budilo negativna osećanja i strepnju da bi se opet mogli probuditi opasani.

Početkom 90-ih godina 90% stanovnika Berlina želelo je po svaku cenu da se otarasi Berlinskog zida, kazao je Rajner Klemke (Rainer), zadužen za kulturna pitanja Berlina. On se i dalje seća oduševljenja koje je izazvao pad zida 9. novembra 1989. godine i bojazni stanovništva da bi se on ponovo mogao isprečiti između njih.

"A onda, nakon 2000, Berlinci su počeli da postavljaju pitanja o tome šta se događalo", kazao je on. Tako je nastao "koncept Berlinski zid", koji je 2006. usvojila levičarska koalicija u lokalnoj vlasti. "Zamisao je bila da se delovi zida podele tematski", kazao je Klemke, koji je vodio projekat.

Najviše interesovanja vlada za nekadašnji prelaz između istočnog i zapadnog dela, simbol Hladnog rata - Čekpojnt Čarli (Checkpoint Charlie), Brandeburšku kapiju - spomenik podele i ujedinjenja, i Ulicu Bernauer, u kojoj se najviše bežalo i izgrađeno je najviše tunela.

Dokumentacioni centar Bernauer posetilo je pola miliona ljudi prošle godine, među kojima je i mnogo školaraca. To je 200.000 više nego 2009.

Radovi na rekonstrukciji 175 metara zida moraju biti završeni 13. avgusta.

Za dva druga dela zaduženi su umetnici. Nemac Ben Vagin (Wagin) postavio je svoj "Parlament drveća" u četvrti u kojoj se nalaze ministarstva. Slikari celog sveta prekrili su freskama 1,3 kilometra takozvane "Ist sajd galerije" (East Side Gallery) na zidu povodom 20. godišnjice pada zida 2009.

Pored toga, popločan put, takozvani Mauerveg (Mauerweg) omogućava pešacima ibiciklistima da prate kuda je prolazio zid.

To, međutim, nije dovoljno da bi zadovoljilo radoznalost posetilaca koji i dalje pitaju gde je bio zid. Nemac Markus Klug (28), koji je u Berlinu u prolazu, ocenio je na Potsdamer trgu da zid nije dovoljno vidljiv. "Jednostavno je nestao, kao da ga nikada nije ni bilo. Voleo bih da vidim veći deo, da vidim kako je ranije bilo, sa osmatračnicama i svim ostalim", objasnio je on.

"Možda smo mogli više da sačuvamo, da bismo bolje preočili užas podele grada". kazao je gradonačelnik Berlina Klaus Voverajt (Wowereit).

"Jasno je da, kada dođete u Berlin, nećete odmah stići pred zid", kazao je on. Nije u pitanju dužina zida, treba dočarati svim sredstvima kako je taj mehanizam funkcionisao, kazao je on. "Posetilac treba da dođe do teškog procesa prepoznavanja", dodao je Voverajt . "Ukoliko, makar na nekoliko minuta, zainteresujemo ljude koji se nikada nisu bavili tom temom, to je uspeh", kazao je Voverajt.

U tom kontekstu, Federalni zavod za javno obrazovanje izdao je i besplatnu aplikaciju Berlinski zid za takozvane pametne telefone sa naprednim funkcijama (smartphone) kako bi privukao novu publiku.

Zid će svakako privlačiti pažnju u budućnosti. Više ili manje autentični komadi zida koje kupuju turisti pokazuju do koje mere i da lje postoji "fascinacija tim mrvicama betona", mkazao je Klemke.

"On je kao podsetnik, ostaje za sve ugnjetene narode simbol nade koji će se prenosii svetu i mladima", kazao je Klemke. I nije važno ukoliko mladi lepe žvake kao na Trgu Potsdamer. "Zid nije Mona Liza", zaključio je Klemke.

Izvor: AFP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Nevidljivi zid i dalje razdvaja Nemce