Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Ultraliberalizam plodno tle za epizode nasilja
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 10.08.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Neredi u Velikoj Britaniji odražavaju neuspeh ultraliberalizma i predstavljaju upozorenje svim zemljama u kojima se produbljuje jaz između najbogatijih i najsiromašnijih, ocenila je francuska štampa, u kojoj je izneta i ocena da postoji velika sličnost između nemira u Londonu i onih koji su zahvatili francuska predgrađa 2005. Britanska opozicija ukazuje na mere štednje uvedene prošle godine kao na faktor koji je doprineo nasilju, dok britanski mediji ističu da se nasilje i pljačke ne mogu opravdati.
"Nemiri koji su opustošili siromašne krajeve Londona mogli bi se dogoditi u bilo kojoj evropskoj metropoli", navodi se na blogu spoljnopolitičkog saradnika Figaroa (Le Figaro). Taj desničarski list uporedio je nemire u Londonu sa nemirima iz francuskih predgrađa pre pet godina.
"Siromašna predgrađa velikih gradova su plodno tle za društvene pobune, posebno u doba krize, smanjenja budžetskih rashoda i visoke nezaposlenosti", ocenjuje se u Figarou. Taj dnevnik dodaje da Velika Britanija ima veliki ulog za rešavanje problema - reputaciju, kao organizator Olimpijskih igara naredne godine, ali i da se ne bi suočila sa sličnim problemima u još većem broju gradova.
Levičarski Liberasion (Liberation) upozorava da su nemiri "ozbiljno zvono za uzbunu", kako za Veliku Britaniju tako i za sva zapadna društva, u kojima vladaju nejednakosti i prisutne su različite rase. Bande zloupotrebljavaju nemire za koordinirane pljačke, ali nerede ne treba na to svoditi. "Kao i u Francuskoj, nasilne pobune, koje su se proširile na celu Englesku, ukazuju na bedu i bes dela stanovništva koje se oseća isključeno i živi na marginama britanskog društva".
Liberasion ocenjuje da je konzervativna vlada za sada odgovorila na nemire samo razmeštanjem velikog broja policajaca, ali da je potrebno učiniti mnogo više. "Premijer Dejvid Kameron će morati da učini mnogo više ukoliko želi da isključenima iz Totenhema ili Brikstona pruži osećaj pripadnosti", navodi se u uvodniku lista.
Na sličnosti sa nemirima u Francuskoj 2005. godine ukazao je i kriminolog Alen Bauer (Alain Bauer), koji je kazao da se Velika Britanija suočava sa izvesnim oblikom narodne bune. "U Engleskoj zemlja pruža manje zaposlenja, perspektiva i pomoći siromašnijima", kazao je on. Bauer je ukazao da je Totenhem, u kojem su nemiri i počeli, u početku predstavljan kao model gradskog uređenja, ali je doživeo getoizaciju i osiromašenje, a to su, kako je naveo, faktori koji pothranjuju gradske pobune.
Katolički Kroa (La Croix) ukazuje da se vlada Velike Britanije suočava sa velikim izazovom, koji u uslovima štednje mora da reši ograničenim sredstvima. "Isto pitanje se postavlja svim društvima koje se suočavaju sa epizodama nasilja i u kojima se primetno i provokativno produbljuje jaz između veoma dobrostojeće manjine i stanovništva koje se oseća napušteno, u društvenom i kulturnom smislu", dodaje se u listu Kroa.
Profesor Univerziteta u Londonu i stručnjak za odnose među zajednicama Gas Džon (Gus John) ocenio je da vlada može mnogo da učini da bi sprečila dalje širenje krize, ali da to ne treba da čini "uvođenjem policijskog časa i vodenih topova, niti pozivanjem vojske i svim drugim stvarima koje su se veoma teatralno pominjale". "Bilo bi tužno za Veliku Britaniju i njenu budućnost ukoliko bi događaji koje smo videli u proteklih 72 časa vodili ka uspostavljanju militarizovanije policije. To bi bio užas za Veliku Britaniju", kazao je Džon.
Background Nasilje u Londonu izbilo je 6. avgusta, nakon što je mladića Marka Dagana (Duggan) ubila policija pod nerazjašnjenim okolnostima.
Neredi, tokom kojih je zabeleženo i nasilje i pljačkanje velikih razmera, proširilii su se i na nekoliko drugih gradova, a zabeležene su i žrtve. Jedna osoba je ponađena mrtva u kolima, a tri osobe koje su prema navodima medija pokušale da zaštite svoj kraj od pljačkaša zgažene su kolima u Birmingemu u noći između 9. i 10. avgusta, mada još nije jasno da li je to u direktnoj vezi sa nemirima.
Premijer Dejvid Kameron prekinuo je odmor zbog hitnih sastanaka vlade i parlamenta. U Londonu je raspoređeno 16.000 policajaca, što je dovelo do opadanja nasilja 9. avgusta, četvtog dana od izbijanja nemira, ali je situacija i dalje napeta, a stotine stanovnika organizovale su se u grupe za samoodbranu. Nasilje je, međutim, buknulo u Mančesteru, trećem po veličini gradu u Britaniji, kao i u Birmingenu, Liverpulu, Salfordu, Bristolu i Glosteru. Do sada je privedeno više od 1.100 ljudi, a ranjeno je 111 policajaca. Reč je o najvećoj epizodi nasilja u protekle dve decenije.
Taj stručnjak je posebno ukazao na to da je reč o ljudima koji se osećaju marginalizovano, uskraćeno, koji su besni, ne vide budućnost i ne plaše se posledica. "Postoji čitava generacija koju je stvorilo naše društvo - nije pala s Marsa već je produkt Velike Britanije - i koja kaže: 'Ne vidimo budućnost u ovom, društvu. Želimo sve što drugi imaju i shvataju zdravo za gotovo i to ćemo uzeti kada se ukaže prilika. Ne marimo za posledice'", kazao je on. Ukazao je da je "neverovatno" da se lomljenje, krađe i paljenje nastavljaju uprkos tome što postoji video nadzor, kao i snimanje iz helikoptera.
"Po meni je tužno gledati te malde, očigledno inteligentne ljude, koji bi tu tehnologiju mogli da koriste na mnogo produktivniji način, na primer da se politički organizuju kako bi se i njihov glas čuo", rekao je on.
Britanski mediji, međutim, ukazuju na nasilje i pljačkanje tokom nemira, koje predstavlja udarac za imidž zemlje. Levičarski Gardijan (Guardian) navodi da su učesnici uglavnom mladi iz siromašnih područja, ali da se u "uopštavanju ne može otići mnogo dalje".
Navodeći primere zloupotrebe nemira radi pljačkanja i nasilja, Gardijan ukazuje da vlasti nakon takvih epizoda nasilja često kažu da su glavni nasilnici ubačeni spolja. "Ali to nije slučaj. A nema ni naznaka antiglobalističke ili anarhističke grupe. Reč je o neobuzdanom, divljem nasilju i ozlojeđenosti. Reč je o provokaciji" upućenoj vlasti, navodi se u Gardijanu.
U mnogim evropskim medijima, ali i u krugovima britanske opozicije, ukazuje se da se deo uzroka može potražiti u politici štednje, ali da to nije opravdanje za nasilje.
Laburistička opozicija u Velikoj Britaniji ukazala je na smanjenje budžetskih izdvajanja kao na mogući uzrok nemira. Na to je ukazao bivši gradonačelnik Londona Ken Livingston, koji planira da 2012. ponovo preuzme tu funkcioju od konzervativca Borisa Džonsona, ali i poslanica Dajana Abot (Diana Abbott).
Abot je podsetila da je siromašnoj zajednici Totenhem, odakle su nemiri i počeli, smanjen budžet za 41 milion funti (47 miliona evra) u okviru programa štednje, zbog čega su za 75% smanjena izdvajanja za službe za mlade, a ukinute su i stipendije za hiljade učenika. "To nikako nije dovoljno da bi se opravdali nemiri i pljačke. Ali, kada se uzmu u obzir druga smanjenja koja se odražavaju na zaposlenost i javne sluzbe, teško je zamisliti da će četvrti poput Totenhema u skorije vreme biti manje napeti".
Vlada Dejvida Kamerona pokrenula je prošle godine obiman plan štednje da bi do 2015. godine smanjila svoj ogroman deficit. Jedan od segmenata u kojima se to najviše osetilo je budžet lokalnih zajednica, za koji su izdvajanja za četiri godine smanjena za 27%. To se gotovo odmah odrazilo na udruženja za pomoć najsiromašnijima i na lokalne službe u oblasti kulture.
Konzervativci su, međutim, optužili Abotovu da želi da pronađe opravdajnje za nasilje.
Izvor: AFP i EurActiv.rs
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
