Projekat podržali
Sponzori mreže
|
EU treba da izdvoji više novca za sport
|
|
|
|
|
Objavljeno : 02.09.2011. |
|
|
|
|
|
|
Godišnja izdvajanja za sportske programe Evropske unije moraće drastično da se povećaju da se postigli dobri rezultati, zaključak je nezavisne studije. Ukupni fondovi EU za početne sportske programe Unije iznose 22,5 miliona evra za period od 2009. do 2011, što je skoro tri puta manje od iznosa koji je preporučen u studiji. Evropska komisija će tokom jeseni izneti predlog za godišnja izdvajanja za sport od 2014. godine, kada se očekuje da sportski program EU počne da se sprovodi u punom obimu. Evropska unija je nadležnost sa politiku u oblasti sporta dobila Lisabonskim sporazumom 2009. godine.
Prema istraživanju sprovedenom u prvoj polovini ove godine, potreban je godišnji budžet od 20 miliona evra da bi aktivnosti koje se preduzimaju dale očekivani rezultat. Studiju, čiji je cilj bio da se procene značaj, efikasnost i dodatna vrednost mera na nivou EU, sproveo je prvom polovinom 2011. konzorcijum kompanija na čelu sa italijanskomm firmom Ekonomisti asočati (Economisti Associati), a učestvovala je i firma za istraživanje javnog mnjenja Ipsos-MORI.
Najveći deo novca do sada trošen je na transnacionalne projekte koje je finansirala Evropska komisija i kojima je postignut dobar rezultat u pružanju pomoći tokom izrade sportske politike, širenju iskustava i dobre prakse, kao i u proveravanju održivosti mreža i jačanju Evropske dimenzije sporta, ocenili su istraživači.
Transnacionalni projekti imaju najveći potencijal za postizanje dodatne vrednosti u EU u prioritetima u domenu sporta i zato bi trebalo da dobiju dve trećine sredstava iz fondova, jedan je od zaključaka studije.
Ostale, takozvane pripremne, aktivnosti, podrazumevaju kampanje, brošure i konferencije u cilju podizanja svesti o novim nadležnostima EU u sportu, kao i uspostavljanje mreža i foruma za razmenu dobre prakse u sportskoj politici EU. Tu spada i finansijska podrška sportskim manifestacijama kao što su Olimpijada mladih i Olimpijada za ljude sa specijalnim potrebama.
Background Lisabonskim sporazumom koji je stupio na snagu 1. decembra 2009. godine po prvi put je u članu 165 utvrđena nadležnost EU u sportu. Sporazum je dao EU mandat da razvije posebne programe za sport koji će se finansirati iz budžeta.
Evropska komisija izložila je detaljan predlog za politiku sporta u dokumentu pod nazivom "Razvoj evropske dimenzije u sportu", koji je objavljen 18. januara 2011. Ipak objavljivanje dokumenta bilo je u senci briga među političkim krugovima u EU o količini novca koji će biti na raspolaganju za finansiranje novih programa za sport u Uniji.
Ipak, budući da je reč o eksperimenalnim projektima i s obzirom na kratke rokove, bilo je teško pretočiti rezultate transnacionalnih projekata u konkretne lekcije za kreatore politike, navedeno je u istraživanju. Takođe, projekti su teško mogli imati značaj na nivou cele EU jer su sprovođeni u ograničenom broju zemalja, zaključeno je u studiji.
Potrebno povećanje iznosa u svim tipovima projekata
Sportskom politikom EU upravlja sportska jedinica pod okriljem generalnog direktorata Evropske komisije za obrazovanje i kulturu, pa je taj direktorat nadležan i za finansiranje. Portparol evropske komesarke za sport Andrule Vasiliu Denis Abot (Dennis Abbot) rekao je za Euractiv.com da će "nezavisni izveštaj pružiti Komisiji važan doprinos u njenom radu".
"Komisija trenutno radi na pod-programu koji će biti deo budućeg programa za obrazovanje, usavršavanje i mlade (2014-2020)", rekao je Abot.
Pripreme za pokretanje programa dugo su bile osujećene brigama o tome koliko će novca biti na raspolaganju za sport u okviru EU posle smanjenja u budžetima zemalja članica koji su stvorili pritisak i na Brisel da smanji budžetske izdatke.
Član 165 Lisabonskog sporazuma kojim je EU data nadležnost u oblasti sporta predviđa samo pravne osnove za aktivnosti, ali ne i detalje o finansiranju. "U toku je naša procena rezultata u okviru priprema za budući program. Komisija će na jesen predložiti iznosi za pod-program za sport", rekao je Abot EurAktivu (www.EurActiv.com).
Kada je reč o drugim praktičnim pitanjima, istraživači su ustanovili da je optimalno da postoji ravnomerna podela posla i finansijske odgovornosti među partnerima. Izveštaj je preporučio više angažovanja na projektima koji treba da stvore dodatnu vrednost EU čak i ako su njegove aktivnosti usmerene na generalnu populaciju na lokalnom nivou.
Transnacionalni projekti trebalo bi da traju duže - do tri godine poput drugih inicijativa koje finansira Komisija - a finansiranje bi trebalo da bude oko 15 miliona evra godišnje umesto sadašnjih 8,5 miliona, pokazuje izveštaj.
To bi omogućilo kretaorima politike da postave sebi ambicioznje ciljeve i aktivnosti i da se dobije bolji odnos rezultata i zdataka. Najuspešniji programi tog tipa bili su namenjeni uspostavljanju saradnje i razmene između sportskih organizacija u Evropi tako da bi moglo da se radi na razlikama između sportova u zemljama EU
Povodom specijalnih manifestacija, od organizatora bi trebalo da bude zahtevano da opravdaju finanijsku podršku tao što će pružiti dokaze o ostvarivanju dodatne vrednosti EU, smatraju istraživači. Ali formalni zahtevi za izveštavanjem trebalo bi da budu dopunjeni pravovremenim i konstruktivnim informacijama.
Podrška EU sportskim događajima trebalo bi da bude blago povećana na 4 miliona evra godišnje i usredsređena na takmičenja mladih i ljudi sa invaliditetom, kojima se lako privlači pažnja javnosti, navodi se u izveštaju. Takođe, godišnje finasiranje od 0,65 miliona evra za studije, istraživanja i konferencije trebalo bi da bude povećano na milion da bi se obuhvatio širi spektar aktivnosti. Izveštaj poziva kreatore politike da konsultuju sve relevantne strane u sportu oko tema istrživanja, studija i konferencija. Ipak ostaje da se vidi koliko će novca biti posvećeno punom programu za sport koji bi trebalo da počne 2014. godine.
Izvor:Euractiv.rs
Povezani sadržaj
|
|
|