Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Počela borba za višegodišnji budžet EU
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 30.06.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropska komisija je 29. juna predložila višegodišnji budžetski okvir za period od 2014. do 2020. u iznosu od 1.025 milijardi evra, što je povećanje za 5% u odnosu na tekući sedmogodišnji budžetski period. Nacrtom je predviđeno povećanje pretpristupnih IPA fondova za 8,7% za 12,5 milijardi evra. Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić zatražio je od Nemačke da se očuvaju fondovi za zemlje koje su u procesu pristupanja EU. Predlogom Komisije počinje žustra rasprava između Komisije i zemalja članica, koje se mahom zalažu za zamrzavanje budžeta u kontekstu mera štednje i socijalnog nezadovoljstva širom EU.
Predviđeno je da se za budžet obezbedi 1.025 milijardi evra (1,05% bruto domaćeg proizvoda), a predviđeno je trošenje skoro 872 milijarde (1% BDP-a).
Predlogom budžeta je predviđeno da najveći deo, odnosno oko 376 milijardi evra, bude uložen u razvoj nedovoljno razvijenih evropskih regiona. Za poljoprivrednu politiku je predviđen uglavnom nepromenjen obim sredstava, dok je 40 milijardi evra predviđeno za finansiranje evropskih infrastrukturnih projekata, pre svega u oblasti energetike i transporta.
Predlog je odmah osudila Velika Britanija, čiji premijer Dejvid Kameron (David Cameron) je predlog ocenio kao "potpuno nerealan" u uslovima stednje koja se svugde nameće. On je takođe odbacio mogućnost uvođenja novih poreza na evropskom nivou za finansiranje budžeta.
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo (Jose Barroso) nije se složio sa tom ocenom i kazao je da je predlog "ambiciozan, a istovremeno odgovoran".
Time je počela borba oko budžeta "teškog" 1.000 milijardi evra koja će, kako se očekuje trajati do kraja 2012. godine. U raspravi će, pored Komisije i zemalja članica, pravo na reč imati i Evropski parlament.
Background Budžet u EU donosi se na osnovu višegodišnjeg finansijskog okvira koji se odnosi na 5 do 7 godina. U njemu stavke nisu detaljno razrađene kao u godišnjim budžetima EU, ali se njime preciziraju iznosi i osnovna namena. Višegodišnji budžet se donosi od 1988. godine i sada je u toku 4. okvir. Svakim višegodišnjim okvirom utvrđen je osnovni cilj, odnosno prioriet EU za taj period. Prvim, za period od 1988. do 1992, u centar pažnje je stavljeno unutrašnje tržište i višegodišnji okvirni program istraživanja i razvoja, drugim (1993-1999) akcenat je stavljen na socijalne politike, izjednačavanje nejednakosti u EU i uvođenje evra. Treći okvir, takozvana "Agenda 2000", u prvi plan je stavio proširenje EU, dok je u fokusu tekućeg okvira, koji se primenjuje do kraja 2013. godine, konkurentnost i privredni rast u cilju otvaranja radnih mesta.
Rasprave koje se vode o budžetima EU su uvek teške i duge, zato što zemlje imaju različite interese. Standardna tačka sporenja je poljoprivredna politika, koja je od velikog značaja za pojedine zemlje, poput Francuske. Problem je i povećanje budžeta u trenutku kada se širom EU sprovode mere štednje. Lisabonskim sporazumom Evropski parlament je dobio pravo učešća u odlučivanju o budžetu EU i ovogodišnji budžet je prvi donošen u skladu sa tim novim pravilom.
Evropska komisija je uoči objavljivanja nacrta budžeta objavila objašnjenja kojim bi trebalo da se razveju predrasude da se u EU mnogo troši i da je potrošnja nenamenska.
Iznos je samo jedna od premeta sporenja. Tri zemlje koje najviše doprinose budžetu - Nemačka, Francuska i Velika Britanija - zalažu se za zamrzavanje budžeta. Njih je Barozo pozvao da preuzmu odgovornost za odluke. "Sve vlade traže od Evrope da učine više", kazao je on.
Poljoprivreda je velika tačka razdora među zemljama EU prilikom donošenja svakog budžeta. Prema predlogu Komisije, za zajedničku poljoprivrednu politiku trebalo bi izdvojiti malo više od 385 milijardi evra, uključujući i posebne fondove za krizu, što je na približno istom nivou kao i sada. Udeo poljoprivredne politike trebalo bi da opada sa 41,5% na malo više od 33% do 2020. Francuska, veliki korisnik sredstava zajedničke poljoprivredne politike, traži zadržavanje iznosa iz tekućeg okvira.
Najveći izazov za dogovor biće mehanizmi za finansiranje budžeta. Evropska komisija je, naime, predložila pravu malu revoluciju - da se doprinosi zemalja članica smanje sa 76% budžeta na trećinu, pri čemu bi se taj manjak nadomestio stvaranjem sopstvenih izvora finansiranja. Oni bi do 2020. trebalo da iznose 40% budžeta. Jedan od njih je taksa na finansijske transakcije koja bi, kako se procenjuje, mogla da donese 30 milijardi evra godišnje.
Za takve odluke potreban je konsenzus. To će, međutim, teško dobiti saglasnost svih zemalja. Velika Britanija se plaši da će banke iz Londona povući u Aziju i SAD, budući da taj vid takse ne postoji u celim svetu.
Predviđeno je takođe da se uspostavi neki vid evropskog poreza na dodatu vrednost, čiji bi deo prikupljen u različitim zemljama prebacen direktno u budžet EU. Time bi se zamenio sadašnji mehanizam, koji je sličan, ali se smatra da je isuviše složen i nedovoljno efikasan.
Evropska komisija se zalaže za sopstvene izvore finansiranja jer bi to omogućilo da se budžet puni bez žestoke borbe sa članicama. Baš iz tih razloga to je problem za vlade "jer za nih to predstavlja gubitak kontrole nad budžetskim sredstvima", istakao je jedan diplomata.
Još jedna relativno osetljiva tema je predlog Komisije da se ukine sistem povraćaja novca nekim zemljama. Tu je pre svega reč o britanskom pravu koje je 1984. godine izborila Margaret Tačer, a u manjoj meri i na povraćaj Holandiji, Švedskoj i Austriji. Te zemlje bi, međutim, zadržale olakšice, ali na drugi način, tako da bi se sa finansijske tačke gledišta to svodilo na istu stvar. Britanska vlada je, međutim, upozorila da će se boriti za očuvanje britanskog rabata.
Kao deo napora za smanjenje rashoda, Evropska komisija predlaže produženje radne nedelje evropskih zvaničnika sa sadašnjih 37,5 na 40 sati, podizanje starosne granice za odlazak u penziju sa 63 na 65 godina i smanjenje broja zaposlenih za 5% do 2018. godine.
Izvor: EurActiv.rs i AFP
Stavovi
Šef nemačke diplomatije Gvido Vestervele (Guido Westerwelle) izjavio je da je veličina budzeta EU koju je predložio Brisel za razdoblje od 2014. do 2020. godine "daleko od onoga što nemačka vlada smatra da je podnošljivo".
Berlin veruje da bi budzet od jednog procenta bruto domaćeg proizvoda EU - približno 1.000 milijardi evra - "bio u redu", ali da povećanje na 1,05% nije prihvatljivo. "Ne treba nam takav potez, EU nema problema sa finansiranjem," rekao je Vestervele. Nemačka, najveća privreda Evrope, daje najveći doprinos budzetu EU uplatama od 20 milijardi evra godišnje.
Potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Božidar Đelić kazao je da je, u trenutku kada u EU počinje rasprava o predlogu višegodišnjeg evropskog budžeta, od Nemačke zatražio da se očuva iznos novca za zemlje koje su u procesu pridruživanja. "Sigurno je da je podrška Nemačke, kao najvećeg neto finansijera evropskog budžeta, u tom domenu apsolutno neizostavna i veoma važna", kazao je Đelić nakon sastanka sa ambasadorom Nemačke Volframom Masom i poverenikom u nemačkom ministarstvu za ekonomsku saradnju Andreasom Gisom, na kojem je zatražio očuvanje fondova.
"Ako gledamo sredstva koja možemo upotrebiti, mimo naših domaćih sredastava, Nemačka podrška kao najveća bilateralna i evropska podrška kao najveća multilateralna su za nas od velikog značaja", kazao je Đelić.
Sledeći koraci
Do kraja 2012: Očekuje se dogovor o višegodišnjem budžetskom okviru
Kraj 2013: Poslednji rok za dogovor o višegodišnjem budžetu
Povezani sadržaj
Linkovi
|
|
|
EurActiv Srbija
