Savet Evrope je od tri članice EU zatražio objašnjenja o ilegalnim pritvorskim jedinicama američke obaveštajne agencije CIA na njihovoj teritoriji. Komesar za ljudska prava Saveta Evrope Tomas Hamarberg (Thomas Hammarberg) kazao je da je CIA tajne pritvorske centre imala u najmanje sedam zemalja van SAD i da su u njima primenjivane neprihvatljive metode ispitivanja.

Hamarberg je informacije zatražio od Poljske, Rumunije i Litvanije.

Kako je naveo u Beležnici ljudskih prava, CIA je koristila tajne pritvorske centra za "pojačana ispitivanja" osumnjičenih za terorizam.

Pritvorenici su dovođeni tajnim letovima CIA i bili su u izolaciji na neodređeno vreme. Veoma značajni pritvorenici bili su u izolaciji veoma dugo, čak do četiri i po godine. Bili su nekada prebacivani sa mesta na mesto, a nakon toga, umesto da budu izručeni pravosudnim organima, prebacivani su u Gvantanamo.

Ispitivanja su se odvijala uz primenu sile, a posebno se ističe "ponavljano pribegavanje simulaciji davljenja" u vodi. Jedan značajan proitvorenik tome je bio izložen 183 puta tokom samo jednog meseca. Druge tehnike koje su primenjivane ble su teranje pritvornika da se skine go, postavljanje pritvorenika u neugodan položaj bez mogućnosti da se pomeri, lišavanje sna na duži rok, promena režima ishrane, šamaranje, lupanje o zid. Kako se navodi, metode su često bile surove, neljudske i ponižavajuće.

"Deo tih aktivnosti sa teškim posledicama po ljudska prava odvio se u evropskim zemljama", kazao je Hamarberg.

ezavisni istraživači su na osnovu dokumenata sa kojih je skinuta oznaka tajnosti uspeli da utvrde tri ilegalna pritvorska centra u Evropi.

Prvi je CIA otvorila u Poljskoj 5. decembra 2002. Iako poljske službe nisu učestvovale u ispitivanjima "jasno je da su politički lideri dali odobrenje i da je na neki način pružena pomoć", kazao je komesar Saveta Evrope. "Istraga koju trenutno vodi poljski državni tuzialc trebalo bi u velikoj meri da doprinese da se utvrdi odgovornost", kazao je on.

Druga lokacija je otvorena u Rumuniji blizu Bukurešta 23. septembra 2003. neposredno nakon zatvaranja centra u Poljskoj, i korišćen je oko dve godine. Čini se, međutim, da rumunske vlasti ne žele da pruže informacije o tome šta se događalo na njihovoj teritoriji, kazao je on.

Treća zemlja je Litvanija. Vlasti te zemlje su "iskazale izvesnu volju da utvre istinu", kazao je Hamerberg. On je istakao da je u toku parlamentarna istraga.

"Rizik od narušavanja transatlantskih odnosa pokušajima da se utvrdi odgovornost neznatan je u odnosu na udarac koji bismo prihvatanjem da ostanemo u neznanju naneli evropskom sistemu zaštite ljudskih prava", naveo je Hamarberg.

Izvor: AFP i EurActiv.rs

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Hamarberg: Ugrožen kredibilitet EU u oblasti ljudskih prava