Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Hamarberg: Ugrožen kredibilitet EU u oblasti ljudskih prava
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 06.05.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Ako Evropska unija i dalje bude smatrala imigrante nepoželjnim, njena reč u oblasti ljudskih prava na međunarodnom planu gubiće težinu, smatra komesar Saveta Evrope za ljudska prava Tomas Hamarberg (Thomas Hammarberg). Hamarberg je rekao da političari u Evropi greše kada, suočeni sa porastom ksenofobije, čine ustupke na unutrašnjem planu. On je ocenio i da u Evropi pitanje položaja Roma nije rešeno i da se stanje u oblasti medija pogoršava.
U intervjuu za briselski EurActiv Hamarberg, dugogodišnji aktivista za ljudska prava u Evropi i svetu, kritikovao je politiku EU prema izbeglicama i imigrantima iz severnoafričkih zemalja, ukazavši da je Tunis svojom politikom prema izbeglicama daje dobar primer celom svetu.
Prema njegovim rečima, Tunis je nakon političkih promena u januaru suočen sa mnogim teškoća na političkom i ekonomskom planu ali je i pored toga primio "raširenih ruku" više od 250.000 izbeglica iz Libije i granicu i dalje drži otvorenom.
"Nasuprot tome, 500 miliona Evropljanja zatvara svoja vrata, šalje brodove i ljude natrag a prema ljudima koji dođu u Evropu postupa kao da su sasvim nepoženjni. Mislim da je to vrlo tužno. To je dokaz da se Evropa ne ponaša u skladu sa svojim izjavama o ljudskim pravima", rekao je on.
Komesar Saveta Evrope za ljudska prava je kritikovao korake koji se preduzimaju u cilju ponovnog uvođenja graničnih kontrola u šengenskom prostoru, ocenivši da se time šalje negativna poruka ostatku sveta.
"Zaista verujem da se suočavamo sa vrlo nesrećnom situacijom sada kada se Evropa još više zatvara i počnje da ponovo podiže granice unutar Evrope kako bi poslala negativne signale o prijemu izbeglica i imigranata iz drugih delova sveta", rekao je Hamarberg.
"Zato Evropa ne može biti uverljiva na svetskom planu. Ne, sa ovakvom politikom Evropa će imati vrlo mali kredibilitet kada ubuduće bude govorila o ljudskim pravima na međunarodnim forumima", rekao je on.
On nije imenovao Francusku ili Italiju, koje su, suočene sa prilivom imigranata iz severne Afrike, zatražile da se omogući privremeno uvođenje kontrole unustrašnjih granica. Hamarberg je, međutim, kritikovao postupke nekih vlada ocenivši da su one suprotne već utvrđenim standardima o ljudskim pravima.
Upitan o postpucima francuskog predsednika Nikole Sarkozija (Nicolas Sarkozy), koji su kako se čini u velikoj meri motivisani kampanjom za predsedničke izbore naredne godine, Hamarberg je kritikovao ustupke koje političari čine na unutrašnjem planu.
On je ocenio da 25.000 imigranata iz severne Afrike nije tako veliki broj za EU ili čak Francusku i Italiju, ali da političari očigledo razmišlaju o reakcijama u svojim zemljama.
"Moj predlog je da vodeć političari, umesto da se povlače pred ovim vrstama ksenofobičnih tendencija, progovore i objasne zašto je potrebno pomoći ljudima koji su u očajnom položaju u drugim delovima sveta i da je to zadatak koji ima humanu vrednost. Ali oni to ne čine. Oni se povlače i izdaju osnovne humanitarne principe za koje sam mislio da će ih Evropa poštovati", rekao je on.
Nerešen položaj Roma i pogoršanje stanja u oblasti medija
Hamarberg je upozorio da nije rešeno pitanje Roma u EU, čiji su sunarodnici koji su uglavnom došli iz Rumunije prošlog jula masovno proterani iz Francuske. Ocenio je da to nije rešeno "njihovim hašenjem, vraćanjem i lošim postupanjem prema njima".
"Ne, to nije gotovo. Ustvari, Romi se i dalje kreću. Neki su se vratili iz Rumunije i ponovu su u Francuskoj... Mislim da treba razjasniti principe: da li Romi žive u Evropi i da li su prihvaćeni kao Evropljani? I zašto nisu? Zašto ne bi bili prihvaćeni tako da imaju ista prava kao bilo ko drugi u EU?", rekao je on.
Hamarberg, koji je bio generalni sekretar organizacije za zaštitu ljudskih prava Amnesti internešenal (Amnesty International), u čije ime je primio Nobelovu nagradu za mir 1977. godine, naglasio je da se ne mogu uvesti specijalni propisi za Rome.
On je, takođe, rekao da je Evropska komisija nažalost odlučila da odobri izmene kontroverznog zakona o medijima u Mađarskoj, iako je Savet Evrope ukazao na ozbiljne nedostatke u tom zakonu. Prema njegovim rečima, Komisija to učinila iako postoje ozbiljna pitanja u vezi sa nekim delovima zakona, kao što su sloboda medija, zaštita izvora informacije i drugo.
Komesar Saveta Evrope za ljudska prava je rekao da neki tvrde da je mađarski zakon o medijima samo vrh ledenog brega. "Medijska situacija se pogoršava u mnogim zemljama EU, poput Italije i Francuske. O istočnoj Evropi neću ni govoriti", rekao je Hamarberg.
Hamarberg je ocenio da je medijska situacija teška, navodeći da je razgovarao sa mnogim stručnjacima u oblasti medija u Velikoj Britaniji i da su oni više puta ukazali na uticaj nekih novina poput Dejli telegrafa (Daily Telegraph) i Dejli mejla (Daily mail) na stanovništvo a koji vodi ksenofobičnim reakcijama.
"Smatram da postoji potreba da se razgovara o odgovornosti medija sa stanovišta ljudskih prava. To kažem uz najveće poštovanje slobode medija. U tome nema dileme", rekao je on.
Komesar Saveta Evrope za ljudska prava je rekao i da nešto mora da se učini kako se mediji u mnogim zemljama ne bi pretvorili u sredstvo propagande vlasti i ocenio i da o tome treba povesti raspravu.
Upitan da li je na pogoršanje stanja u oblasti ljudskih prava u Evropi uticala i ekonomska krize, Hamarberg je ocenio da se Evropa suočava sa ozbiljni izazovima jer odgovori vodećih političara nisu mnogo konsturktivni i pozitivni.
On je rekao da političari ne odstupaju od osnovnih vrednosti, uključujući ljudska prava, ali da daju legitimitet ektremističkim grupama umesto da pokrenu raspravu i objasne zašto one greše.
Hamarberg je rekao i da je u ocenama lidera više članica EU da koncet multikulturalizam nije uspeo, pojam multikulturalizma upotrebljen u kontekstu podrške muslimanskim zajednicama u društvima tih zemalja.
"Multikulturalizam treba da znači međusobno poštovanje, raznolikost društva i poštovanje drugih kultura. To u suštini znači da možemo zajedno da radimo. Njegova upotreba u negativnom smislu izaziva raspravu druge vrste koja je negativnija nego što smo se nadali", rekao je on.
Izvor: EurActiv.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
