Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Neizvesna sudbina evropske pomoći u hrani
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 21.10.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Šest zemalja članica EU 20. oktobra je onemogućilo da se zadrži evropska pomoć za banke hrane i narodne kuhinje. Njihovi evropski partneri ne žele da priznaju porez, smatrajući da je to odraz sebičnosti koji može da ima katastrofalne posledice, i najavljuju nastavak rasprava. Oni takođe ukazuju da je nepravedno pomagati bankama, ali ne i siromašnim ljudima. Problem je u tome što deo zemalja članica ne želi da se deo nadležnosti za socijalnu pomoć prenese na EU.
Na sastanku ministara poljoprivrede, Luksemburg, Nemačka, Švedska, Velika Britanija, Danka, Češka i Holandija zadržale su nepokolebljivo protivljenje zamisli da se fondovi, koji se iz poljoprivrednog budžeta koriste za Evropski program pomoći siromašnima, upotrebe za socijalnu politiku.
"To je dokaz egoizma u EU kojoj je potrebna solidarnost", kazao je evropski komesar za poljoprivredu Dačijan Čološ (Dacian Ciolos). Prema njegovoj oceni, ne sme se preko noći odustati od tog programa koji svake godine koristi 18 miliona ljudi. Čološ je, takođe, upozorio da, ukoliko se ništa ne promeni, postoji opasnost da u 2013. program prestane da postoji.
"Ukoliko se solidarišemo sa sa bankama, moramo se solidarisati i sa najsiromašnijima", odbrusio je poljski ministar Marek Savicki (Sawicki), čija zemlja predsedava EU, i koji je obećao da neće zatvoriti taj dosije.On nije isključio da se to pitanje podigne na nivo šefa država i vlada koji će se sastati 23. decembra u Briselu.
"Državni egoizmi šest zemalja pobedili su duh solidarnosti", kazao je francuski ministar Brino le Mer (Bruno Le Maire), preciziravši da će se borba "nastaviti". On je izrazio uverenje da će struja koja se zalaže za zadržavanje pomoći na kraju pobediti. Le Mer je ocenio da je neprihvatljivo da se u doba ekonomkske i socijalne krize donese odluka o ukidanju fondova za pomoć najsiromašnjima. "To nema smisla i nije pravedno", kazao je on.
Ministarka poljoprivrede Nemačke Ilze Ajgner (Ilse Aigner) je, međutim, ostala gluva na te zamerke tokom sastanaka sa francuskim kolegom početkom nedelje u Berlinu. "Ne želimo socijalnu politiku na evropskom nivou", kazala je ona 18. oktobra. "U načelu, pomoć siromašnima je naravno značajna, ali to je zadatak država. Mi je u Nemačkoj u poptunosti finansiramo iz svog budžeta i mislimo da smo u pravu", istakla je Ajgner.
Background U ovom trenutku stotine dobrotvornih organizacija 20-ak zemalja koriste taj program za pomoć u hrani, vredan 480 miliona evra. Prema podacima evropskog statističkog zavoda Eurostat, u EU je 16,3% stanovništva izloženo riziku od siromaštva, što znači da su im prihodi niži od 60% prosečnih primanja. U Srbiji je siromašno 9,3% stanovništva, koji imaju manje od 8.544 dinara po stanovniku, a za pomoć se manje izdvaja nego u EU.
Sličan stav izneo je i ministar Švedske Eskil Erlandson (Erlandsson). "To je državni problem koji se mora rešiti na državnom nivou", kazao je on.
Zemlje koje se protive korisćenju novca za pomoć siromašnima kao argument iznose odluku Evropskog suda pravde koji je ove godine presudio da je taj program pomoći, osnovan 1987, promenio osnovni cilj preraspodele poljoprivrednih viškova. Sada se tim novcem, iz poljoprivrednog budžeta, finansira kupovina hrane, a to spada u socijalnu politiku.
"Program je funkcionisao u trenutku kada smo imali viškova sirovina kojih smo želeli da se rešimo, ali to više nije slučaj", kazao je on.
Oni koji se zalažu za zadržavanje pomoći smatraju, međutim, da je neuspeh pregovora gotovo tragičan.
"Prvi put mi je bilo neprijatno" da učestvujem na sastanku evropskih ministara, kazala je ministarka Belgije Sabin Lariel (Sabine Laruelle), a njena koleginica iz Španije Roza Agilar (Rosa Aguilar) ocenila je da je neuspeh pregovora kao "katastrofalan neuspeh, za žaljenje".
Izvor: AFP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
