Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Rezistentne bakterije uzrok 25.000 smrti godišnje
|
|
|
|
|
Objavljeno : 18.11.2011. |
|
|
|
|
|
|
U Evropi svake godine 25.000 ljudi umre zbog otpornosti bakterija na lekove, a taj problem pored toga nanosi i velike gubitke budžetu i privredi. Evropska unija je zato 17. novembra pokrenula petogodišnji plan za suzbijanje "sve većih opasnosti" od otpornosti bakterija na antibiotike. Među uzrocima tog problema navodi se nekontrolisana upotreba antibiotika za lečenje životinja, kao i često prepisivanje lekova u nekim zemljama, a neophodno je i povećati ulaganja u istraživanja i razvoj novih antibiotika.
"Rezistentnost na antimikrobne lekove (protiv bakterija, virusa, gljivica i parazita) postala je veliki društveni problem na evropskom i svetskom nivou", kazao je evropski komesar za zadravstvo Džon Dali (John Dalli). On je pozvao zemlje članice da preduzmu brze i odlučne mere, čiji uspeh će iziskivati zajedničke napore EU, zemalja članica, zdravstvenih stručnjaka, industrije, poljoprivrednika i drugih.
Plan predviđa 12 mera, koje se pre svega odnose na prevenziju infekcija, posebno u bolnicama, kao i na "opreznu" upotrebu antimikrobnih sredstava i na ulaganje napora u istraživanja, u koja se ne ulaže dovoljno.
Posebno se ističe problem lečenja životinja sredstvima za ljudsku upotrebu.
Dali je izrazio žaljenje što neki uzgajivaci u Evropi i dalje nedozvoljeno daju životinjama antibiotike bez naloga i prisustva veterinara. Korišćenje lekova za ljude se može smanjiti jer, kako se navodi, životinjama se umesto nekih antibiotika nove generacije, poput cefalosporina treće i četvrtte generacije (kojima pripadaju na primer Longacef i Cefim u Srbiji), mogu prepisati druge terapije koje će biti isto efikasne.
U EU je zabranjena upotreba antibiotika da bi se podstakao rast životinja, što još nije učinjeno u mnogim delovima sveta. Evropski parlament, međutim, želi da se ode i dalje od toga i da se progresivno prestane sa upotrebom iz preventivnih razloga.
Background Sredstva protiv mikroba uključuje antibiotike, koji se mogu koristiti i kao sedstva za dezinfekciju i antiseptici. Njihovim korišćenjem znatno je smanjena opasnost od infektivnih bolesti, a neizostavni su u medicini i u raznim zahvatima poput transplantacije i hemoterapija.
Bakterije su, međutim, tokom godina postale otporne na entibiotike, posebno u bolničkim infrkcijama, infekcijama disajnih puteva, kod meningitisa, priliva i seksualno prenosivih bolesti. Otporne bobakterije mogu se preneti sa životinja na ljude kroz ishranu ili direktnim kontaktom. Prema podacima koje je objavio Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti otpornost na antibiotike poslednje generacije povećava se u Evropi. Sve je češća rezistencija na izazivače zapaljenja pluća i urinarnog trakta u bolnicama.
Komisija rezistentnost razmatra kao ozbiljan problem od 90-ih godina.
EU rakođe poziva vlasti država članica da ulože više napora za smanjenje upotreba antibiotika za lečenje pacijenata. "U zemljama u kojima se najviše koriste antibiotici je i najviše infekcija povezanih sa rezistentnošću" na lekove, istakao je direktor Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti Mark Sprenger (Sprenger). Reč je pre svega o zemljama južne Evrope, poput Grčke, Bugarske i Italije.
Evropski plan trebalo bi da dovede do smanjenja prenošenja infekcija u centrima za negu. "Intenzivnim programima prevencije može da se izbegne između 20% i 30% infekcija", dodao je on.
Sve to bi bilo značajno i sa finansijske i ekonomske tačke gledišta. Prema istraživanju iz 2007, rezistentne infekcije su koštale najmanje 1,5 milijardi evra dodatnih troškova zdravstvenog sistema i izgubljene produktivnosti. Taj račun dodatno povećava nenamensko prepisivanje antibiotika, na primer za lečenje virusnih infekcija, na koje antibiotici ne deluju.
Dali je ukazao da je ptrebno podstaći i investicije u antibiotike, budući da u najvećim farmaceutskim grupama opada interesovanje za to. "Potreban je brz i odlučan odgovor ukoliko ne želio da izgubimo antibiotike kao glavni izvor terapije za infekcije kod ljudi i životinja", rekao jeDali. Evropski komesar se založio za saradnju privatnog i javnoh sektora kao model koji može da dovede do razvoja novih lekova.
Na nedovoljno ulaganje ukazala je i evropska komesarka za istraživanje i inovacije Mor Gejgen Kvin (Maire Geoghegan Quinn), koja je kazala da će za te scthe moći da se koristi novac iz programa Horizont 2020, budućeg programa za istraživanje i inovacije.
Mere predviđaju razvoj efikasnih antimikrobnih lekova ili alternativa, kao i saradnju sa međunarodnim partnerima da bi se obuzdao rizik rezistentnih infekcija, a predviđeno je i istraživanje, inovacija, obuka i obrazovanje. Među konkretnim koracija su podizanje svesti o pravilnoj uporebi sredstava protiv bakterija, virusa, gljivica i parazita, dodatno jačanje zakona EU o veterinarskim lekovima i hrani sa lekovima, jačanje prevencije infekcija u bolnicama i klinikama.
Autor: S.V. i AFP
Povezani sadržaj
|
|
|