Arapsko proleće i politička previranja širom severne Afrike i Bliskog istoka rezultirala su promenom vlasti u Egiptu, Libiji i Tunisu, ali su uticala i da se broj ilegalnih imigranata u zemlje EU poveća čak 50%. Posledice je naročito osetila Grčka koja se kao sused Turske našla na takozvanoj istočnomediteranskoj ruti kojom se kreću migranti iz zemalja severne Afrike na putu ka EU, pokazuju podaci evropske agencije za kontrolu granica Fronteks (Frontex).

Podaci pokazuju da je u periodu od 1. januara do 30. septembra broj ilegalnih imigranata iznosio 112.844. dok su u istom periodu 2010. vlasti članica EU registrovale 76.797 migranata.

"Ovaj skok je rezultat velikog priliva imigranata iz Severne Afrike čije je krajnje odredište uglavnom Italija i Malta u prvoj polovini ove godine”, naveo je 16. novembra u Atini zamenik direktora Fronteksa Hil Arias Fernandes (Gil Arias Fernandez).

Vrhunac priliva je bio u martu 2011. kada je 20 hiljada ljudi pokušalo da pređe granice EU, a od toga je čak 17 hiljada poreklom iz zemalja Magreba.

Nakon ovog perioda, pritisak ilegalnih imigranata je značajno opao, pokazuju podaci Fronteksa. "Takozvana mediteranska ruta je gotovo zatvorena. Razlog leži u činjenici da su vlasti Tunisa poboljšale kontrolu granice i potpisale ugovor o readmisiji sa Italijom", naveo je Fernandes.

Situacija je značajno promenjena i kad je reč o ilegalnim imigrantima iz Libije. Broj imigranata značajno je smanjen kada je prelazna vlada preuzela kontrolu nad Tripolijem i drugim libijskim gradovima.

Prema podacima Fronteksa, priliv ilegalnih imigranata u Evropu preko takozvano istočnomediteranske rute čiju okosnicu čini granica Grčke sa Turskom, gotovo je istog intenziteta kao 2010. Čak je relativno i smanjen - prošle godine registrovano 39 hiljada ilegalnih imigranata, dok ih je ove godine dve hiljade manje.

Preokret u trendu imigracije

U isto vreme, Fronteks ukazuje na preokret u kretanju imigranata iz zemalja Magreba koji se radije odlučuju za kopnenu granicu Grčke i Turske nego za morsku granicu Španije, inače tradicionalno zemlju za ulazak migranata u EU. "Od 1. januara do 30. oktobra, u Grčkoj je registrovano 1.700 Alžiraca, 1.000 Marokanaca i 300 Tunižana dok je broj ovih imigranata u Španiji bio 900, 200 i jedan", naveo je Fernandes.

“Vrhunac u broju ilegalnih prelaza bio je prošlog oktobra kada je zabeleženo 9.600 ilegalnih prelazaka preko granice Grčke sa Turskom. Trenutno, dnevno u Grčku preko susedne Turske pokušava da uđe 300 migranata dnevno ili 9.000 mesečno", kazao je Fernandez.

Jedan od razloga za tako veliki pritisak na Grčku je smanjenje zahteva za vize u Turskoj. Nedavno, Turska je uspostavila vlastitu bezviznu zonu po ugledu na šengenski prostor u EU sa zemljama kao što su Iran, Sirija, Jemen, Libija, Liban, Maroko i Tunis.

“Na ovaj način oni lako dođu do Istanbula čiji je aerodrom blizu granice sa Grčkom. Granicu prelaze uz pomoć stotina mreža za krijumčarenje koje posluju u Turskoj i koje im pružaju usluge po daleko nižim cenama nego što bi negde drugde morali da plate", istakao je Fernandes.

Zvaničnik Fronteksa je takođe istakao da je osim liberalnog viznog režima u Turskoj grčko-turska granica u trendu i zbog jeftinih avio-letova između severnoafričkih zemalja i Turske.

Postavljanje ograde

U oktobru prošle godine, Grčka je postala prva evropska zemlja koja je zatražila razmeštanje Fronteksovog Brzog graničnog interventnog tima (RABIT) na granici sa Turskom. Iako je prvobitno bilo planirano da ostanu dva meseca, tim od 25 ljudi ostao je u severnoj Grčkoj sve do marta ove godine i za to vreme uspeo je smanji upliv imigranata za 44%, navodi se u oktobarskom izveštaju RABIT-a.

Međutim, odlazak RABIT-a koincidirao je sa najavom grčke vlade da će podići ogradu duž reke Evros, preko koje se i najviše prelazi. Ova najava je izazvala bes organizacija za zaštitu ljudskih prava.

Fernandes je, kako je preneo portal Atens njuz (Athens News), rekao da je, prema njegovim informacijama, ideja o ogradi još na stolu. On je, međutim, istakao da Fronteks podržava zemlje članice da bolje upravljaju svojim granicama, ali pitanje kako će to uraditi je nešto čime se ta agencija ne bavi.

Grčko-turska kopnena granica duga je 206 kilomatara i duž većeg dela granice je linija razdvajanja reka Evros.

U prvoj polovini 2010, a naročito od aprila te godine, migraciona kretanja su menjala pravac od morske granice koju čine Egejska ostrva ka kopnenoj granici. Naročito je pogođen severni deo grčke granice koji je definisan rekom Evros, izuzev male kopnene prevlake. Dužina te prevlake je 12,5 kilometara i seže u teritoriju Turske do grada Edirne i što je još važnije ima dva mosta koja omogućavaju relativno lak prelaz preko reke.

U izveštaju RABIT-a navodi se da je kontrola granice otežana i zbog prisustva grčke vojske na granici.

Kontrola reke je takođe otežana jer nivo vodostaja varira u zavisnosti od godišnjeg doba.

Najčešća ruta za ulazak u Grčku je kod grada Orestiada gde imigranti pređu most preko reke Evros na turskoj strani. Međutim, i dalje ima malih grupa koje pokušavaju da pređu grčku granicu duž reke u gumenim čamcima.

Izvor: Euractiv.com, Euractiv.rs

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Neprihvatljivi uslovi za ilegalne imigrante
  
• 

  Vesti

  : Agencija EU kritikuje eksploataciju ilegalnih radnika
  
• 

  Vesti

  : Italija se bori sa talasom imigranata iz Tunisa
  
• 

  Vesti

  : EU suočena sa talasom ilegalnih imigranata iz Tunisa