Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Neprihvatljivi uslovi za ilegalne imigrante
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 21.11.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Ilegalni imigranti u EU daju doprinos privredi, ali često ne mogu da ostvare ni osnovna prava poput besplatnog lečenja, ukazano je u izveštaju Agencije EU za osnovna prava. Ne postoje podaci o broju imigranata bez dokumenata, ali je procena projekta Klandestino (Clandestino) što znači Ilegalac, koji je finansirala Evropska komisija, da ih je 2008. bilo između 1,9 i 3,8 miliona. Udruženje 39 organizacija za migracije Migrevrop (Migreurop) ukazalo je i na loše uslove sa kojima se često suočavaju oni koji pokušaju da uđu u EU.
"Zapošljavamo migrante bez dokumenata kao jeftinu pomoć u kući. Jedemo voće i povrće koje beru. Međutim, uprkos doprinosu koji daju našim društvima, kada žele da dobiju zdravstvenu negu ili obrazovanje, ili da traže pravdu u slučaju zloupotreba, često nailaze na zatvorena vrata ili su, što je još gore, proterani", izjavio je direktor Evropske agencije za osovna prava Morten Kjerum (Kjaerum).
"Ljudska prava pripadaju svima. Ljudska bića smo i kada nemamo pasoš, vizu ili boravišnu dozvolu", kazao je Kjerum predstavljajući Izveštaj o osnovnim pravima migranata bez dokumenata u EU.
U izveštaju se posebno ističe da je neophodno imigrantima bez regulisanog statusa omogućiti pristup zdravstvenoj nezi za decu i trudnice, kao i hitnoj pomoći jer oni to u najvećem broju slučaja ne mogu dobiti besplatnp kao državljani.
Deca imigranata bez regulisanog statusa često ne mogu da se upišu u državnu školu jer nemaju zvanična dokumenta, poput dozvole boravka i zdravstveno uverenje, navodi se u izveštaju, u kojem se dodaje da ne bi trebalo da bude policijskih akcija u blizini škola ili bolnica.
Imigranti bez regulisanog statusa trebalo bi da imaju ista prava kao i državljani, a često ne mogu da ih brane pred pravosuđem, navodi se u izveštaju.
Prema međunarodnom i evropskom propisu o ljudskim pravima zemlje članice imaju obavezu da garantuju ljudska prava svim pojedincima u njihovoj nadležnosti, što se odnosi i na iregularne imigrante, navodi se u izveštaju. Dodao je se da su neke kategorije ilegalnih imigranata u posebno teškoj poziciji, na primer žene koje često rade kao pomoć u kući i izložene su polno zasnovanom nasilju. Ističe se i da nemogućnost ostvarivanja osnovnih prava, poput zdravstva i obrazovanja, može da naruši zdravlje i razvoj dece.
Background Agencija EU za osnovna prava je savetodavno telo osnovano 2007, sa sedištem u Beču. Ne postoji precizna procena o broju ilegalnih imigranata u EU, u koju svake godine pokušava da uđe veliki broj ljudi u potrazi za boljim životom. Kontrola granica je veliko pitanje u EU, a kao posebni problemi ističu se kontrola granica u Turskoj, koja je na granicama EU i u procesu je evropskih integracija, kao i proširenje Šengen zone slobodnog kretanja koja iziskuje dovoljne kontrole i bezbednost. Poseban problem priliva ilegalnih imigranata oseti se i kada su previranja u siromašnijim delovima sveta, što je zabeleženo ove godine zbog Arapskog proleća i prevrata u Libiji.
Jedan od načina da se reguliše status u EU je i azil. Nakon uspostavljanja bezviznog režima za Srbiju sa EU, veliki broj građana Srbije traži azil bez osnova za to.
U izveštaju se ističe takođe da zemlje članice imaju pravo da kontrolišu ko ulazi na njihovu teritoriju i na njoj ostaje, ali da moraju da poštuju standarde ljudskih prava prilikom primene zakona o imigraciji. U nekim zemljama članicama naime državne ustanove, poput sudova i zdravstvenih i obrazovnih institucija, imaju obavezu da prijave ilegalne imigrante nadležnim vlastima. To imigrante može odvratiti od ostvarivanja osnovnih prava iz straha od deportacije. Takvu praksu je potrebno prekinuti.
U izveštaju se posebno ističe problem ilegalnih migranata koje zemlje članice iz praktičnih ili pravnih razloga ne mogu da izbace. Oni, međutim, ne dobijaju dokumenta tako da i po više godina ne mogu da dobiju zaposlenje i osnovne usluge.
Revizija i procena Direktive o vraćanju (imigranata), planirana za 2014. godinu, prilika je da se garantuju prava onima koji se vrate u zemlju porekla jer su u "pravnom limbu". Mehanizme bi trebalo da razviju ili EU ili zemlje članice.
Nehumani uslovi za imigrante
U međuvremenu, EU nastavlja da se bori protiv ilegalne imigracije. Prema podacima mreže organizacija koje se bore za pravo imigracije Migrevrop (Migreurop), prošle godine je skoro 400.000 imigranata sprečeno da uđe u EU.
"U 2010. više od 393.000 državljana trećih zemalja odbijeno je na spoljnim granicama EU - 336.789 na kopnenim granicama, 50.087 na aerodromima i 6.704 na morskim granicama", navodi se u izveštaju "Na obodima Evrope, eksternalizacija kontrole migracije", koji je posvećen sudbini migranata na istočnoj granici Turske sa Iranom i ilegalnih putnika trgovačkih brodova.
U izveštaju se ukazuje na nehumane uslove u kojima se mogu naći imigranti. Od uspostavljanja Međunarodnog koda za bezbednost brodova i lučkih objekata, koji je donet nakon napada 11. septembra 2001, broj ilegalnih putnika je smanjen zbog stiktnijih uslova u lukama u kojima kontejneri treba da budu zapečaćeni. Posledica toga je da imigranti putuju u uslovima koji dovode u opasnost njihov život.
Budući da u većini zemalja ne žele da ih puste da se iskrcaju, ponekad se njihovo putovanje nastavlja, oni se tumbaju od luke do luke, zatvoreni u kabini, bez mogućnosti da izađu.
Ističe se, takođe, da u akcijama proterivanja "ilegalaca", učestuvuju privatne bezbednosne agencije, što je u suprotnosti sa nacionalnim zakonodavstvom.
Veliki deo izveštaja posvećen je lošim uslovima za uhvaćene imigrante u Turskoj na granici sa Iranom - oni su utamničeni u ponižavajućim uslovima, posebno žene, u proceduri koja predugo traje.
Izvor: EurActiv i AFP
Foto: Evropska komisija
Linkovi
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
