Dan nakon što je donji dom francuskog parlamenta usvojio zakon kojim se propisuju kazne za poricanje turskog genocida nad Jermenima, a Turska uzvratila zamrzavanjem političkih odnosa, izrečene su i teške reči. Turski premijer Redžep Tajip Erdogan je, između ostalog, 23. decembra optužio Francusku za genocid u Alžiru, a francuskog predsednika za islamofobiju u predizborne svrhe. Ministar spoljnih poslova Francuske Alen Žipe (Alain Juppe), koji nije podržao usvajanje spornog zakona, pozvao je Tursku da reaguje hladne glave. Genocid, za koji sada i Turska optužuje Francusku, najteži je zločin, ali ga je najteže i dokazati. Zato je do sada mali broj zločina tako i okarakterisan u svetu.
"Ima mnogo razloga sa Francuska i Turska zadrže odnose poverenja, čak bih se usudio da kažem i prijatelsjtva. Zato pozivam na reagovanje hladne glave i uzdržanost", izjavio je Žipe u Bordou. "Pozvao sam turske vlasti da ne prenagle u reakcijama na glasanje u francuskom parlamentu. Vidim da je bilo preteranih izjava", dodao je šef francuske diplomatije.
Erdogan pored toga što je Francusku optužio za "genocid" u Alžiru, francuskog predsednika Nikolu Sarkozija (Nicolas Sakozy) optužio je da igra na kartu "mržnje muslimana i Turaka" zarad predizbornih ciljeva.
Žipe se usprotivio takvoj reakciji, rekavši međutim i da zamisao da se usvoji taj zakon nije bila "najsrećnija". Francuska štampa je tokom prethodnih dana pominjala da se Žipe protivio usvajanju zakona, za razliku od Sarkozija. Žipe je sada pozvao na smirivanje situacije i normalizaciju odnosa. "To će biti teško i toga sam svestan. Ali i vreme će učiniti svoje".
Predsednik Francuske takođe je pozvao Tursku da ne reaguje optužbama na račun Francuske, rekavši da Turska "velika zemlja, velika civilizacija" i da treba da poštuje tuđe stavove. Kako je rekao, ni Francuska drugima ne drži lekcije.
Vojni odnosi i do sada bili žrtva politike
Background
Zakon koji je za sada usvojio donji dom parlamenta zabranjuje poricanje svakog genocida, uključujući i genocid nad Jermenima. Zakon predviđa kaznu od 45.000 evra ili godinu dana zatvora poricanje genocida nad Jermenima u Turskoj 1915. godine. On međutim neće stupiti na snagu dok ga ne odobri francuski Senat, a to može da traje i mesecima.
Jermeni, kao i Francuska, smatraju da je Otomansko carstvo organizovalo genocid nad Jermenima i da je bilo 1,5 miliona žrtava. Turska priznaje da je bilo zločina i žrtava, ali tri puta manje. Pored toga, prema stavu Turske, nije reč o genocidu već o posledicama haosa Prvog svetskog rata. U Francuskoj živi pola miliona Jermena.
Francuska je jedna od zemalja koja se protivi punopravnom članstvu Turske u EU. Turska je kandidat za priključenje EU od 1999. godine, a pregovori o pristupanju otvoreni su 2005. godine. Međutim, napredak u pregovorima je spor, kako zbog spora sa grčkim delom Kipra, tako zbog protivljenja dela zemalja članica, pre svega Nemačke i Francuske, zamisli da se Turskoj odobri status punopravnog člana. EU je uspostavila carinsku uniju sa Turskom 1995. godine.
Turska ima 72 miliona stanovnika, što znači da je u EU samo Nemačka sa svojih blizu 82 miliona mnogoljudnija od Turske. Deo analitičara smatra da je veličina Turske glavna prepreka za njeno pristupanje EU jer izaziva strepnju zbog uloge koju bi Turska dobila u EU.
Novo zaoštravanje odnosa dolazi u trenutku kada su se složeni odnosi dve zemlje poboljšali zbog pojačane saradnje, posebno u vezi sa Sirijom i u borbi protiv kurdskih pobunjenika.
Turska je 17. svetska privreda i jedina muslimanska zemlja članica NATO.
Pitanje koje se postavlja jeste koliko će zamrzavanje političkih i vojnih odnosa dve velike zemlje zaista umanjiti njihovu saradnju. I dok se za sada ne zna šta će doneti zapaljiva politička retorika i pretnje Turske u pogledu interesa francuskih firmi u Turskoj, već se procenjuje da šteta u pogledu vojnih odnosa neće biti prevelika.
U tekstu AFP-a o vojnoj saradnji, navodi se da nikakva velika saradnja nije bila planrirana, a dve zemlje ionako će sarađivati u okviru NATO-a. Odnosi u oblasti odbrane ionako su tokom prethodnih 10 godina bili narušavani tenzijama između Pariza i Ankare, koje su povremeno izbijale kada bi tema genocida nad Jermenima došla u centar pažnje.
Nakon najave da su zbog usvajanja zakona sve vojne aktivnosti Turske i Francuske otkazane, u francuskom generalštabu su za AFP rekli da "nijedna vežba" nije zvanično predviđena.
Turska je najavila da će od sada od slučaja do slučaja odlučivati o dozvoli francuskoj vojsci da koristi vazdušni protstor, kao i da neće odobravati uplovljavnaje francuskih vojnih brodova u svoje luke, a najavljene su i druge mere. Međutim, sve to se ne odnosi na aktivnosti u okviru NATO, gde dve zemlje zajedno učestvuju u misiji u Afganistanu.
Kada je reč o prodaji oružja, odnosi su već narušeni zbog politike.
Genocid - najteži zločin u međunarodnom pravu
Uzrok sadašnjih problema je usvajanje zakona kojim će se za poricanje da je nad Jermenima počinjen genocid 1915. godine izricati kazna do jedne godinu zatvora i 45.000 evra. Turska je "zauzvrat" Francusku optužila za genocid u Alžiru. Optužbu za genocid, zločin sproveden u nameri da se zatre jedna grupa, teško je dokazati.
Reč genocid prvi put je upotrebljena u međunarodnom vojnom sudu u Nirnbergu 1945. godine u trenutku kada su optuživani nacistički zvaničnici, koji su na kraju osuđeni za zločine protiv čovečnosti.
Reč potiče od grčkog "genos", što znači rasa i latinskog sufiksa "cid", koji označava ubistvo. Reč je izmislio 1944. godine poljski jevrejin Rafael Lemkin, savetnik tadašnjeg američkog ministarstva za rat, da bi označio nacističke zločine nad jevrejima tokom Drugog svetskog rata.
U međunarodnom pravu genocid je prepoznat od 1948. godine Konvencijom Ujedinjenih nacija. U njoj se pod genocidom podrazumeva niz zločina, uključujući ubistva, čiji cilj je da se uništi cela nacionalna, etnička, rasna ili verska grupa, ili njen deo.
Ujedinjene nacije su genocid nad Jermenima priznale 1985. godine. To je učinio i Evropski parlament i nekoliko zemalja u Evropi.
Kao genocid je označen i zločin u Ruandi, u kojima je ubijeno 800.000 Hutsija i Tutua 1994. godine. Za suđenje je formiran Međunarodni krivični sud za Ruandu, koji je od 1998. godine doneo 20-ak presuda za genocid ili saučesništvo.
Zločin u Srebrenici je kao genocid okarakterisao Međunarodni sud pravde, najviši pravosudni organ Ujedinjenih nacija. U Srebrenici su bosanski Srbi ubili oko 8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka, a Haški tribunal je izrekao nekoliko presuda u vezi sa tim zločinom.
U Pnom Penu se u sudu por okriljem EU sudi trojci nekadašnjih zvaničnika režima Crvenih kmera u Kambodži (1975-79) za genocid i zločine protiv čovečnosti.
Za sudanskim predsednikom Omarom el Beširom raspisana je poternica Međunarodnog krivičnog suda za genocid nad civilnim stanovništvom Darfura. Jedna istrazna komisija UN je, međutim, 2005. godine ocenila da je reč o zločinima protiv čovečnosti, ali ne o genocidu, jer na nivou centralne vlasti nema naznaka prave naerre da se zatre cela grupa.
Međunarodni krivični sud je jedini međunarodni stalni tribunal koji od 2002. sudi kreatorima genocida.
EurActiv Srbija
Turska i Francuska: međusobno optuživanje za genocid 
