Evropska komisija naložila je Belgiji i Nemačkoj da od poštanskih operatera Bpost i Dojče post (Deutsche Post) zatraže povraćaj nedozvoljene državne pomoći koju su im vlasti dodelile. Ove mere deo su paketa odluka koje je Komisija usvojila o državnoj pomoći dodeljenoj poštanskim operaterima u Nemačkoj, Belgiji, Francuskoj i Grčkoj. Nemačkoj kompaniji se stavlja na teret da je zbog prevelikih državnih subvencija za penzije poštanskim službencima stavila u neravnopravan položaj konkurentske operatere. Na račun belgijske kompanije je leglo više novca nego što su neto troškovi za pružanje javnih usluga kao što je raznošenje novina.

Potpredsednik Komisije zadužen za konkurentnost Hoakin Almunija (Joaquín Almunia) rekao je da ove odluke dodatno uobličuju politiku državne pomoći u sektoru poštanskih usluga. "Naš cilj je da sprečimo poremećaje u konkurenciji koji bi onemogućili građane i privredu da imaju korist od potpuno otvorenog tržišta koje će uskoro obuhbatiti sve zemlje članice".

Evropske direktive su postepeno otvarale tržište poštanskih usluga. Na kraju 2010, puna liberalizacija je ostvarena u 16 članica što znači da je dozvoljen ulazak novih operatera na tržište. Pravila EU o državnoj pomoći dozvoljavaju članicama da nadoknade poštanskim operaterima troškove za pružanje usluga od javnog značaja, ali ta suma ne sme da nadmaši troškove.

Sektor poštanskih usluga u EU je 2009. imao godišnji obrt od 72 milijarde evra što je 0,62% BDP -a EU i oko 1,5 miliona radnih mesta u celoj Uniji.

U sva četiri slučaja Komisija je primenila ista pravila i principe.

U slučaju Dojče pošte, komisija je odobrila subvencije od 5,6 milijardi evra koje je Nemačka u periodu 1990-1995 dodelila ovoj pošti za pokrivanje troškova univerzalnih poštanskih usluga. Međutim, Komisija je naložila Nemačkoj da od Dojče pošte zatraži povraćaj nedozvoljene državne pomoći u iznosu od 500 miliona do milijardu evra, što je prihod koji je pošta ostvarila zbog kombinacije politike visokih regulisanih cena usluga i subvencija za troškove penzija od 2003. na ovamo.

Od 1995. Dojče pošta je dobila približno 37 milijardi evra na ime olakšica za visoke penzijske troškove čime je Pošta  stekla ekonomsku korist na tržištu.

Komisija je utvrdila da su doprinosi za socijalno nemačkog operatera na sličnom nivou kao kod privatne konkurencije. Međutim, ako se uzmu u obzir olakšice za penzije, Dojče pošta je realno imala niže troškove za penzije zaposlenih u komercijalnim nerezervisanim uslugama kao što su bankarske usluge za građane. Osim subvencija za penzije, Dojče pošta je ostvarila korist jer je podigla cenu markica kako bi mogla da finansira penzije svojih službenika.

Dojče pošta je zvanični poštanski operater u Nemačkoj. Iako je tržište u potpunosti liberalizovano 2007. Dojče pošta i dalje ima monopol na tržištu pisamai od oko 90%.

Kad je reč o belgijskom Bpostu, Komisija je dala "zeleno svetlo" za olakšice od 3,8 milijardi evra za penzije koje je De Post La post, a sada Bpost (De Post-La Poste), dobijao u toku penzijske reforme u Belgiji, počev od 1997. Komisija je takođe utvrdila da su dve "injekcije kapitala" od 297,5 i 40 miliona evra koje je dobio Bpost, odobrene pod tržišnim uslovima, te da su u skladu sa propisima o državnoj pomoći.

Međutim, Komisija je naložila da belgijski državni operater vrati 417 miliona evra nedozvoljene pomoći budući da su godišnje kompenzacije za javne usluge u periodu 1992-2010 bile prevelike. Naime, belgijska pošta je za usluge isporuke novina i magazina, u periodu 1992-2010 dobila 5,2 milijarde evra, što je  više od neto troškova za ovu javnu uslugu.

Od 2006. država je većinski vlasnik Bposta sa 50% plus jednom akcijom, dok privatni investitor CVC Capital Partners raspolaže sa ostatkom akcija.

U slučaju francuske pošte La Post (la Poste), Komisija je potvrdila da je državna pomoć koju je francuska vlada dodelila pošti od 1,9 milijardi evra dozvoljena. Komisija je dozvolila poreske olakšice u iznosu od 764 miliona evra koje je Francuska odobrila ovom operateru kako bi zadržala veliku ponudu poštanskih usluga  u periodu 2008-2012.  Komsija je takođe odobrila kompenzaciju od 1,2 milijarde evra koju je La post dobila na ime troškova pransporta i isporuke štampe. La post ima status javnog preduzeća od marta 2010.

Na kraju, Komisija je dozvolila pomoć od 52 miliona evra koju je Grčka dala Helenik pošti - ELTA (Hellenic) za modernizaciju javnih poštanskih usluga do 2011, čime će se ponuda usluga naročito proširiti na periferne regione.

Izvor: Euractiv.rs

Foto: Sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Od 1. januara državna pomoć pod kontrolom
  
• 

  Intervju

  : Janmat: Veliki uticaj države na ekonomiju
  
• 

  Intervju

  : Nova pravila za javna preduzeća
  
• 

  Dosije

  : Politika državne pomoći u novim zemljama članicama