Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Slični problemi socijalne zaštite u Srbiji i Bugarskoj
|
|
|
|
|
Objavljeno : 08.02.2012. |
|
|
|
|
|
|
Bugarska planira da postepeno zatvara domove za osobe sa mentalnim invaliditetom zbog nedostataka u tom sistemu nege. Evropski sud za ljudska prava je, naime, osudio Bugarsku zbog zatvaranja jednog čoveka na zahtev porodice, a bilo je i skandala zbog loših uslova u tim domovima. Zatvaranje domova nadomestiće se dnevnim boravkom i uslugama nege kako bi što više osoba sa mentalnim teškoćama živelo u porodici, a za slučajeve u kojima to nije moguće predviđeno je uspostavljanje manjih ustanova koje omogućavaju bolju uključenost u društvo. Sistem socijalne zaštite u Srbiji pati od sličnih nedostataka - visok procenat osoba sa mentalnim teškoćama smešten je u institucije, koje često ne pružaju dovoljno dobre uslove i podsticaje za razvoj, a zabeleženi su i skandali zbog ekstremno loših uslova.
"Strategija zatvaranja domova za odrasle mentalno hendikepirane je u pripremi i odnosiće se na period od najmanje 10 godina", izjavila je zamenica ministra za socijalna pitanja Valentina Simeonova na konferenciji za novinare.
U domove je smešteno 4.000 odraslih i 1.200 maloletnih čiju negu su porodice prepustile državi. Cilj je da se za one koji nemaju porodice naprave takozvane sigurne kuće. Pored toga, planiran je razvoj usluga nege tokom dana, koje će pomoći da se porodice odluče da zadrže odnosno vrate kući svoje bližnje koji imaju mentalne probleme i poteškoće.
Zamenica ministra pravde Velina Torodova načelno se složila sa izmenama zakona u toj oblasti koji je predložila nevladina organizacija Helsinški odbor. Ključni element izmena odnosi se na to da se uzima u obzir i želja osobe koja je proglašena poslovno nesposobnom.
Background Probleme slične Bugarskoj ima i Srbija, u kojoj je visok procenat osoba sa mentalnim invaliditetom smešten u domove, a usluge dnevnog boravka i nege nisu dovoljno razvijene. Kako se navodi u izvestaju o socijalnoj inkluziji i smanjenju siromaštva, u Srbiji je 2009. godine bilo 3.750 odraslih sa smetnjama u mentalnom razvoju i sa duševnim oboljenjima. Dnevni boravak za osobe sa poremećajima u psihofizičkom razvoju, autizmom i poremećajima u ponašanju koristilo je 4.830 osoba. Kapaciteti se, kako se ističe, razvijaju, ali još nisu dovoljni. U Srbiji je bilo i skandala zbog lošeg stanja u domovima za osobe sa mentalnim problemima. Promoviše se i inkluzivno obrazovanje, ali još ne funkcioniše kako treba zbog nedostatka stručnog kadra u ustanovama, nedovoljne svesti javnosti i drugih nedostataka.
Helsinški odbor je pomogao jednom muškarcu od 55 godina pod prezimenom Stanev da se domogne slobode nakon osam godina provedenih u domu za odrasle. Tamo je 2002. godine smešten na zahtev porodice nakon što je dobio dijagnozu šizofrenije.
Evropski komitet za sprečavanje torture, telo Saveta Evrope, procenilo je da su uslovi u tom domu, koji je izgrađen 1920. godine, "nehumani i ponižavajući. Grejanje je loše, vode nema, toaleti su u dvorištu i u "žalosnom" stanju su, a hrana koja se služi korisnicima nije dovoljna. Nema nikakvih terapeutskih aktivnosti.
Jedan nezavisni psihijatar je u avgustu 2006. godine odbacio dijagnozu šizofrenije za Staneva. On je objasnio da je Stanev zloupotrebljavao alkohol i da se simptomi mogu pomešati.
U njegovom izveštaju navedeno je i da je boravak u domu "narušio zdravlje" Staneva. Stanev je, prema navodima Evropskog suda za ljudska prava, institucije Saveta Evrope, u više navrata zatražio da izađe iz doma.
Izvor: AFP i EurActiv.rs
Povezani sadržaj
|
|
|