Potrebno je preispitati zakon u oblasti procene profesionalne sposobnosti jer omogućava da se neko okvalifikuje kao nesposoban za rad, rečeno je 17. januara na predstavljanju izveštaja o zapošljavanju osoba sa invaliditetom. Istaknuti su i drugi problemi za zapošljavanje osoba sa invaliditetom, poput loše obrazovne strukture, nedovoljne podrške u javnosti i nedostupnost javnih mesta i prevoza.

"Ne može neko pre nego što počnete da radite da kaže da ste radno nesposobni", ocenio je istraživač Beogradskog centra za ljudska prava Nikola Grujić na predstavljanju dvogodišnjeg projekta koji se sprovodi uz podršku EU.

Prema podacima izveštaja, na kraju septembra je u Srbiji bilo 18.592 osobe sa invaliditetom na evidenciji nacionalne službe za zapošljavanje, od čega duplo više muškaraca nego žena. Posao je aktivno tražilo njih 14.467.

Prema Grujićevim rečima procena radne sposobnosti treba da pokaže samo stepen podrške koji je potreban osobi sa invaliditetom da bi mogla da obavlja svoje zadatke kao i svako drugi.

Pored toga, ukazao je i na problem radnih centara za deo osoba sa invaliditetom, jer oni nisu vid zapošljavanja, već neki vid socijalne pomoći. "To vodi ka novoj segregaciji, nema veze sa zapošljavanjem", ukazao je Grujić i dodao da će u 2012. godini biti "dosta prostora za zagovaranje" promena zakona.

Grujić je ukazao i na lošu obrazovnu strukturu osoba sa invaliditetom, što pokazuje i izveštaj za osam opština u Srbiji iz kojeg se vidi da oni često imaju treći stepen stručne spreme, odnosno trogodišnju srednju školu.

Kako je rečeno na konferenciji, jedan od problema je činjenica da u školovanju osoba sa invaliditetom ima programa za zanimanja koja više ne postoje, poput telefoniste.

Grujić je naveo da je tokom projekta najmanje zainteresovano za saradnju bilo Ministarstvo rada i socijalne politike. Kako je naveo, može se steći utisak da to ministarstvo čuva svoj sistem institucija za smeštaj osoba sa invaliditetom, pre svega sa intelektualnim smetnjama.

U probleme za osobe sa invaliditetom na konferenciji su ubrojane i fizičke prepreke za kretanje zbog neprilagođenosti transportnog sistema i institucija, kao i stav javnosti.

Kako je naveo Grujić, potrebno je da se obezbedi dobro trošenje budžetskog fonda za zapošljavanje osoba sa invaliditetom i profesionalnu rehabilitaciju u koji se uplaćuju i kazne koje poslodavci plaćaju ukoliko ne zaposle osobe sa invaliditetom u zavisnosti od broja zaposlenih. Prema podacima Ministarstva ekonomije, koje upravlja tim fondom, u 2011. je u fond uplaćeno 2,1 milijardu dinara.

Projekat za poboljšanje uslova zapošljavanja osoba sa invaliditetom sprovode Centar za orijentaciju društva i Beogradski centar za ljudska prava uz finansijsku podršku EU. Kako je navedeno na predstavljanju izveštaja, u prvoj godini projekta su uočeni najveći nedostaci, dok je plan da se u drugoj godini sprovedu aktivnosti za poboljšanje.

Izvor: EurActiv.rs

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Drugačiji na udaru društvenih frustracija
  
• 

  Vesti

  : Neiskorišćen potencijal socijalne ekonomije
  
• 

  Vesti

  : Više novca, manje procedura za socijalna preduzeća
  
• 

  Vesti

  : Firma u kojoj svi imaju šansu