Nekoliko evropskih zemalja na mala vrata je ušlo u predizbornu kampanju u Francuskoj i dovelo njihove lidere u neugodan položaj. Glavni konkurent sadašnjeg francuskog predsednika i favorit na izborima, socijalista Fransoa Oland (Francois Hollande), tokom poseta drugim evropskim zemljama nije uspeo da se sastane sa njihovim liderima iz konzervativnih stranaka. Nemački list Špigel (Spiegel) objavio je da je reč o usmenom sporazumu lidera Nemačke, Španije, Velike Britanije i Italije da se Oland bojkotuje. Vlade su takve navode odmah demantovale. Jedno od obrazloženja bilo je da nije praksa da se lideri sastaju sa kandidatima na izborima. Primeri iz prošlosti, međutim, ne potvrđuju tu tezu.

Lideri Nemačke, Italije, Španije i Velike Britanije su iz konzervativnih stranaka i, priznavali to otvoreno ili ne, više bi voleli da kao sagovornika imaju predstavnika iste političke grupe - sadašnjeg predsednika Nikolu Sarkozija (Nicolas Sarkozy).

Istraživanja javnog mnjenja, međutim, nagoveštavaju da će pobednik biti Oland. Tim pre je u njihovim redovima zavladala nelagodnost zbog navoda Špigela da su sklopili tajni dogovor da se sa njim neće sastajati.

To su, jedan po jedan, i demantovali, ne skrivajući, međutimm, naklonost prema francuskom kandidatu iz redova konzervativaca.

Britanski premijer Dejvid Kameron (David Cameron) poželeo je "sreću" odlazećem francuskom predsdniku. On je istakao da nije deo "nikakvog tajnog pakta", ali da nije "uobičajena praksa da se sastaje sa kandidatima usred predizborne kampanje". Taj standard, međutim, nije sprečio njegovog prethodnika, Laburistu Tonija Blera, da primi Sarkozija pre nego što je došao na vlast 2007.

Iz Berlina je stigla poruka da ne postoji sporazum protiv Olanda. Portparol kancelarke Angele Merkel, koja je otvoreno podržala Sarkozija i odbila da se sastane sa njegovim protivkandidatom, podsetila je da je Oand 2011. došao da podrži socijaldemokratsku opoziciju SPD i poželeo da Nemačka "izabere novu vladu 2013".

"Nije tačno da sam rekao da neću primiti Olanda. Ali, svi znaju čiju pobedu na izborima priželjkujem jer se borimo u okviru site stranke", rekao je španski premijer Marijano Rahoj (Rajoy).

Izvori iz italijanske vlade su članak u Špigelu okarakterisali kao "potpunu izmišljotinu".

Prema navodima Špigela, četiri lidera su se "urotila" protiv Olanda jer su "zapanjeni" njegovom namerom da, u slučaju da dođe na vlast, ponovo pokrene pregovore o evropskom budžetskom paktu za podizanje finansijske discipline. Taj pakt je, posle dugih pregovora, nedavno konačno utvrđen i potpisan je 2. marta, a evropski lideri ga smatraju okosnicom izbavljenja zone evra.

Sarkozi je i sam svestan da mu ta polemika može naškoditi. Zato je istakao da nikada nije razgovarao o Olandu sa liderima drugih zemalja i odbacio je ideju "pakta" protiv njega.

Tu priliku je, međutim, iskoritio da dovede u pitanje Olandov položaj na međunarodnoj sceni. Kada "se ne krećemo, ne putujemo, ne vidimo šta drugi rade, mnogo je teže analizirati probleme i razumeti ih", rekao je on.

Pre demantija iz Berlina i drugih zemalja iz redova socijalista je, međutim, stigla žestoka reakcija, posebno na račun Merkelove.

"Francuska i Nemačka su dugo imale tradiciju da kancelar odnosno kancelarka ili francuskip redsednik u zavisnosti od slučaja održe sastanak sa najjačim kandidatima obe strane", rekao je za radio RTL direktor kampanje socijalističkog kandidata Pjer Moskovisi (Pierre Moscovici).

Pre predsedničkih izbora 2007. Angela Merkel je primila i Sarkozija i socijalističku protivkandidatkinju Segolen Roajal (Segolene Royal). Pet godina pre toga, 2002. godine, konzervativni predsednik Žak Širak (Jacques Ćirac) i socijalistički premijer Lionel Žospen, obojica kandidati, sastali su se sa tadašnjim kancelarom Gerhardom Šrederom iz Socijaldemokratske stranke.

Konzervativac Helmut Kol (Kohl) je 1995. godine primio glavne kandidate ilevice i desnice.

"Da li se Merkelova brine da francuska postane uporište svih evropskih lidera koji nečujno gunđaju protiv njene "opsesije strogošću", zapitao je 3. marta zvaničnik Socijalističke partije Žan-Kristof Kambadelis (Jean-Christophe Cambadelis).

Namera Olanda da ponovo pregovara o budžetskom paketu da bi uključio mere koje podstiču rast mogla bi da "izaove snažne potrese" u zoni evra, a njegova zamisao da nametne porez od 75% na visoke prihode "kod mnogih naših partnera izazvala je ili zvonak smeh ili potpuno nerazumevanje", izjavio je ministar inostranih poslova Alen Žipe (Alain Juppe).

Istraživač Moris Frejzer (Maurice Fraser) izinstituta Čatam haus (Ćatham House) rekao je daje u Velikoj Britaniji "u svesti javnosti odlazeći predsendik i dalje ima izvstan kredibilitet jer, a u ovom slučaju se to odnosi na Sarkozija, ima iskustva".

Oland prema istraživanjima javnog mnjenja ima podršku 58% glasača u drugom krugu izbora. On nije želeo da se upušta u diskusiju o navodnom dogovoru lidera protiv njega.

"Francuski narod će izabrati sledećeg predsednika, a predsednik će razgovarati sa svime evropskim liderima zarad stvaranja solidarnije Evrope", rekao je on. "Uticaj (nemačke kancelarke) na izbornu odluku je blizak nuli a oni (Merkel i Oland) će nakon izbora brzo početi da sarađuju", rekao je istraživač Henrik Utervede (Uterwedde) sa francusko-nemačkog instituta iz Ludvigsburga.

Izvor: AFP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Francuzi ne veruju u poštenje političara
  
• 

  Vesti

  : Povratak u budućnost bivšeg francuskog ministra
  
• 

  Vesti

  : Političke razmirice u Francuskoj