Austija - bajkoviti pejzaži, uređeni pansioni i visok kvalitet turističke infrastrukture. Ipak, ova živopisna slika je u kontrastu sa kvalitetom rada i zapošljavanjem u industriji u kojoj udeo noćenja stranaca prelazi 70%. Sektor boluje od niskih primanja, nezadovoljstva radnika, zloupotrebe radnog vremena, malih šansi za napredovanje i znatnog broja radnika sa previsokim kvalifikacijama za posao koji obavljaju, pokazuju rezultati studije "Turizam u Austriji 2011". Razlozi ovako nepovoljnih trendova su strukturne prirode: turizam je industrija sezonskog karaktera u kojoj dominiraju marginalizovane grupe kao što su žene, migranti i nekvalifikovani radnici.

Izradu studije naložili su Austrijski sindikat trgovine i Bečka komora za rad.

Turizam je značajna privredna grana ne samo za reputaciju Austrije već i za ekonomiju. Ovaj sektor koji uključuje hotele, restorane i ketering je glavni poslodavac u zemlji koji stvara 5,4% svih radnih mesta i doprinosi BDP-u sa 4,4%, preneo je Evropski monitor za uslove na radu.

Iako zaposleni u turizmu često predstavljaju zvanično lice Austrije mnogobrojnim stranim turistima, njihovi uslovi rada su uglavnom nevidljivi i bacaju senku na industriju, navodi se u studiji.

Studija je utvrdila da u sektoru dominiraju žene, migranti i nekvalifikovani radnici. Žene obavljaju više od 60% poslova. Podaci pokazuju i da 36% zaposlenih imaju strano državljanstvo što je skoro tri puta više u odnosu na prosek cele ekonomije.

Učešće nekvalifikovanih radnika iznosi 25% dok je prosek za celu zemlju 13% u odnosu na ukupnu radnu snagu. Ovi podaci su podržani analizom oglasa za posao u 2009. koja je pokazala da se za skoro polovinu oglašenih radnih mesta u turizmu ne traže posebna znanja iz turizmologije.

Turizam u Austriji je takođe poznat po vrlo niskim zaradama. U 2008. prosečna bruto zarada u turizmu iznosila je 1.463 evra što je za trećinu manje od primanja u privredi čiji je prosek 2.154 evra.

Male zarade se mogu tumačiti kao odraz visoke koncentracije marginalizovanih grupa na tržištu rada kao što su žene, migranti ili nekvalifikovani radnici. U okviru sektora, žene primaju 87% plate muškaraca. Iako je razlika u zaradama muškaraca i žena u turizmu manja nego što je na nivou zemlje, ona je značajna budući da su plate ionako male, a žene dominiraju.

Zbog toga i ne čudi što je Indeks radnih uslova pokazao vrlo malo zadovoljstvo platom među turističkim radnicima. Dok je u proseku 63% radnika u drugim sektorima reklo da je "vrlo zadovoljno ili relativno zadovoljno" primanjima, taj stav ima samo 50% radnika u turizmu.

Štaviše, 46% je izjavilo da im je plata dovoljna da "sastave kraj s krajem", a 15% ne uspeva čak ni to. Pored toga, četvrtina turističkih radnika je posumnjala da im plata neće u starosti omogućiti penziju od koje će moći da žive.

Nema kraja radnom vremenu

Posao u hotelima i restoranima poznat je po odstupanjima od uobičajenog radnog vremena. Prema istraživanju, 76% radnika barem ponekad radi subotom, 61% radi nedeljom, 53% radi uveče, a 33% noćnu smenu.

Inspekcije su utvrdile da se zakon o radu dosta često krši u turizmu, nesrazmerno više u odnosu na ukupno učešće turističkih radnika od 5% u radnoj snazi Austrije. Na turizam otpada čak 51% prekršaja u polju zapošljavanja mladih, naročito kad je reč o radnom vremenu.

Indeks uslova rada pokazuje da je u turizmu jako veliko učešće nepunog radnog vremena (40%), što i nije iznenađenje budući da u sektoru dominiraju žene. Druga karakteristika je visoke učešće ugovora na određeno koji čine 18% svih ugovora u sektoru, u poređenju sa 8% na nivou privrede.

S obzirom da su zarade male, onda su i plate radnika koji ne rade puno radno vreme nedovoljne za život.

Male šanse za napredovanje

Studija ukazuje da su takvi uslovi rada prepreka za stvaranje boljih radnih mesta i napredovanje ka menadžerskim pozicijama. Sezonski karakter industrije takođe sprečava otvaranje stalnih radnih mesta. U 2009. samo 54% radnika je bilo angažovano tokom cele godine, a 16% je radilo veći deo godine.

Zbog ovakvih trendova, sektor se odlikuje i velikim procentom prekida u radu, tako da 71% zaposlenih jedan deo godine provede bez posla. Prosečno trajanje tog prekida je 41 mesec što je prilično visoko, ocenjuje se u studiji.

Drugi razlog za nedovoljno napredovanje u karijeri je visok procenat nekvalifikovanih radnika, 61% žena i 42% muškaraca. Takođe, za turizam je tipičan veliki broj prekvalifikovanih radnika. To naročito važi za žene.

Isto važi i za migrante: 17% turističkih radnika stranog porekla koji su položili maturu radi na poslovima koji ne zahtevaju taj nivo obrazovanja, dok na nacionalnom nivou samo 2% radnika radi posao koji je ispod njihovih sposobnosti.

Zbog toga su radnici u turizmu nezadovoljniji time kako se kreće njihova karijera u poređenju sa drugim sektorima.

Studija ukazuje da zbog svih otežavajućih okolnosti turistički radnici često traže izlaznu strategiju. Na pitanje o perspektivama posla, trećina njih je rekla da želi da promeni firmu ili sektor, dok u drugim sektorima to želi samo 16% zaposlenih.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Broj noćenja u EU nadmašio nivo pre krize
  
• 

  Vesti

  : Stranci najviše vole zimu u Italiji
  
• 

  Vesti

  : Slovačka: Austrija stvara prepreke na tržištu rada