Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Ekstremiste regrutuju u siromašnim predgrađima
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 22.03.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Francuz alžirskog porekla Muhamed Merah, radikalni islamista osumnjičen za ubistvo sedam osoba, uključujući decu u jevrejskoj školi u Tuluzu, ubijen je tokom sukoba sa policajcima koji su pokušavali da uđu u njegov stan nakon dva i po dana opsade. Njegova hladnokrvna ubistva padobranaca i dece i učitelja u jevrejskoj školi u Tuluzu, ponovo su pokrenula javnu debatu o verskoj radikalizaciji. Pored toga, otvoreno je i pitanje mogućih propusta bezbednosnih službi, budući da je od prvih do poslednjih napada prošlo više od nedelju dana. Odlazeći predsednik Francuske Nikola Sarkozi najavio je kaznene mere protiv svih koji se indoktriniraju ekstremizmom.
Merah je osumnjičen za ubistvo tri francuska padobranca severnoafričkog porekla 11. i 15. marta u mestu Montoban. Motiv je prema njegovim rečima bilo protivljenje angažovanju Francuske vojske u inostranstvu.
Sledeći zločin, koji je usledio 19. marta i bio još veći šok za Francusku, obrazložio je željom za odmazdom zbog stradanja dece u Palestini. Merah je tada pucao ispred jevrejske škole u Tuluzu, ubivši jednog učitelja i troje dece.
Jedan od mogućih motiva za zločine je i želja da se Francuska kazni zbog zakona kojim je zabranjeno nošenje vela koji pokriva lice u Francuskoj.
Pariski tužilac Fransoa Molen (Francois Molins) rekao je da je Merah nameravao već 21. marta da ubije dva policajca i jednog vojnika. Predsednik Francuske Nikola Sarkozi (Nicolas Sarkozy) okarakterisao je zločine kao terorističke.
Sarkozi je rekao da namerava da uvede kažnjavanje svih koji se inoiktriniraju ekstremizmom, na internetu, putovanjima ili u zatvorima.
"Svako ko bude čitao internet sajtove ko hvale terirozam ili pozivaju na nasilje biće krivično gonjen", rekao je Sarkozi. "Svako ko ide u inostranstvo da bi se indoktrinirao ideologijama koje vode u teroriam biće krivično kažnjen", rekao je on. Kazao je i da su on i premijer Fransoa Fijon (Francois Hillon) zatražili od ministra pravde da osmisli kako se može sprečiti širenje ekstremizma u zatvorima.
Zadatak policije bio je da Meraha živog uhvate i isporuče policiji. Nakon najave 21. uvece da će se predati, Merah se predomislio i najavio da želi da "umre sa oružjem u rukama".
Poginuo je nakon cele noći bez kontakta sa policajcima, koji su tokom noći izazivali detonacije oko zgrade. Prema policijskim izvorima, ubijen je tokom okršaja sa policijom, kojoj je pružao otpor, a povređena su tri policajca, od kojih jedan teško. Život je okončao skokom kroz prozor, pri čemu je i dalje pucao.
Očekivano je da ovakvi zločini izazovu veliki potres u društvu, budući da je reč o posledici verskog ekstremizma, čiji se poklonici i dalje regrutuju u određenim slojevima društva, samo drugačijim pritajenijim kanalima nego pre napada na Njujork i Vašington 2000. godine, nakon čega su uvedene striktnije kontrole u džamijama.
Od sitnog kriminala do terorizma
Ovaj mladić, rođen u Francuskoj, u jednom siromašnom predgrađu Tuluza, pre 23 godine, prešao je put od delinkvencije do radikalnog islamizma.
Iz opkoljenog apartmana iz kojeg je komunicirao sa policijom predstavio se kao "mudžahedin" koji pripada ekstremističkoj mreži Al Kaida. Kao motive zločina ispred jeverjske škole naveo je odmazdu zbog smrti palestinske dece. Ubistvo francuskih padobranaca obrazložio je protivljenjem intervencijama francuske vojske u inostranstvu.
Njegova majka kazala je da nemauticaj na njega, a brat Abdelkader (29 godina) je pristalica salafizma, radikalnog pokreta sunitskog islama. Brat mu je 20. marta pritvoren, a ranije je bio umešan u ekstremne pokrete - pre nekoliko godina je optužen u slučaju transporta džihadista u Irak.
Merah nije bez dosijea. Kao maloletnik je bio 15 puta osuđivan i smatran je "nasilnikom" i osobom sa poremeđajima ponašanja. To je, prema rečima pariskog tužioca Fransoa Molena (Francois Molins), kompatibilno sa zločinima za koje je osumnjičen. Prema izjavi momka iz njegovog kraja, Merah je automehaničar.
Sumnjiv već godinama
Prema izjavi njegovog advokata, koji ga je od 2004. ili 2005. branio za manje prekršaje, poput krađa, teško je zamisliti da je taj "vaspitan i ljubazan čoveka" izvršio tako okrutna dela.
Ministar unutrašnjih poslova Francuske Klod Gean (Claude Gueant) ga, međutim, opisuje kao odlučnog i hladnokrvnog. Prema njegovim rečima, njegovi verski stavovi su se radikalizovali u okviru grupe poklonika salafističke ideologije, a dodatno su se učvrstili tokom dva putovanja - u Avganistan i Pakistan.
Pariski tužilac je naveo da putovanja nisu bila u potpunosti regularna. Na putovanju u Avganistan ga je avganistanska policija preslrela i izručila Amerikancima, koji su ga vratili u Francusku.
U Pakistanu je bio od sredine avgusta do sredine oktobra 2011, a putovanje je skratio jer se zarazio hepatitisom A. Policiji je dok je bio opkoljen rekao da ga je Al Kaida odvela do granice sa Avganistanom, Vaziristana.
Prema izvorima bliskim istrazi, već godinama su ga pratile antiterorističke službe
Prema podacima Ministarstva odbrane, Merah je dva puta pokušao da uđe u vojsku, prvo u Kopnene jedinice 2008. godine, a dve godine kasnije u Legiju stranaca. Tada je imao 19 godina i prošao je sve testove, ali je odbijen zbog prekršaja iz prošlosti. U 2010. počeo je ponovo proceduru za priključivanje Legiji stranaca, ali je odustao pre nego što je prošao testove.
Sve to otvara pitanja mogućih propusta u obaveštajnimn službama, pogotovo s obzirom na to da je i sam ministar unutrašnjih poslova rekao da ga godinama prate.
"Razumem da je moguće postaviti pitanja da li je bilo propista. To treba razjasniti", istakao je ministar inostranih poslova Alen Žipe (ALain Juppe).
Gean je ipak ustao u odbranu državnih službi, budući da salafizam sam po sebi nije dovoljan razlog za pravosudne postupke i ocenio je da je reč o izolovanom slučaju protiv kojeg je teško boriti se.
Niko ozbiljno ne postavlja pitanje da li su mogli biti sprečeni prvi napadi, 11. i 15. marta. POstavlja se, međutim, pitanje da li je mogao biti sprečen treći napad.
Opasnost u siromašnim predgrađima
Značajno pitanje koje se postavlja u javnosti je uzrok ekstremizma. Stručnjaci smatraju da muslimani iz siromašnih predgrađa mogu da budu zavedeni džihadom, poput Meraha, ali da je reč o veoma maloj manjini.
Putovanja u Avganistan, koja su deo Merahovog usmeravanja ka ekstremizmu, "bila su dosta česta 90-ih godina"u euforiji pobede avganistanskih mudžahedina nad nekadašnjom SSSR, smatra doktor sociologije Škole za visoke studije društvenih nauka (EHESS) Samir Amgar (Amghar). "Izvestan broj osoba odlazio je u Avganistan i Pakistan na obuku, ali već nekoliko godina smo svedoci opadanja 'džihadizma' zahvaljujući efikasnim pritiscima francuskih i evropskih bezbednosnih službi", ocenio je on.
Policija procenjuje da u Francuskoj ima između 12.000 i 15.000 salafista, rekao je Amgar, dodajući da je među njima veoma mali broj džihadista.
Politikolog i stručnjak za islam Žil Kepel (Gilles) je, međutim, ocenio da je "zabrinjavajuće kada salafisti drugim muslimanima nameću svoja pravila, na primer nošenje vela preko lica". "Kada se narušavaju vrednost Francuske republike to je veoma plodno tle za radikalni islam", istakao je on.
Na pitanje koga fundamentalisti žele da privuku u svoje redove, odgovorio je da su to osobe na margini društva. Prema njegovim rečima, poruka koju prenose je da je potrebno sprovesti radikalnu verziju religije da bi se vratio identitet.
Prema Amgarovom mišljenju, meta ekstremista su, generalno gledano, siromašnije četvrti, što ne znači neophodno da je reč o siromašnim osobama. "Veliki udeo pripada srednjim i višim klasama, reč je o ljudima safakultetima i diplomama", istakao je Amgar.
"Tokom 90-ih godina radikalni imami, propovednici, mogli su da regrutuju sledbenike u džamijama. Od (napada) 11. septembra pojačan je nadzor obaveštajnih službi u džamijama i to je postalo teško. ato se sada pristalice traži kroz međuljudske veze ili preko interneta", istakao je on.
"Kada sam otkrio da su dve mlade osobe iz Venisijea (Venissieux, blizu Liona) u zatvoru Gvantanamo u januaru 2002. godine hteo sam da se srušim. Zapitao sam se 'ko našoj deci puni glavu glupostima?'", rekao je nekadašnji gradonačelnik tog predgrađa iz redova komunista Andre Geren (Guerin). U knjizi posvećenoj toj temi on je postavio pitanje "izuzetno aktivnog prozelitizma musimanskih integrista koji u predgrađima imaju povoljno tle za 'organizovanje' getoizacije".
Bernar Godar (Bernard Godard), jedan od autora knjige Muslimani u Francuskoj, smatra da će u slučaju Meraha morati da se ispita kako je ušao među ekstremiste, kako se napojio džihadizmom i da se razotkriju njegove mreže. "Potrebno je biti vredan kao mrav", istakao je on. "Još ima mesta na kojima ljude privlači salafizam. Ostaje pitanje kakav odgovor dati tim ljudima", rekao je Godar.
Izvor: AFP
Foto: Beta-AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
