Nakon nekoliko godina natprosečnog privrednog rasta u uslovima krize Poljsku očekuje sporijii rast BDP zbog nužnog smanjenja deficita koje planira da sprovede do 2015. Rizici koji prete zemlji su izloženost bankarskog tržišta stranim bankama i skoro trećina državnih obveznica u rukama stranaca koji uglavnom spekulišu na tržištu. Poljska nije imuna ni na dužničku krizu u evro zoni i makroekonomske potrese sa kojima se suočava Mađarska. Stručnjaci Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) smatraju da bi poljske vlasti trebalo da ubrzaju privatizaciju, reformišu zdravstveni sektor i smanje administrativne troškove za kompanije. Procenjuje se da će stopa nezaposlenosti u narednom peridou ostati na visokih 10%, a da je rešenje za nisku stopu zaposlenosti, naročito starijih Poljakinja, izjednačavanje starosne granice za penzionisanje.

Poljska je članica OECD-a koja je zabeležila najveći rast u krizi. Počev od 2007. Poljska je lider među najrazvijenijim svetskim ekonomijama po nivou realnog privrednog rasta, ocenjuje se u izveštaju "Ekonomsko istraživanje Poljska" koji je 28. marta objavila Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj.

Snažni razvoj Poljska duguje prilivu novca iz evropskih fondova za izgradnju saobraćajne infrastrukture, fiskalnim podsticajima u krizi, depresijaciji kursa i stabilnosti finansijskog tržišta. Na rast BDP u 2011. od 4,3% što je iznad proseka zemalja OECD (3,5%) najviše je uticao rast privatne potrošnje i javnih investicija. Međutim, održivost visokog rasta se može dovesti u pitanje osim ako Poljska ne sprovede niz reformi i smanji strukturne neravnoteže.

Deficit je u krizi porastao sa 1,7% BDP na 7,8% u 2010. a zatim pao na 5,6% u 2011. dok se učešće javnog duga u BDP povećalo sa  45% u 2007. na 57% prošle godine.

OECD procenjuje da će poljska vlada uspeti da ostvari fisklani deficit od 2,9% planiran za ovu godinu. Poljska planira da deo doprinosa iz drugog stuba (obavezno penzijsko osiguranje) preusmeri u prvi stub (penzije koje se isplaćuju iz budžeta) i da poveća doprinose za slučaj invaliditeta. Uslov da vlada ostvari cilj je i da se u potpunosti uspostavi kontrolu nad potrošnjom lokalnih samouprava. Ograničenje deficita i potrošnje lokalnih vlasti i socijalnih fondova mogao bi da bude prvi dobar korak.

Zbog planiranih fiskalnih prilagođavanja kako bi se smanjili pritisci na inflaciju, zemlju očekuje usporeniji privredni rast od 2,75-3% BDP u 2012. i 2013. godini. Ali, i taj rast je uslovljen prilivom novca iz fondova EU kao i oživljavanjem ekonomskih aktivnosti zbog organizovanja Evropskog fudbalskog prvenstva.

Stopa nezaposlenosti će verovatno ostati na visokom nivou od 10%, dok bi inflacija trebalo da se kreće u okviru ciljanog koridora od 1,5% do 3,5%.

Rizici iz evro zone

Poljska nije izolovana od potresa u evro zoni zbog čega je nacionalna valuta zlot samo u drugoj polovini 2011. oslabila u odnosu na evro 13%. U izveštaju se takođe podvlači da se procenat državnih obveznica u rukama stranaca značajno povećao u poslednjih nekoliko godina na čak 30%.

To je opasno budući da je uglavnom o reč o ulaganjima spekulativnog karaktera. Čak i najmanja panika bi dovela do povlačenja tih investitora što bi dodatno povećalo deficit tekućeg računa Poljske.

Bankarski sistem je u dobrom stanju i mogao bi da podnese značajnije gubitke banaka. Iako poljske banke nisu direktno izložene kreditnom riziku u perifernim evropskim zemljama (Grčka), bankarski sistem je tesno uvezan sa bankama iz evro zone.

Strani investitori kontrolišu tri četvrtine kapitala domaćih banaka zbog čega se preporučuje da se smanji izloženost stranim bankama. OECD takođe navodi da će dokapitalizacije za neke banke možda smanjiti ponudu kredita u Poljskoj.

Ubrzati privatizaciju

Ako želi da dostigne planirani deficit od 1% do 2015. poljske vlasti bi trebalo što pre da objave mere koje će se bazirati na smanjenju rashoda, reformi socijalne zaštite poljoprivrednika i smanjenju penzionih privilegija rudara ili uniformisanih službenika. Na duži rok vlada bi trebalo da poradi na podizanju efikasnosti javnog sektora i izjednačavanju starosne granice za penzionisanje muškaraca i žena sa 65 i 60 na 67.

Reforma zdravstvenog sistema bi olakšala pristup svim korisnicima usluga jer je zdravstveno stanje Poljaka prilično loše, mada u skladu sa ekonomskim nivoom razvoja. Zdravstveni sistem se karakteriše malim nivoom budžetske potrošnje i slabo razvijenim tržištem privatnog zdravstvenog osiguranja.

Ako bi se povećao broj onih koji plaćaju doprinose za zdravstveno, građani bi manje dodatno plaćali, smanjilo bi se čekanje u ordinacijama i bolje bi se zadovoljile zdravstvene potrebe građana. Stručnjaci OECD-a smatraju da novac koji se odvaja za bolnice treba delimično preusmeriti u jačanje primarne zdravstene zaštite u domovima zdravlja.

Niska stopa zaposlenosti, naročito starijih žena, među vodećim je problemima za poljsku ekonomiju iako su mogućnosti za rano penzionisanje svedene na minimum. Uzrok, prema izveštaju, leži u činjenici da se Poljakinje ranije penzionišu od Poljaka.

Znanje i veštine koje mladi Poljaci dobiju u školi nisu u skladu sa potrebama kompanija. Zbog toga je dobro da je vlada prošle godine započela reformu fakultetskog obrazovanja kroz uvođenje "praktičnih programa", istakao je OECD.

Istraživanje OECD je pokazalo da Poljska ima najveći potencijal za rast produktivnosti ako reformiše regulativu na tržištu. Poljska vlada je izračunala da su troškovi administrativnih prepreka za biznis premašili 5% BDP zbog čega je odlučila da započne sa programom kojim će smanjiti pritisak na privredu.

Vlada planira da se bori sa birokratijom tako što će 200 setifikata koje izdaju administrativne službe zameniti elektronskim izdavanjem, a ukinuće deo dokumenata potrebnih za pokretanje biznisa.

Država i dalje ima veliku ulogu u ekonomiji, uprkos  privatizaciji koja je u toku. Vlada je 2008. objavila ambiciozni plan prodaje 800 preduzeća koji se ubrzao 2010. OECD ne vidi nikakav razlog da država i dalje bude vlasnik aerodroma, finansijskih institucija ili kompanija u oblasti rudarstva i hemijske industrije.

Poljska bi takođe u skladu sa direktivama EU trebalo da nastavi sa liberalizacijom tržišta električne energije. Kako bi povećala konkurenciju, vlada bi trebalo da podstakne ulazak investitora u proizvodnju gasa. Poljska se takođe ohrabruje da nastavi sa podrškom obnovljivim izvorima energije, a trebalo bi da poveća izdvajanja za modernija energetska postrojenja.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Sxc.hu

Linkovi

Međunarodna organizacija

OECD: Economic Surveys Poland March 2012

 

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Crni bilans Božića u Poljskoj
  
• 

  Vesti

  : Kriza uticala na poljsko predsedavanje EU
  
• 

  Vesti

  : Žestoka rasprava o suverenitetu Poljske u EU
  
• 

  Vesti

  : Švajcarski računi otkrivaju korupciju u Poljskoj
  
• 

  Vesti

  : Poljski radnik se vraća u domovinu