Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Poljski radnik se vraća u domovinu
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 23.11.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Poljak Marćin Grodski, koji je pun nade otišao 2002. u Veliku Britaniju u potrazi za poslom, kao i milioni njegovih sunarodnika u protekih 10 godina, sprema se da se, ne bez gorčine, vrati u Poljsku zbog ekonomskih teškoća. On tvrdi da se sada bolje živi u Poljskoj i čini se da nije jedini koji želi da se vrati u domovinu, pošto je broj poljskih doseljenika u Britaniji znatno opao proteklih godina.
Grodski je imao 30 godina kada je stigao u London, dve godine pre pristupanja Poljske i još sedam zemalja bivšeg istočnog bloka EU, što je omogućilo veću slobodu kretanja i podstaklo odlazak velikog broja radnika sa istoka na zapad Evrope, navodi se u reportaži Frans presa.
Dolazak radnika sa istoka bio je jedan od argumenata protiv predloga evropskog ustava tokom rasprave 2005. u Francuskoj. Protivnici novog ustava upozoravali su na opasnost od invazije "poljskog vodoinstalatera" i smanjenja standarda socijalne zaštite u EU koje će to doneti. Taj izraz je postao svuda prihvaćen i čak ga je poljska turistička organizacije iskoristila da uz izvestan humor hvali vrline poljskih građana.
Kao i većina njegovih sunarodnika i Grodski je počeo od nule u Velikoj Britaniji. U kostimu sendviča bio je "hodajuća reklama" na glavnim trgovačkim ulicama Londona pokušavajući da privuče kupce ispred izloga velikih robnih marki u Oksford stritu, a u slobodno vreme je učio engleski. Želeo je "pristojan život", da studira i šalje novac porodici u Lomzi, na istoku Poljske.
Počeci su bili obećavajući: Marćin je ušao u građevinski sektor, što je kako kaže "prirodan izbog za Poljaka", i uzdigao se do mesta šefa gradilišta. Pun optimizma, on je otvorio sopstveno građevinsko preduzeće. "Sve je bilo dobro prvih šest do osam meseci a zatim se ođednom urušilo", rekao je on. To je bila finansijska kriza 2008. Jedan od njegovih klijenata je proglasio stečaj i ostao mu dužan 20.000 funti ili 23.500 evra. Marćin mora da zapne kako bi mu se finansijski oporavio.
Background Od 1. maja 2011. i zvanično su ukinuta sva ograničenja na pravo na rad u bilo kojoj članici za građane Češke, Estonije, Letonije, Litvanije, Mađarske, Poljske, Slovenije i Slovačke, koje su zajedno sa Kiprom i Maltom pristupile Uniji 2004. godine.
U vreme prijema 10 novih članica u EU 2004. postojala je bojazan da će se to negativno odraziti na tržište rada i socijalne prilike u 15 starih članica zbog čega je uveden sedmogodišnji prelazni period tokom koga je zemljama omogućeno da postepeno otvore svoja tržišta rada za radnike iz novih članica.
Neke članice EU su, međutim, odmah ili postepeno otvorile tržišta rada za radnike iz osam novih članica u istočnoj Evropi a samo Nemačka i Austrija, i u izvesnoj meri i Velika Britanija, nisu primenjivale zakone EU o slobodi kretanja radne snage do kraja sedmogodišnjeg prelaznog perioda koji je istekao 30. aprila 2011.
On je tokom godina uspevao da živi pristojno i da šalje novac u Poljsku i da na taj način pomogne mlađoj sestri da studira, a danas razmišlja samo o povratku. "To je bilo moje životno iskustvo, ovo je lepa zemlja ali posle devet godina nemam od čega da kupim stan u Londonu i mislim da neću moći da ostanem još dugo", kaže Grodski.
"Tužno je reći, ali kvalitet života je mnogo bolji u Poljskoj. Ako imate dobar posao, možete živeti dostojanstveno. Ovde, možete samo da imate jednu sobu u stanu koji više njih iznajmljuje", tvrdi Marćin.
U Poljskoj građevinarstvo je doživelo procvat, navodi on. "Svi Poljaci koje znam, uključujući mene, naporno su radili kako bi izgradili kuću u svojoj zemlji. Izgrađeni su putevi i javna infrastruktura da bi se pratio ovaj trend. Cela Poljska je veliko gradilište", rekao je Grodski ali je dodao da on nema svoju kuću.
Grodski strahuje da, ako se vrati u zemlju i potraži posao u velikom preduzeću, i pored svog iskustva u Britaniji neće biti dovoljno kvalifikovan. "Tri četvrtine ljudi koje poznajem su inženjeri. Ja nisam dovoljno kvalifikovan i planiram da nastavim studije još godinu ili dve", rekao je on.
Njegovu odluku da se vrati dodatno je ubrzao raskid sa verenicom iz Poljske nekoliko meseci pre venčanja. "Ne ostavljam ništa za sobom", kaže Marćin.
Marćin nije jedini koji želi da se vrati. Karlos Vargas-Silva (Carlos) iz Opservatorije za migracije na Univerzitetu u Oksfordu navodi da je broj poljskih doseljenika znatno opao u poslednje tri godine. On je rekao da u Velikoj Britaniji danas živi oko 530.000 Poljaka.
Marćin zna još najmanje četiri Poljaka koji planiraju da se vrate u domovinu. "Planiram da otvorim preduzeće sa dobro plaćenim poslovima za ljude poput mene koji se vraćaju iz Britanije. Jer, na kraju ćemo se svi vratiti", rekao je on.
Izvor: AFP
Foto: www.sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
