Građani EU od 1. aprila imaju pravo da podnesu zakonodavnu inicijativu, odnosno da zatraže donošenje propisa u Uniji. Taj oblik participativne demokratije je predviđen Ugovorom iz Lisabona koji je stupio na snagu 2009. godine, a treba da omogući veće uključivanje građana u demokratske procese i odlučivanje u EU. Pojedine organizacije civilnog društva, poput Grinpisa (Greenpeace), međutim, smatraju da će to pravo biti teško ostvariti, jer su procedure za podnošenje inicijative isuviše stroge i složene.

Instrument Evropska građanska inicijativa (ECI) omogućuje građanima da podnesu zahtev za donošenje zakona u EU, pod uslovom da prikupe miliona potpisa i da ga podrže građani iz najmanje sedam članica. Ti potpisi moraju biti verodostojni, odnosno potkrepljeni podacima o građanima koji podržavaju inicijativu, poput imena ili adrese.

Da bi njihova inicijativa bila razmotrena, inicijatori donošenja novih zakona će biti obavezni da formiraju komitet koji će činiti sedam građana iz sedam zemalja EU. Komitet će imati 12 meseci da prikupi neophodne potpise iz najmanje sedam članica. Dovoljan broj potpisa iz jedne članice će se računati tako što će se broj poslanika te članice u Evropskom parlamentu pomnožiti 750 puta.

Predlagači će moći da predstave inicijativu na sastanku sa Komisijom, kao i na javnom slušanju u Evropskom parlamentu. Evropska komisija ima rok od tri meseca da se izjasni o predlogu građana i mišljenju pravnika, a moći će da ga odbaci, ukoliko oceni da ona nije u interesu EU. Iako zadržava pravo da predlaže zakone i nije obavezna da podrži predlog građana, Komisija je obavezna da detaljno prouči sve inicjative podnete u okviru procedure.

Ugovorom iz Lisabona je potvrđeno da se funkcionisanje EU zasniva na predstavničkoj demokratiji, i da će evropski građani i dalje biti direktno predstavljeni na nivou EU u Evropskom parlamentu, a ovaj instrument treba da produbi javnu debatu i omogući građanima da više učestvuju u demokratskom životu i donošenju oluka.

Zamerke na račun procedure

Organizacije civilnog društva su, međutim, kritikovale složenu administrativnu proceduru za podnošenje inicijative, koja je takva da bi se, između ostalog, sprečile lobističke grupe i nevladine organizacije da iskoriste prostor za manevar.

Organizacija za zaštitu životne sredine Grinpis je ocenila da su propisi toliko ograničavajući da obeshrabruju učešće građana. Direkor Grinpisa za EU, Jorgo Ris (Riss) je ocenio da će "lobisti i dalje imati direktan pristup Komisiji", a da pri tome neće morati da navedu "svoje ime, adresu i broj pasoša". On je ocenio da će "milion evra biti mnogo efikasnije sredstvo za pritisak na Komisiju nego milion potpisa". U dokumentu Grinpisa o ECI ocenjuje se da je taj instrument koristan, ali da ima nedostatke.

Grinpis je zajedno sa pokretom Avaz decembra 2010. godine sakupio milion potpisa građana EU sa svim neophodnim pratećim podacima za podršku inicijativi da se zamrzne dozvola gajenja geneteski modifikovanih kultura. Komisija tu inicijativu nije uzela u obzir jer propisi o građanskoj zakonodavnoj incijativi još nisu stupili na snagu. Komisija je saopštila 30. marta da potpisi koje je prikupio Grinpis neće moći da se naknadno iskoriste. Grinpis smatra da formalni status prijave nije zaista bitan i da je Komisija morala da odgovori na peticiju, pošto predstavlja stav više od milion građana.

Grinpis nije usemljen u svojim tvrdnjama. Nevladina organizacija Tek to d piple (Tech To The People), koja se bavi razvijanjem informacionih tehnologija kako bi pomogla aktivistima u njihovim kompanijama, smatra da su uslovi za podnošenje inicijative isuviše strogi.

Jedno od spornih pitanja je to što članice EU odlučuju o tome koje su to informacije potrebne da bi se potvrdila verodostojnost potpisa, rekao je Gzavije Ditoa (Xavier Dutoit), direktor te nevladine organizacije. Tako Bugari i Grci moraju da dostave i očevo ime, Letonci i Slovaci ime, a Italijani vlasti koje su izdale lični dokument.

Ditoa je rekao da se još veći problemi pojavljuju prilikom prikupljanja potpisa putem interneta. "Ja ne bih potpisao peticiju na internetu u kojoj se od mene traži da dostavim broj pasoša", rekao je on i ukazao i na vrlo stroge zaštitne mere na internetu kako bi se sprečila prevara.

Izvor: AFP i EurActiv.com

Foto. sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : U Srbiji pala podrška demokratiji