U Srbiji je pala podrška demokratiji i tržišnoj ekonomiji, čime se zemlja svrstala na poslednje mesto u regionu Zapadnog Balkana i Turske, pokazao je Izveštaj o tranziciji Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD). U poređenju sa istraživanjem iz 2006. godine broj građana Srbije koji podržavaju demokratski sistem pao je 14 procentnih poena na nešto manje od 40%. Za tržišnu ekonomiju se zalaže manje od 30% građana, što je pad od 16 procentnih poena. Izveštajem EBRD "Kriza i tranzicija: Perspektive ljudi" obuhvaćene su zemlje Zapadnog Balkana i Turske, zemlje centralne i istočne Evrope, Gruzija i Mongolija, kao i nove članice EU među kojima su Estonija, Slovenija, Mađarska, Češka, Slovačka, Rumunija, Bugarska, Litvanija i Letonija.

Glavni ekonomista EBRD za jugoistočnu Evropu Piter Sanfi (Peter Sanfey) ocenio je da manja podrška demokratiji ne znači da građanima nedostaje Miloševićev režim. "Ovi podaci ne znače da građani osećaju nostalgiju za Miloševićem ili Titom, već da nisu zadovoljni političkom situacijom ili tržišnom ekonomijom u kojoj je veliki broj ljudi izgubio posao", rekao je Sanfi.

Istraživanje EBRD je takođe pokazalo da je nivo pesimizma u Srbiji jako visok u poređenju sa drugim zemljama u tranziciji. Na pitanje da li misle da će njihova deca živeti bolje samo 30% građana je odgovorilo potvrdno.

Udar krize na ceo region Zapadnog Balkana je bio ozbiljniji nego što se to vidi iz ekonomskih podataka i naročito je bio veliki u Srbiji, ocenio je Sanfi. On je istakao da se veliki broj zemalja nije vratio na pretkrizni nivo razvoja.

Pad potrošnje u domaćinstvima

Oko 15% domaćinstava u svim tranzicionim zemljama ocenilo je da je osetilo jak udar ekonomske krize, navodi se u Izveštaju u tranziciji.

Oko 40% domaćinstava u Srbiji reklo je da je jako pogođeno krizom. Kad se tim procentima dodaju oni koji se odnose na domaćinstva koja su ocenila da su prilično osetili krizu, broj srpskih domaćinstava pogođenih krizom dostiže 70%.

Kako je istakao Sanfi, iako pad BDP nije bio veliki u Srbiji, ti podaci pokazuju da su građani osetili krizu u svakodnevnom životu tako što su smanjili potrošnju. U proseku, 40% domaćinstava u tranzicionim zemljama reklo je da je moralo da smanji potrošnju, dok je u Srbiji taj procenat 46%. Skoro 60 % srpskih domaćinstava je smanjilo potrošnju luksuzne robe.

Više od 20% domaćinstava je reklo da je počelo da kasni u plaćanju računa. Srbija je lider i u smanjenoj potrošnji duvana i alkohola sa 30% domaćinstava koja su se odrekla kupovine tih proizvoda.

Nešto više od 10% srpskih domaćinstava navelo je da je zbog krize smanjilo odlaske lekaru, ali to je niže od proseka zemalja u tranziciji.

Razlozi za pad u potrošnji su šokovi na tržištu, neadekvatna socijalna pomoć i zaduživanje u stranoj valuti, objasnio je Sanfi. Potrošnju su morala da smanje više domaćinstva koja su se zaduživala u stranoj valuti nego ona koja imaju kredite u dinarima, istakao je glavni ekonomista EBRD.

Niži privredni rast u regionu

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) očekuje u sledećoj godini niži privredni rast većine zemalja u regionu u odnosu na predviđanja iz oktobra, rekao je Sanfi. Sanfi je ocenio da je prognoza za sledeću godinu vrlo neizvesna.

"Iz trenutne perspektive oktobarske prognoze su suviše optimistične i biće verovatno revidirane naniže u januaru, a ne naviše" rekao je Sanfi.

Analitičari EBRD su u oktobru procenili da će privredni rast u većini zemalja jugoistočne Evrope biti između 2% i 3%, ukjlučujući i Srbiju za koju je EBRD predvideo rast od 2,3 %, dodao je Sanfi. On je ocenio da će privredni rastu regionu u 2012. biti "spor i oklevajući".

Kao ključna postignuća Srbije u prethodnom periodu, Sanfi je naveo napredak u evropskim integracijama i očuvanu makroekonomsku stabilnost. "Bez obzira da li će Srbija ove nedelje dobiti status kandidata, uveren sam da će Srbija uskoro dobiti status kandidata" istakao je Sanfi. Prema njegoj oceni, pozitivno je što se nastavljaju ulaganja u infrastukturu i privatne investicije.

Glavni ekonomista EBRD za jugoistočnu Evropu naveo je da su ključni izazovi u 2012. za Srbiju pripremanje za pristupne pregovore i dalji nastavak fiskalnih reformi koje će se, prema njegovim očekivanjima, nastaviti nakon izbora. On je istakao da će izazovi za vladu biti smanjenje javne administracije, ali i reforma penzijskog sistema.

Izvor: Euractiv.rs

Foto: Beta

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Novi model rasta i uz domaće snage
  
• 

  Vesti

  : Rekordan nivo evropske pomoći Srbiji
  
• 

  Vesti

  : Pomoć za izlazak iz krize veća od planirane
  
• 

  Vesti

  : Jača saradnja EBRD i EIB u aktivnostima van EU