Evropske aviokompanije traže da se ubrza modernizacija kontrole vazdušnog saobraćaja kako bi se povećala efikasnost. Prema proceni evropske organizacije za upravljanje vazdušnim saobraćajem Eurokontrol, u Evropi se svakog dana beleži do 1.000 sati kašnjenja zbog toga što kontrolu saobraćaja obavljaju kontrolna tela država članica, koja nisu efikasno regionalno povezana. Loša ekonomska situacija i porast cene goriva, koji se negativno odražavaju na poslovanje aviokompanija, dodatno povećavaju značaj svakog koraka za povećanje konkurentnosti.
Aviokompanije, da bi postigle uštede, preuređuju avione i zamenjuju stare letilice. Međutim, smatraju da je, dugoročno gledano, za konkurentnost od ključnog značaja poboljšanje upravljanja vazdušnim saobraćajem.
“Reformisanje kontrole saobraćaja je apsolutno od ključnog značaja”, izjavio je zamenik generalnog direktora Udruženja aviokompanija evropskog regiona (ERA) Sajmon Mek Namara (Simon McNamara). “Nažalost, promene se odvijaju veoma sporim ritmom”. Namara je 10. aprila u Berlinu optužio vlasti država članica da usporavaju unapređenje sistema za upravljanje vazdušnim saobraćajem.
Evropska komisija je 2004. godine predstavila plan za efikasnije upravljanje letovima u Evropi kroz inicijativu Jedinstvenog evropskog neba. To podrazumeva da kontrola vazdušnog saobraćaja ne bude podeljena po zemljama, već po regionima, takozvanim funkcionalnim blokovima vazdušnog saobraćaja. Pored toga, predviđena je i razmena istraživanja i tehnologije kroz evropski program SESAR za istraživanje i razvoj evropskog vazdušnog prostora.
Razvija se i nova generacija tehnologije kontrole vazdušnog saobraćaja, sa planiranim početkom primene 2014. godine.
Inicijativom EU predviđena je i koordinacija sa američkim sistemom sledeće generacije za upravljanje aviosaobraćajem, kako bi se bolje upravljalo prekookeanskim linijama.
Međutim, vlade nekih zemalja članica EU zabrinute su da bi izgubile kontrolu nad vojnim avio operacijama. Neke druge se plaše smanjenja broja radnih mesta kada se Evropa okrene ka razvoju regionalnih mreža za upravljanje aviosaobraćajem.
Evropsko regionalno udruženje avioprevoznika nije jedino koje smatra da je regionalna organizacija potrebna. I druge grupe prevoznika smatraju da će to doneti koristi prevoznicima, ali će se povoljno odraziti i na životnu sredinu, jer će se kašnjenja smanjiti, putanje skratiti, a bezbednost poboljšati.
Background
Evropski sistem upravljanja letovima zadužen je za 26.000 letova dnevno. Prema proceni agencije Eurokontrol, taj sistem godišnje košta dve do tri milijarde evra više od drugih sličnih sistema u svetu.
Prema inicijativi Jedinstveno evrpsko nebo, koja predviđa povezivanje i povećanje bezbednosti i funkcionalnosti evropskog vazdušnog prostora, sadašnji sistem upravljanja letovima, koji je podeljen po drzavama članicama, trebalo bi da bude podeljen u devet regionalnih vazduhoplovnih blokova, u koji su uključene i članice EU i druge zemlje.
Međunarodna Organizacija za usluge navigacije u civilnom vazduhoplovstvu (CANSO) i američki proizvođač aviona Boing (Boeing) nedavno su ponovo pozvali da se ubrza integracija kontrola letenja u Evropi. Oni tvrde da se napredni sistemi za navigaciju aviona ne mogu koristiti u punoj meri zbog starih sistema zemaljske kontrole i nedovoljne koordinacije.
Štednja i ekologija
Aviokompanije su pretrpele velike gubitke zbog aktivnosti vulkana na Islandu 2010, koji je poremetio aviosaobraćaj u velikom delu Evrope, ali i zbog lošeg stanja privrede u mnogim evropskim zemljama. Međutim, ni perspektive za ovu godinu nisu dobre.
Međunarodno udruženje avioprevoznika (IATA) prošlog meseca je snizilo predviđanja za rezultate aviokompanija za ovu godinu zbog porasta cena nafte. Prema predviđanju IATA, aviokompanije će ove godine imati profit od tri milijrde dolara (2,3 milijarde evra), ali će evropski prevoznici imati nego gubitak od 600 milona dolara (458 miliona evra). IATA predviđa da će prosečna cena nafte biti 115 dolara po barelu.
Avioprevoznici preduzimaju sve moguće mere da bi smanjili trškove. Time, kako navode, smanjuju i zagađenje. Na primer, oni smanjuju težinu aviona uvođenjem užih sedišta, koja su 30% lakša i omogućavaju da se smesti veći broj putnika.
Nova sedišta već je uvela nemačka grupa Lufthanza (Lufthansa), koja poseduje Ostrijan (Austrian), Svis (Swiss) i Džerman vings (German Wings). Takođe se koriste lakši materijali da bi se smanjila potrošnja goriva. Mek Namara iz Udruženja avioprevoznika evropskog regiona rekao je da kompanije takođe ulažu u nove avione da bi smanjile potrošnju goriva.
Uprkos ekonomskim teškoćama sa obe strane Atlantika, u aviosaobraćaju u svetu u februaru je zabeležen rast od 6,9% u odnosu na isti period prosle godine. U Evropi je rast bio 7,6%.
EurActiv Srbija
Evropski avioprevoznici traže reformu kontrole leta 
