Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Duži život ugrožava isplatu penzija
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 12.04.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Finansijski rizici koje donosi sve duži životni vek često su zanemareni iako prete da ugroze javne finansije i najbogatijih država i zemalja u razvoju. Koren problema leži u tome da se potcenjuje činjenica da ljudi sve duže žive. Ako se životni vek do 2050. produži za tri godine više nego što je očekivano, troškovi starenja će porasti do 50% BDP-a. Što se pre zemlje uhvate u koštac sa tim, to će troškovi biti manji, a jedno od rešenja bi moglo biti automatsko usklađivanje granice za penzionisanje sa očekivanom dužinom života, predlaže Međunarodni monetarni fond u izveštaju o globalnoj finansijskoj stabilnosti.
Duži životni vek stvara finansijske rizike jer bi se moglo dogoditi da puno zemalja ostane bez novca za finansiranje penzija.
U izveštaju u posebnom odeljku o finansijskim rizicima produženja životnog veka navodi se da sve dublja starost nije samo rizik za građane već i za privatne kompanije koje isplaćuju penzije, osiguravajuće kompanije koje isplaćuju anuitete i vlade koje obezbeđuju starosnu penziju.
Rizik ne preti samo najbogatijim zemljama, već i zemlja u razvoju. Troškovi bi mogli da opterete ionako slabe privatne i javne finansije čime bi finansijski sistemi postali još ranjiviji na potencijalne šokove.
Produženje životnog veka povećava troškove u razvijenim ekonomijama za 50% BDP iz 2010, i 25 % BDP-a u zemljama u razvoju.
Izraženo u dolarima, troškovi se mere u hiljadama milijardi. Do ove računice su autori izveštaja došli tako što su krenuli od pretpostavke da se u penziji troši između 60% i 80% prihoda ostvarenog pre penzionisanja.
Background Na kraju oktobra 2011. u Srbiji je bilo 1,57 miliona penzionera, računajući osiguranike sva tri fonda: fonda zaposlenih, samostalnih delatnosti i poljoprivrednika. Prosečna penzija je iznosila 23 hiljade što je nešto više od 60% prosečne neto zarade u Srbiji.
Pre deset godina, očekivano trajanje života za muškarce iznosilo je 69,7 godina, a za žene 75 godina. U 2010. očekivana dužina života muškaraca je bila 71,4 godine, a žena 76,6 godina.
Srbija se po starosnoj granici za penzionisanje prema godinama života - 65 za muškarce i 60 za žene - približila evropskim trendovima. Međutim, u Srbiji se živi kraće nego u najrazvijenijim evropskim zemljama.
U EU se već neko vreme vodi debata o neophodnosti podizanja granice za penzionisanje jer je životni vek Evropljana sve duži. Evropska komisija je još 2010. predložila da bi trebalo povećati starosnu granicu za penzionisanje tako da se ne dešava da više od trećine života građani provedu u penziji.
Prema podacima Komisije, starosna granica za odlazak u penziju u EU je nešto preko 60, što je niže od prosečne granice u industrijskim zemljama članicama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) koja je 63,5 godina za muškarce i 62,5 za žene. Neke zemlje, kao što su Nemačka, Velika Britanija i Italija, već su pooštrile uslove za penzionisanje. Nemačka je povećala granicu za dve godine na 67 i taj proces će se odvijati postepeno između 2012 i 2027.
Izveštaj predlaže nekoliko rešenja. Jedno od njih je da treba ohrabrivati ljude da duže rade. To se može postići tako što će se granica za penzionisanje povezivati sa očekivanom dužinom života. Time bi se broj godina provedenih u penziji držao na manje-više istom nivou. Treba razmišljati i o povećanju doprinosa, a tamo gde to nije moguće alternativa je smanjenje penzija.
"Rizik dužeg života možda nije na naslovnim stranama kao druge finansijske teme, ali ne treba da bude ni skrajnut na poslednje strane", ocenili su autori izveštaja na konferenciji za novinare 11.aprila.
Razlog je to što ovaj rizik ima podjednak značaj kao bilo koja druga penzijska tema. Što se duže ignoriše to će se teže rešiti i mere će biti dramatičnije.
Autori nisu eksplicitno naveli u kom vremenskom periodu bi rizik dužeg životnog veka mogao da ugrozi finansijsku stabilnost mnogih država, zbog čega i tvrde da se sa ovim rizikom treba što pre uhvatiti u koštac.
U osvrtu na činjenicu da su mnoge države već podigle starosnu granicu za penzionisanje, kao na primer nedavno Španija sa 65 na 67, autori izveštaja smatraju da granicu treba povećavati u zavisnosti od toga koliko se produžava životni vek.
"Ako se život produžava za jednu godinu, bilo bi dobro i da se granica za penzionisanje pomeri za jednu godinu", kazao je Erik Opers (Oppers), jedan od autora izveštaja. Međutim, on je istakao da nije suština u tome da se granica poveća na 67 i da se tu zauvek stane, jer je starenje dinamičan proces.
"Ljudi žive sve duže i duže, i starosna granica mora to da prati", rekao je on predlažući da možda treba uvesti automatsko prilagođavanje životnog veka i zakonske granice za penzionisanje.
Laura Kodres, pomoćnica direktroa MMF-a u odeljenju sa monetarna pitanja i tržište kapitala istakla je da puno zemalja uopšte ne prikuplja informacije o dužini života svojih građana. Zato se vladama i predlaže da prikupljaju više podataka o ovom riziku, što će i privatnom sektoru omogućiti da se lakše izbori sa rizikom i da ga adekvatnije vrednuje.
Autori izveštaja su svesni da bi podizanje granice za penzionisanje moglo biti teško političko pitanje, ali se političke tenzije mogu izbeći ako se uvede automatsko prilagođavanje, a ne da parlamenti svaki put pojedinačno odlučuju o pooštravanju uslova za penzionisanje.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
