Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Komisija predlaže minimalne zarade u celoj EU
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 17.04.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropska komisija predložiće 18. aprila uvođenje minimalne zarade u zemljama poput Nemačke u kojima još ne postoji minimalna zarada, ali i podizanje zarada, navodi se u predlogu Komisije u koji je briselski EurAktiv imao uvid. Komisija se takođe zalaže da članice smanje poresko opterećenje rada i uvedu subvencije za zapošljavanje ranjivih grupa. Brisel će ovim predlogom ponovo uznemiriti duhove pošto je zatražio i da se bez odlaganja ukinu ograničenja na pristup bugarskih i rumunskih radnika tržištima rada devet članica. Trenutno, od 27 zemalja EU 20 je uvelo minimalnu zaradu koja znatno varira od zemlje do zemlje: od 138 evra mesečno u Bugarskoj do 1.801 u Luksemburgu. Do 1. aprila minimalna neto zarada u Srbiji iznosila je 17.952 dinara računajući po minimalnoj satnici od 102 dinara. Međutim, od 1. aprila minimalna satnica iznosi 115 dinara, pa će minimalna zarada, u zavisnosti od broja radnih dana, iznositi oko 20.000 dinara.
Više od 8% evropskih radnika živi sa platama koje ih drže ispod linije siromaštva, pokazuje podaci EU.
"Rizik siromaštva zaposlenih građana je veliki, naročito u zemljama sa neravnomernom raspodelom primanja i sa malim minimalnim zaradama, među radnicima sa ugovorima na određeno kao i u domaćinstvima sa samohranim roditeljima", navodi se u predlogu koji će Komisija objaviti 18. aprila.
S obzirom da su ovi trendovi dodatno pogoršani u krizi, evropski komesar zadužen za socijalna pitanja Laslo Andor (László Andor) predlaže da se uvedu minimalne zarade širom Evrope i da se podignu gde je to moguće.
"Uspostavljanje minimalne zarade pomaže da se spreči destruktivna trka u smanjivanju troškova rada i važan je faktor da se osigura pristojan kvalitet posla", navodi se u predlogu koji će Komisija usvojiti.
Komesar Andor, prema oceni AFP, "hoda po jajima" jer Komisija ima tek neke nadležnosti u politici rada. Brisel planira da pokrene debatu u trenutku kad Evropa nastoji da pronađe načine da podrži oslabljeni rast, a naročito da olakša mobilnost radnika u sektorima koji bi mogli biti pokretači razvoja kao što su zelena ekonomija, nove tehnologije i zdravstvo sa podrškom osobama sa posebnim potrebama. Ideja je da se predloži koordinacija politika zapošljavanja na nivou EU, nešto slično dogovoru o budžetskim politikama.
Predlog će najverovatnije raspaliti debatu uoči francuskih predsedničkih izbora i ohrabriti predsednika Nikolu Sarkozija koji je zatražio kraj "socijalnog dampinga" na jedinstvenom tržištu.
"Utvrđivanje minimalnih zarada na određenom nivou može da pomogne da se izbegne pojava osiromašenja onih koji imaju jedan posao", navodi se u dokumentu Evropske komisije, koji još može biti promenjen.
To je poruka koja se pre svega odnosi na Nemačku u kojoj su plate niske, rekli su izvori. Nemačka kancelarka Angela Merkel, pod pritiskom Francuske da podstakne povećanje zarada u Nemačkoj i da održi unutrašnju tražnju, neće to nužno prihvatiti.
Evropski diplomata je ukazao da je Komsiija dosad bila na dosta liberalnim pozicijama ocenjujući da bi minimalne zarade bile prepreka zapošljavanju. Novi aspekt predloga Komisije o uvođenju minimalnih zarada može da očara stranke levice i sindikate u Evropi, ali ih drugi aspekti dokumenta ih neće oduševiti, ocenjuje AFP.
U predlogu Komisije se navodi da već postojeći sistemi minimalne zarade mogu da budu efikasno sredstvo podrške tržištu zapošljavanja.
Nemačka je na dnevnom redu
Background U Nemačkoj minimalna zarada nije definisana na nacionalnom nivou, ali jeste u okviru nekih sektora. Međutim, kako je sve više onih koji zarađuju jako malo, nepostojanje zakonom definisane zarade izazvalo je burnu debatu u nemačkoj politici.
Nemačka Vlada trenutno primenjuje Akt o angažovanim radnicima“, navodi se na sajtu Evropskog monitora za industrijske odnose. Taj akt dozvoljava da se minimum standarda plaćanja i uslova rada u sektorskom kolektivnom pregovaranju proširi na celu industriju i pokrije kako domaće tako i radnike angažovane sa strane.
Prvi sektor na koji je primenjen ovaj Akt je građevinska industrija, a zatim su se pridružili i sektor poštanskih usluga, održavanja i privatne usluge obezbeđenja.
Većina zemalja EU je već uvela minimalnu zaradu, ali postoje značajne razlike. U Rumuniji je, na primer, minimalna zarada iznosi četvrtinu prosečne zarade. U Irskoj minimalna zarada prelazi polovinu prosečne plate, podaci su Evropskog monitora za industrijske odnose.
Međutim, važna grupa zemalja kao što su Nemačka, Italija, Austrija i skandinavske zemlje više nemaju uopšte minimalnu zaradu. Dok Italija i Austrija imaju definisanu minimalnu zaradu kroz kolektivne ugovore na nivou sektora, u Nemačkoj skoro jedna trećina radnika uopšte nema pravo na minimalnu zaradu.
"Nemačka je pravi primer", prokomentarisao je zvaničnik EU koji je želeo da ostane anoniman. Komisija je zatražila od članica da urade reviziju svojih socijalnih politika i politika zapošljavanja, ali konačna odluka leži na nacionalnim vladama.
Međutim, predlog Komisije ohrabruje zemlje koje ostvaruju privredni rast da povećaju zarade, čime će omogućiti da se održi ukupna tražnja, stoji u predlogu koji jasno aludira na Berlin.
"Očigledno ne poručujemo ovo Grčkoj", rekao je zvaničnik EU. Štaviše, Grčka već ima suviše velikodušne socijalne šeme sa minimalnim zaradama koje idu do blizu polovine prosečne zarade, a u sektoru maloprodaje i do 100%. U ovom slučaju, minimalne zarade čak treba i smanjiti kao što se se i dešava, objasnio je on.
"Promene u politici zarada trebalo bi da uzmu u obzir konkurentsku poziciju članice", navodi se u dokumentu Komisije. U svakom slučaju, prioritet Komisije je da "osigura plate koje obezbeđuju konkurentnost i obezbeđuju stabilnost prihoda".
Poreske olakšice i subvencije za zapošljavanje
Očekuje se da će Komisija ponovo pokrenuti predlog da se oporezivanje rada smanji na uštrb oprezivanja drugih sektora tako što će se niže poreske stope na rad zameniti taksama za zaštitu okoline, potrošnju ili porezima na imovinu. Očekuje se da bi ova mere smanjila troškove rada i podstakla zapošljavanje.
U mnogim članicama postoji niz doprinosa koji bi se mogli smanjiti, a koji čine ogroman udeo u zaradi, stoji u dokumentu Komisije.
U borbi protiv stope nezaposlenosti koja u EU iznosi preko 10%, a u Španiji i Grčkoj preko 20%, Brisel želi da progura i mere za širenje "subvencija za zapošljavanje". Stvaranjem pravih podsticaja i subvencijama za zapošljavanje trebalo bi motivisati poslodavce da stvaraju nova radna mesta, koja inače ne bi bila stvorena.
Ranjive grupe kao što su mladi i dugoročno nezaposleni trebalo bi da budu prvi koji će videti korist od subvencija za zapošljavanje, dodaje se u predlogu.
Izvor: EurActiv.com i AFP
Foto: Sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
