Evropski parlament usvojio je 19. aprila u Strazburu kontroverzni sporazum o dostavljanju ličnih podataka putnika na transatlantskim letovima američkim vlastima u cilju borbe protiv terorizma, i pored bojazni da bi mogao da ugrozi privatnost putnika. Znatan broj poslanika je glasao protiv sporazuma, nezadovoljan odredbama o zaštiti podataka, ali je predlog da se zatraži mišljenje od Evropskog suda pravde o sporazumu odbačen. Podaci o putnicima su i do sada dostavljani američkim vlastima, ali na osnovu privremenog sporazuma iz 2007, a sadašnji sporazum treba da na duži rok uredi to pitanje. Da bi stupio na snagu, sporazum još treba da formalno odobre 26. aprila ministri pravde i unutrašnjih poslova EU. On će zameniti privremeni sporazum iz 2007. a primenjivaće se sedam godina.

Sporazum je u Evropskom parlamentu podržalo 409 poslanika, 226 je glasalo protiv a 33 poslanika su bila uzdržana. Usvajanjem sporazum su okončane višemesečne rasprave u Evropi o sporazumu i pitanju poštovanja privatnosti oko 48 miliona putnika koji svake godine putuju između dva kontinenta.

Zagovornicima sporazuma ističu da novi tekst sadrži veće garancije za poštovanje individualnih sloboda, kao i da je njime obezbeđeno da podaci koje evropske aviokompanije dostave SAD ne budu upotrebljene u druge svrhe osim za borbu protiv kriminala i terorizma.

Podaci će biti korišćeni isključivo za potrebe borbe protiv terorizma ili teških zločina za koei su propisane kazne od najmanje tri godine zatvora u SAD. Oni će moći da se čuvaju 10 godina za teške zločine, a 15 godina za terorizam. Podaci će postati anonimni nakon šest meseci, imena osoba će biti dostupna samo pod strogo određenim uslovima, a nakon pet godina biće prebačeni u nekativne baze podataka kojima će pristup biti strogo ograničen.

Te garancije, međutim, nisu bile dovoljne da ubede poslanike ekstremne levice, Zelenih i liberala, kao i dela socijalista u Evropskom parlamentu da glasaju za sporazum. Poslanici Zelenih su kritikovali sporazum ocenivši da predstavlja još jedan korak ka upostavljanju "policijske države".

Nakon glasanja, izvestilac Evropskog parlamenta za sporazum, holandska poslanica iz redova liberala Sofi In't Veld (Sophie in't Veld) ogrdila se od ishoda glasanja jer Evropski parlament nije usvojo njenu preporuku da se sporazum odbaci. "Niko ne poriče da je borba protiv organizovanog kriminala i terorizma neophodna. Ali mi se ne slažemo oko pitanja upotrebe podataka u druge svrhe" poput borbe protiv ilegalnih imigranata, rekla je ona.

Ona je rekla da politika jeste umetnost kompromisa, ali da se o osnovnim pravima ne može pregovarati. "Razočarana sam jer smo posle devet godina pregovora sa našim najbližim prijateljima i saveznicima, SAD, samo dobili sporazum koji je podeljeni parlament jedva podržao", rekla je Sofi In't Veld.

Evropska komesarka za unutrašnja pitanja Sesilija Malmstrem (Cecilia Malmstroem) rekla je da tekst nije "sto posto savršen" ali je naglasila da je u potpunosti u skladu sa evropskim propisima. Malmstremova, koja je tokom 2010. vodila pregovore o novom sporazumu sa SAD, rekla je nedavno da, ako Evropski parlament odbaci sporazum, neće više biti moguće ponovo pregovarati o tome sa SAD.

Ona je navela da bi, u slučaju da je sporazum odačen, vlasti SAD nastavile da prikupljaju podatke, ali van bilo kakvog pravnog okvira, što bi ograničilo mogućnosti Evropljana da kontorlišu upotrebu podatak.

Američki ambasador u EU Vilijam Kenard (William Kennard) odmah je pozdravio usvajanje tog sporazuma u Evropskom parlamentu. On je u saoštenju istakao da će sporazum omogućiti da bude garantovana "bezbednost putnika". Kenard je naveo da je dostavljanje podataka koristilo u praktično svim važnim američkim istragama o terorizmu tokom proteklih godina kako bi se uhapsili odovorni za napade.

Sporazumom, poznatom pod nazivom "registar imena putnika" (Pasenger Name Register - PNR), precizirani su uslovi za dostavljanje podataka, kao i period čuvanja podataka, svrha njihovog korišćenja i zaštita, i uređeno je pitanje pokretanja administrativnih i pravosudnih procedura u SAD u slučaju zloupotrebe.

Reč je o podacima koji se odnose na letove u i iz SAD, a prikupljaju ih avioprevoznici prilikom rezervacije letova i registracije putnika. Ti podacu uključuju, između ostalog, imena, adrese, podatke o kreditnim karticama, broj sedišta i informacije o prtljagu.

Iako je izazvao polemiku, u raspravi u Evropskom parlamentu u februaru, mnogi poslanici su, međutim, ocenili da je bolje imati ikakav nego nikakav sporazum, iako nije u potpunosti zadovoljavajući. Prilikom usvajanja sporazuma u Odboru za građanske slobode Evropskog parlamenta 27. marta Sofi In't Veld je ukazala da bi SAD, u slučaju da sporazum ne bude izglasan, mogle da suspenduju režim putovanja bez viza u SAD za evropske građane.

Evropski parlament je odorio u oktobru prošle godine sličan sporazum sa Australijom a EU pregovora o dostavljanju podataka o putnicima i sa Kanadom. Sofi In't Veld je rekla i da bi druge zemlje, poput Saudijske Arabije, Japana, Južne Koreje i Katara mogle bi takođe da sklope takve sporazume sa EU.

Izvor: AFP i EurActiv.rs

Foto: sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Sve izvesniji sporazum EU-SAD o dostavljanju podataka o putnicima
  
• 

  Vesti

  : Pred Srbijom zadatak zaštite ličnih podataka
  
• 

  Vesti

  : EU protiv Velikog Brata na internetu
  
• 

  Vesti

  : Borba oko ličnih podataka