Od 42 miliona radnika u EU koji rade pola radnog vremena, 8,6 miliona je u 2011. želelo da bude zaposleno puno radno vreme, objavio je evropski statistički zavod Eurostat. To je otprilike 20,5% radnika sa pola radnog vremena i oko 4% ukupno zaposlenih u EU. Među podzaposlenima dominiraju žene, migranti i radnici u tridesetim i četrdesetim godinama. Potencijalnu radnu snagu onih koji bi mogli da rade, a ne traže posao, čini oko 11 miliona građana od 15 do 74 godine.

U 2010. podaci su bili vrlo slični: 41,3 miliona ljudi je radilo pola radnog vremena, dok je 8,5 miliona želelo da radi duže.

Eurostatova statistika pokazuje da je među podzaposlenim radnicima najviše žena, čak dve trećine. Žene inače dominiraju među radnicima koji rade pola radnog vremena sa 75%.

Od 8,6 miliona radnika sa nepunim radnim vremenom a koji bi želeli puno radno vreme, 1,5 miliona radnika ima od 15 do 24 godine, 6,1 milion je u grupi od 25 do 54 godine, a samo jedan milion je u kategoriji 55-74 godine.

Takođe, kod 1,2 miliona od 8,6 miliona radnika koji priželjukuju puno radno vreme nacionalnost se ne poklapa sa zemljom u kojoj rade. To znači da migraniti više rade poslove sa manje radnih sati nego što bi oni želeli da rade.

Najveći udeo onih koji bi želeli duže radno vreme je u Grčkoj 58%, Letoniji 57%, Španiji 49% i na Kipru 42%. To su inače zemlje u kojima je udeo radnika sa pola radnog vremena vrlo nizak. Sa druge strane, najmanji udeo radnika sa pola radnog vremena koji bi želeli dužu satnicu je u Holandiji i Belgiji po 3%, gde je pola radnog vremena uobičajena praksa, a zatim slede Češka sa 10% i Luksemburg sa 9%.

U odnosu na ukupnu zaposlenost, najveći udeo zaposlenih sa pola radnog vremena je u Holandiji, skoro 50%, a zatim u Nemačkoj, Švedskoj, Danskoj, Velikoj Britaniji i Irskoj, oko 25%. Prosek na nivou EU iznosi 19,4%.

Među ekonomski neaktivnom populacijom koja niti radi, niti traži posao, bilo je 8,6 miliona osoba starosti od 15 do 74 godine koji mogu da rade, ali ne traže posao, i 2,4 miliona onih koji traže, ali ne mogu da počnu da rade u naredne dve nedelje. Prema podacima za 2010, registovano je 8,2 miliona onih koji mogu da rade, ali ne traže posao, i 2,4 miliona onih koji traže, ali ne mogu odmah da počnu da rade.

To je takozvana potencijalna radna snaga. U odnosu na ukupnu radnu snagu, udeo potencijalne radne snage starosne dobi od 15 do 74 godine iznosi 4,6% na nivou EU.

Taj udeo najveći je u Italiji 12,1%, Bugarskoj 9,5% i Letoniji 8,2%. Najmanji udeo potencijalne radne snage u ukupnoj radnoj snazi je u Češkoj 1,4% i Grčkoj 1,7%.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Stopa nezaposlenosti u Srbiji će i dalje rasti
  
• 

  Vesti

  : Pogoršanje prilika na tržištu rada u EU
  
• 

  Vesti

  : I dalje rekordno visoka nezaposlenost u evro zoni
  
• 

  Vesti

  : Stopa nezaposlenosti u Srbiji 23,7%